Tragedija na gradilištu u Sisku: život radnika iz BiH ugašen u padu sa skele

Gradilišta su mesta gde se gradi budućnost, ali su istovremeno i prostori visoke rizičnosti. Na njima se svakodnevno isprepliću ljudska snaga, tehnologija, disciplina i opasnosti. Kada sigurnosne mere zakažu ili se dogodi nesretan splet okolnosti, posledice mogu biti kobne. Takav slučaj dogodio se u Sisku, gde je život izgubio radnik iz Bosne i Hercegovine nakon pada sa skele visoke čak 14 metara.

Ova tragedija ne pogađa samo njegovu porodicu, već otvara i niz pitanja o bezbednosti na radu, odgovornosti poslodavaca i položaju radnika, naročito onih koji dolaze iz drugih zemalja u potrazi za zaposlenjem.

Detalji nesreće

Prema informacijama hrvatskih medija, nesreća se dogodila juče na jednom od gradilišta u Sisku. Radnik, čiji identitet nije odmah objavljen, obavljao je svoj posao na skeli kada je došlo do pada. Visina od 14 metara bila je kobna i mladić je preminuo na licu mesta ili ubrzo nakon nesreće.

Njegovo telo prevezeno je u sisačku bolnicu, gde će biti obavljena obdukcija. Cilj ovog postupka je da se utvrde tačni uzroci smrti, odnosno da li je smrt nastupila isključivo usled posledica pada ili je u pitanju kombinacija drugih faktora (poput zdravstvenog stanja ili eventualnih propusta u zaštitnoj opremi).

Uviđaj i istraga

Na mestu nesreće odmah su reagovali pripadnici Sisačko-moslavačke policije, a ceo uviđaj obavljen je pod nadzorom županijskog tužioca u Sisku. Takođe je bio prisutan i državni inspektor zaštite na radu, što naglašava ozbiljnost kojom se pristupa ovakvim tragedijama.

Policija je najavila da će sprovesti detaljnu istragu kako bi se utvrdile okolnosti pod kojima je radnik izgubio život. To obuhvata:

• proveru uslova rada na gradilištu,

• ispitivanje da li je radnik imao propisnu zaštitnu opremu,

• razgovore sa svedocima i kolegama radnicima,

• analizu dokumentacije poslodavca o bezbednosti i zaštiti na radu.

Rizici rada na visini

Rad na gradilištima, naročito na visinama, spada u najopasnije poslove. Svaki propust, pa čak i najmanja greška, može dovesti do tragedije.

Najčešći uzroci nesreća ovog tipa su:

1. Nedostatak zaštitne opreme – kaciga, sigurnosni pojas i specijalna obuća ključni su za zaštitu radnika.

2. Nepravilno postavljena skela – ako konstrukcija nije stabilna, povećava se rizik od pada.

3. Nedovoljna obuka radnika – radnici koji nisu dovoljno obučeni često ne poznaju sve procedure zaštite.

4. Umor i iscrpljenost – prekovremeni rad i fizičko opterećenje mogu smanjiti koncentraciju.

5. Nedostatak nadzora – odsustvo ili nepažnja nadzornika često vodi ka manjku discipline na gradilištu.

Položaj radnika iz BiH u Hrvatskoj

Mnoga gradilišta u Hrvatskoj poslednjih godina oslanjaju se na radnu snagu iz Bosne i Hercegovine. Razlog leži u nedostatku domaće radne snage, ali i u spremnosti ljudi iz BiH da potraže posao u inostranstvu, često i u fizički zahtevnim i rizičnim poslovima.

Međutim, ovakav trend sa sobom nosi niz izazova:

• Radnici su često udaljeni od porodice, što psihološki otežava njihov život.

• Nerijetko se zapošljavaju u teškim uslovima rada.

• Postavlja se pitanje da li su uvek adekvatno zaštićeni i da li poslodavci ulažu dovoljno u njihovu sigurnost.

Tragedija u Sisku, nažalost, samo je jedan u nizu slučajeva koji pokazuju koliko je ranjiva pozicija ovih radnika.

Emocionalna i društvena dimenzija

Iako mediji prenose činjenice, iza svake brojke i naslova krije se ljudska priča. Radnik koji je stradao imao je svoj život, porodicu i snove. Njegova smrt nije samo tragičan događaj na gradilištu – to je neizmeran gubitak za one koji su ga voleli i poznavali.

Porodica će sada, osim tuge, nositi i finansijski teret. Takve tragedije često znače da porodica ostaje bez glavnog izvora prihoda, što dodatno produbljuje osećaj nepravde i bola.

Potreba za većom zaštitom radnika

Ova nesreća još jednom ukazuje na potrebu da se pitanje bezbednosti na radu podigne na viši nivo.

Neophodno je:

• redovno kontrolisati gradilišta,

• osigurati da su sve skele i oprema u skladu sa standardima,

• radnicima obezbediti kvalitetnu obuku,

• kažnjavati poslodavce koji ne sprovode propisane mere,

• podizati svest o važnosti zaštitne opreme.

Svaki radnik ima pravo da se nakon napornog dana vrati kući svojoj porodici. Nijedan posao nije vredan ljudskog života, i zato je odgovornost institucija i poslodavaca da ulože maksimalne napore da se ovakve tragedije spreče.

Smrt radnika iz Bosne i Hercegovine na gradilištu u Sisku ostavlja duboku ranu ne samo njegovoj porodici, već i celom društvu. Ona pokazuje koliko je posao na visinama opasan, ali i koliko su propusti u zaštiti na radu kobni.

Ova tragedija ne sme ostati samo još jedna vest u crnoj hronici. Ona mora biti poziv na akciju – za institucije, poslodavce i društvo u celini.

• Potrebno je da se procesi zaštite unaprede.

• Da se radnici, naročito oni koji dolaze iz inostranstva, osećaju sigurno.

• Da ljudski život ne bude cena ekonomskog razvoja i brzine gradnje.

Radnik koji je stradao zaslužuje da njegova smrt bude poslednja opomena. Samo tako će njegov tragični odlazak dobiti smisao u obliku promena koje će spasiti buduće živote.