Uvod
U poslednjem medijskom nastupu, Ramo Isak, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine, izazvao je pažnju i polemiku svojom izjavom koja se tiče uloge i delovanja Federalne uprave policije (FUP). Govoreći u emisiji “Političke minute”, koja se emituje u okviru Jutarnjeg programa Federalne televizije, Isak je FUP uporedio sa jednim od najmoćnijih i najprestižnijih bezbednosnih tela na svetu — američkim FBI-jem (Federal Bureau of Investigation).
Ova izjava, osim što je odmah izazvala pažnju javnosti, otvorila je i brojna pitanja o nadležnostima, funkcionalnim sposobnostima, ali i političkoj simbolici koju takva poređenja nose u specifičnom kontekstu Bosne i Hercegovine, zemlje sa složenim unutrašnjim političko-administrativnim uređenjem.
Razrada
Šta je Isak tačno rekao?
Gostujući u pomenutoj emisiji, ministar Isak je u više navrata istakao značaj i sposobnosti Federalne uprave policije, predstavljajući je kao ključnu instituciju u borbi protiv najsloženijih kriminalnih aktivnosti unutar Federacije BiH. Pritom je posebno naglasio:
-
da FUP ima mogućnosti za operativno delovanje na celokupnom teritoriju Bosne i Hercegovine, uključujući i entitet Republiku Srpsku,
-
da se FUP bavi najsloženijim i najzahtjevnijim istragama,
-
te da njeni kapaciteti i ovlaštenja nalikuju na one koje poseduje FBI u okviru pravnog sistema SAD.
Ovime je pokušao prikazati FUP ne samo kao tehnički i operativno osposobljenu instituciju, već i kao strateški stub bezbednosti na državnom nivou.
FUP kao “bosanski FBI”?
Upoređivanje Federalne uprave policije sa FBI-jem nosi u sebi višeslojnu simboliku. FBI, kao jedna od najvažnijih agencija u Americi, ne samo da ima nacionalnu nadležnost, već se i smatra elitnom službom kada su u pitanju:
-
borba protiv terorizma,
-
organizovanog kriminala,
-
sajber napada,
-
visoke korupcije i špijunaže.
Ako uzmemo ovu listu nadležnosti, jasno je zašto poređenje izaziva različite reakcije – dok FUP ima značajnu ulogu unutar entiteta Federacija BiH, njegova realna nadležnost na državnom nivou i u entitetu Republika Srpska je – u najboljem slučaju – ograničena ustavnim i zakonskim okvirom.
Reakcije javnosti i stručnjaka
Isakove izjave nisu prošle nezapaženo u domaćoj javnosti. Pravni eksperti, bivši pripadnici policijskih struktura i analitičari bezbednosnog sektora odmah su reagovali, iznoseći niz kritičkih osvrta. Najčešće reakcije mogu se svrstati u sledeće kategorije:
-
Sumnje u stvarnu nadležnost – Prema Ustavu i zakonima BiH, nadležnosti FUP-a su ograničene na entitet Federacija BiH. Bilo kakva aktivnost na teritoriji Republike Srpske mora biti prethodno koordinisana sa entitetskim organima ili državnim bezbednosnim agencijama.
-
Politička retorika – Kritičari smatraju da je Isak ovom izjavom želeo da pojača politički uticaj i stvori imidž modernizovane, centralizovane policije, iako pravna realnost to ne potvrđuje.
-
Upitna efikasnost – Iako FUP zaista preuzima najteže slučajeve u Federaciji BiH, mnogi dovode u pitanje njenu operativnu nezavisnost, kadrovsku obučenost, kao i tehničku opremljenost, u poređenju sa visoko standardizovanim službama kao što je FBI.
Politički kontekst poređenja
Izjava ministra Isaka ne može se posmatrati van šireg političkog konteksta Bosne i Hercegovine. Zemlja je poznata po:
-
decentralizovanom sistemu vlasti,
-
delikatnoj podeli nadležnosti između entiteta,
-
i izraženoj političkoj osetljivosti kada je reč o pitanjima bezbednosti i nadzora.
U tom smislu, izjava da FUP može delovati u Republiku Srpsku može se tumačiti i kao politička provokacija ili ambicija za proširenje ingerencija koje trenutno ne postoje u punom kapacitetu.
Takođe, poređenje sa FBI-jem može imati funkciju unutrašnje konsolidacije — kreiranje osećaja profesionalnosti, strateške važnosti i institucionalne snage unutar Federacije, ali i u očima međunarodne zajednice.
Kadrovske promene i modernizacija
U istom medijskom nastupu, ministar Isak se osvrnuo i na kadrovsko jačanje policije. Federacija BiH, prema njegovim rečima, postala je bogatija za 169 novih policijskih službenika, što se predstavlja kao značajan korak ka osnaživanju kadrovske baze FUP-a. Time se, između ostalog, želi povećati:
-
prisustvo policije na terenu,
-
brzina reagovanja,
-
kao i efikasnost u rešavanju složenih kriminalnih slučajeva.
Međutim, stručnjaci napominju da broj novozaposlenih ne garantuje nužno i veći kvalitet, ako ne postoji paralelna obuka, modernizacija opreme, kao i međuinstitucionalna saradnja – kako unutar Federacije, tako i na državnom nivou.
Zaključak
Izjava Rame Isaka o tome da Federalna uprava policije funkcioniše slično kao američki FBI otvara niz važnih tema o prirodi policijskih institucija u Bosni i Hercegovini, kao i o međusobnim odnosima entiteta i državnih struktura.
Iako je nesporno da FUP ima određenu institucionalnu snagu i da se bavi ozbiljnim kriminalom u okviru Federacije, paralela sa FBI-jem ostaje — u najboljem slučaju — simbolička i politički motivisana. FBI ima jedinstvenu nadležnost na nivou cele države, snažnu tehničku podršku i reputaciju elitne institucije, dok FUP deluje u složenom i ograničenom pravnom okviru.
Međutim, ova izjava može poslužiti kao poziv na dijalog o tome kakvu policiju BiH treba u budućnosti: da li decentralizovanu i fragmentisanu, ili profesionalnu, dobro opremljenu i koordinisanu instituciju koja može efikasno delovati širom zemlje — bez obzira na entitetske granice.
U tom svetlu, poređenje sa FBI-jem više je od političke retorike — ono odražava težnju ka institucionalnoj stabilnosti, ali i ograničenja realne moći unutar složenog bosanskohercegovačkog sistema.
