Rade Šefer iz Sente (Srbija), prije deset godina , 17. maja 2015. godine, dan nakon vjenčanja sina Vlastimira, ubio je šestoro ljudi u dva sela.U nastavku teksta možete pročitati opširnije dešavanje.

Tragedija koja je potresla Srbiju: Krvavi pohod Radeta Šefera deset godina kasnije

Pre deset godina, jedno zločinačko jutro zauvek je promenilo mirna sela Orom i Martonoš u Vojvodini. Tog 17. maja 2015. godine, Rade Šefer, stanovnik Sente, počinio je stravičan zločin koji je ostavio duboke rane na porodicama žrtava, ali i na celokupnoj zajednici. Samo dan nakon svadbe svog sina Vlastimira, Šefer je krenuo u krvavi pohod tokom kojeg je ubio šestoro ljudi, uključujući i svoju suprugu.

Ovaj događaj nije samo obično poglavlje iz crne hronike. On je snažan pokazatelj kako porodični konflikti, psihološki problemi i sistemske greške mogu eskalirati do tragičnih razmera. Deset godina kasnije, meštani i dalje nose traume, iako se o ovom zločinu sve ređe govori.

Prvi čin: Krvavi početak u Oromu

Rade Šefer je svoj krvavi pohod započeo u selu Orom, gde su se tada nalazili njegova bivša supruga i njeni roditelji. Njegova prva meta bili su punac i punica – Jene i Gizela Traćik. Bez imalo milosti, Šefer ih je ubio vatrenim oružjem. Iako se tačno vreme napada ne zna, svedoci navode da se sve desilo u ranim jutarnjim satima, dok su svi još spavali.

Ova lokacija, poznata po tišini i porodičnoj atmosferi, postala je mesto horora. Nakon dvostrukog ubistva, Šefer se, do zuba naoružan, uputio ka sledećoj destinaciji – selu Martonoš.

Drugi čin: Masakr u Martonošu

Po dolasku u Martonoš, Rade Šefer se nije zaustavio. Njegove namere bile su jasne – osvetiti se onima koje je smatrao odgovornima za sopstvene neuspehe i porodične razmirice. Čim je kročio u dvorište porodične kuće svoje bivše žene, otvorio je vatru.

U ovom napadu, život su izgubile:

• Roža Šefer, njegova supruga

• Natalija Bajtai, njegova snaha

• Šandor i Karolina Bajtai, roditelji Natalije

Pucnjevi su odjekivali kroz tihe ulice Martonoša, izazvavši paniku i nevericu među meštanima. Porodično slavlje, koje se odvijalo dan ranije, pretvorilo se u scenu krvoprolića. Jedan od preživelih svedoka, Žolt Bajtai, izgubio je u tom trenutku i sestru i oba roditelja.

Vlastimir Šefer, sin Radeta, zamalo je i sam stradao. U dramatičnom trenutku, kada je njegov otac uperio pušku ka njemu, oružje je – pukom srećom – bilo prazno. To mu je verovatno spasilo život.

Heroj tragedije: Emanuel Danjon

U trenutku kada se činilo da krvoproliće neće stati, pojavljuje se Emanuel Danjon, francuski državljanin i muž Vlastimirove svastike. On je bio taj koji je uspeo da zaustavi ubicu. Ponesen panikom i borbom za goli život, Danjon je uspeo da obori Radeta stolicom, nakon što je njegova supruga Natalija već bila ranjena. Time je spasao mnoge živote u kući i prekinuo Šeferov pohod.

Njegov čin se i danas pamti kao herojsko delo, iako se o tome retko priča, posebno van lokalne zajednice.

Odjeci tragedije u selima

U danima nakon masakra, sela Orom i Martonoš bila su zavijena u crno. Meštani, šokirani i potreseni, pokušavali su da shvate šta je moglo da navede jednog čoveka da se odluči na tako strašan čin.

Jene Farago, komšija porodice Bajtai, priseća se dana kada je čuo za tragediju:

“Kosio sam detelinu kada sam izdaleka video gužvu i policiju. Nisam ni slutio šta se dogodilo dok mi supruga nije javila da je deo ulice zatvoren. Kasnije sam saznao da je Rade ubio Rožu, Nataliju, Šandora i Karolinu.“

Gergelj Horvat, predsednik Saveta mesne zajednice Martonoš, prisustvovao je istog dana susretu penzionera kada je čuo šta se dogodilo:

“Od jednog meštanina sam saznao da se nešto desilo u kući porodice Bajtai. Policija je već blokirala ulicu kada sam stigao. Tek tada mi je šef policije ispričao šta se dogodilo. Ne pamtimo da se nešto slično ikada desilo u našem selu.“

Iako je vreme učinilo svoje i tema se retko pominje, meštani nisu zaboravili. Sećanja na taj dan ostaju duboko urezana u kolektivnu svest sela.

Pozadina zločina: Motivi i prethodni sukobi

Nakon masakra, u javnosti su se pojavile informacije koje su ukazivale na moguće motive zločina:

• Rade Šefer nije podnosio razvod od Rože, koja je potom otišla u Francusku.

• Kasnije se preselila kod svojih roditelja u Orom, što je dodatno pogoršalo situaciju.

• Dan nakon svadbe njihovog sina, Rade je pokušao da ih zaustavi na putu. Pretekao je vozilo u kojem su bili Roža i sin Aleksandar, i došlo je do verbalnog sukoba.

• Policija ga je tada privela, ali je ubrzo pušten. To je, ispostaviće se, bila tragična greška.

Nakon toga, usledio je masakr koji je Srbija zabeležila kao jedan od najstravičnijih porodičnih zločina u novijoj istoriji.

Tragedija koju je 17. maja 2015. prouzrokovao Rade Šefer predstavlja jedno od najstrašnijih poglavlja porodičnog nasilja u Srbiji. U samo jednom danu, zbrisao je čitave porodice, uništio živote i ostavio trajne ožiljke u zajednici koja je dotad bila oličenje mira.

Ovaj zločin nas podseća na više ključnih pitanja:

1. Kako prepoznati rane znakove nasilja u porodici?

2. Da li institucije reaguju pravovremeno na prijave porodičnih konflikata?

3. Ko snosi odgovornost kada psihički rastrojena osoba bude puštena bez nadzora?

Zajednica Martonoša i Oroma se možda vremenom oporavila spolja, ali unutrašnje rane i dalje krvare. Herojski čin jednog čoveka možda je spasio nekoliko života, ali sistemske greške dovele su do tragedije koja je mogla biti sprečena.

Danas, deset godina kasnije, najvažnija poruka koju možemo poneti iz ovog zločina je da nikada ne treba ignorisati upozoravajuće znake nasilja – jer posledice mogu biti nepopravljive.