U malom mestu Glogovac kod Bogatića, početkom avgusta 2025. godine, porodicu Simeunović pogodila je nezapamćena tragedija. Jovan Simeunović, mladić od samo 19 godina, izgubio je život usled strujnog udara dok je pomagao porodici u poslovima na imanju. Ova nesreća odjeknula je u celoj Mačvi, ostavljajući dubok trag ne samo u njegovoj porodici, već i u celoj lokalnoj zajednici.

Mladić, opisan kao vrijedan, požrtvovan i odan porodici, stradao je na mestu gde je provodio detinjstvo i gde je svakodnevno pomagao svojim roditeljima i braći. Njegova smrt otvorila je brojna pitanja — kako o bezbednosti na farmama, tako i o odgovornosti za neispravne instalacije koje su, kako se pretpostavlja, uzrokovale tragediju.

Kobni dan

Tragedija se dogodila 29. avgusta 2025. godine. Tog dana Jovan je, kao i mnogo puta ranije, pomagao roditeljima u čišćenju farme svinja na porodičnom imanju. Prema svedočenju rodbine, koristio je vodenu pušku kako bi ispirao rešetke i boksove gde su bile smeštene životinje.

Naizgled rutinski posao pretvorio se u kobni trenutak kada je mlaz vode, najverovatnije, došao u dodir sa neispravnim električnim instalacijama. Usledio je kratak spoj, a zatim i snažan strujni udar koji je pogodio mladića.

„Naš Jovan je pao kao pokošen. Udarila ga je struja, a lekari su mogli samo da konstatuju njegovu smrt“, kroz suze je ispričala njegova rođaka.

Ove reči najbolje oslikavaju šok i bol porodice koja je u jednom trenutku izgubila voljenog člana.

Sećanja na Jovana

Jovan nije bio običan mladić. Porodica i komšije ga opisuju kao primerno dete, uvek spremno da pomogne. Rano je naučio vrednost rada na zemlji i oko životinja, a zajedno sa braćom preuzimao je veliki deo poslova na imanju.

Njegove osobine koje su najčešće isticane bile su:

• vrijednost – nikada se nije libio fizičkog rada, ma koliko on bio težak,

• požrtvovanost – uvek je stavljao potrebe porodice ispred svojih,

• skromnost – iako mlad, nije jurio za prolaznim zadovoljstvima, već je ostajao posvećen domaćinstvu,

• solidarnost – pomagao je i komšijama, što je u selu izazivalo veliko poštovanje.

„Nikada se nisu stideli poštenog rada i to ih je uvijek izdvajalo. Ponosni smo na njih“, naglasila je njegova rođaka.

Takve reči svedoče da se nije radilo samo o nesrećnom događaju, već o gubitku čoveka koji je ostavio dubok trag u svojoj zajednici.

Potresna sahrana

Sahrana mladog Jovana održana je u rodnom selu. Veliki broj ljudi došao je da oda poslednju počast — porodica, prijatelji, komšije i mnogi koji su čuli za tragediju. Cela zajednica bila je ujedinjena u bolu.

Prizor je bio izuzetno emotivan. Majka preminulog mladića neutešno je plakala i dozivala sina, dok su okupljeni jedva uspevali da zadrže suze. „Potresno je bilo gledati kako njegova majka plače i doziva ga. Niko nije mogao da sakrije suze. Teško im je sada i da uđu u prostor gde je pronađen“, prisetila se rođaka.

Ovakva scena ostavila je dubok pečat svima prisutnima. Sahrane mladih ljudi uvek su teške, a kada je reč o nesreći koja se mogla sprečiti, bol je još veća.

Istraga u toku

Nakon nesreće, pokrenuta je zvanična istraga. Nadležni organi pokušavaju da utvrde tačne okolnosti pod kojima je došlo do strujnog udara. Fokus je posebno na električnim instalacijama na farmi, za koje se sumnja da su bile neispravne.

Glavna pitanja istrage su:

1. Da li su instalacije ranije bile prijavljene kao problematične?

2. Da li je porodica bila upoznata s rizikom?

3. Postoje li dokazi o nemaru ili propustu prilikom održavanja sistema?

4. Da li je nesreća mogla biti sprečena boljim standardima bezbednosti?

Javnost s pravom očekuje odgovore, jer gubitak mladog života ne može biti opravdan običnim rečima „dogodila se nesreća“. U slučaju da se utvrdi odgovornost, očekuje se da će nadležni reagovati i preduzeti mere kako se ovakve tragedije ne bi ponavljale.

Šira slika – problem bezbednosti na seoskim imanjima

Iako je ova tragedija specifična, ona otvara i šira pitanja o bezbednosti na seoskim gazdinstvima. U mnogim domaćinstvima instalacije su stare, improvizovane ili nedovoljno zaštićene od vlage. Kada se u takvim uslovima koriste sredstva poput vodenih pušaka, rizik od strujnog udara značajno raste.

Na osnovu iskustava iz sličnih nesreća, stručnjaci ističu nekoliko čestih problema:

• nedovoljno održavanje električnih instalacija,

• korišćenje nepropisnih kablova i spojeva,

• nedostatak zaštitnih osigurača i uzemljenja,

• nedovoljna svest o rizicima kod korišćenja vode blizu struje.

Sve ovo upućuje na potrebu da država, lokalne zajednice i same porodice ulože više napora u preventivne mere. Jedan život izgubljen zbog nepažnje ili tehničkih propusta već je previše.

Uticaj na zajednicu

Jovanova smrt nije pogodila samo porodicu Simeunović. Cela zajednica u Glogovcu i okolini oseća posledice. Mladić tog uzrasta predstavlja budućnost svakog sela — neko ko treba da nastavi tradiciju, da doprinosi zajednici, da osniva porodicu.

Gubitak jednog takvog člana stvara osećaj praznine, ali i nesigurnosti. Mnogi se sada pitaju: da li su njihova domaćinstva bezbedna? Ovaj događaj može biti i povod da se više govori o zaštiti i pravilnoj upotrebi električne energije u poljoprivredi.

Tragedija porodice Simeunović iz Glogovca pokazuje koliko su životi krhki i koliko jedan trenutak može promeniti sudbinu čitave porodice. Smrt 19-godišnjeg Jovana usled strujnog udara tokom svakodnevnog posla na imanju nije samo lični gubitak za porodicu, već i upozorenje celoj zajednici.

Kazati da je bio vrijedan i požrtvovan mladić nije samo uteha, već i potvrda da je iza sebe ostavio primer kakav bi mnogi želeli da slede. Njegova prerana smrt opominje na nužnost da se:

• redovno proveravaju i održavaju električne instalacije,

• podiže svest o rizicima kombinovanja vode i električne energije,

• obezbede dodatni standardi bezbednosti na farmama i seoskim domaćinstvima.

Na kraju, ostaje pitanje koje odzvanja među meštanima: da li je sve ovo moglo biti sprečeno? Odgovor će dati istraga, ali već sada je jasno da svaka zajednica mora ozbiljno da shvati prevenciju i bezbednost kako se slične nesreće ne bi ponavljale.

Sećanje na Jovana ostaće duboko urezano u srcima njegovih najbližih, ali i svih koji su čuli za njegovu priču. I dok bol polako prelazi u tihu tugu, jedno je sigurno — ovaj mladić će ostati simbol poštenog rada, dobrote i ljubavi prema porodici.