Uvod
U najnovijim izjavama koje su izazvale burne reakcije u političkim i bezbednosnim krugovima Bosne i Hercegovine, Ramo Isak, federalni ministar unutrašnjih poslova, uputio je ozbiljne kritike prema državnim institucijama nakon što je Interpol odbio raspisati međunarodnu potjernicu za visokim zvaničnicima iz Republike Srpske – Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem.
Isakova reakcija nije samo emotivna izjava na odbijanje zahtjeva, već sistematski napad na ono što smatra institucionalnim zatajivanjem u borbi za vladavinu prava. Njegove riječi odražavaju duboko nezadovoljstvo trenutnim stanjem u državnim organima, ali i ukazuju na potencijalne bezbednosne i političke posledice koje ovakvi propusti mogu proizvesti.
Razrada
Presedan u radu Interpola i poruka institucijama BiH
Prema rečima ministra Isaka, svi zakonski i pravni uslovi za izdavanje međunarodne potjernice bili su uredno ispunjeni. Odbijanje od strane Generalnog sekretarijata Interpola doživljava kao presedan bez presedana – nešto što se, prema njegovom mišljenju, ne bi smelo dogoditi u ozbiljnom međunarodnom pravnom okviru.
“Ovo je ozbiljna poruka institucijama Bosne i Hercegovine da moraju što hitnije poduzeti konkretne mjere,” poručuje Isak.
Njegova interpretacija Interpolove odluke oscilira između dve mogućnosti:
-
Da međunarodna zajednica šalje signal da BiH treba interno da reši svoje pravosudne i bezbednosne izazove,
-
Ili da se u pozadini krije nepoznat politički ili pravni motiv koji minira unutrašnju stabilnost zemlje.
Isakova lična vizija i oštra kritika pasivnosti
Isak se u svom govoru ne libi da direktno kaže kako bi lično delovao da se nalazi na čelu ključnih bezbednosnih institucija. Posebno se osvrće na rad SIPA-e (Državne agencije za istrage i zaštitu), implicirajući da bi, da se on nalazi na njenom čelu, Dodik već bio uhapšen.
“Da sam ja direktor SIPA-e, Dodik ne bi bio na slobodi,” izričit je Isak.
Ova izjava otkriva njegovu frustraciju zbog onoga što vidi kao paralizu u delovanju nadležnih institucija. Njegovo nezadovoljstvo izražava se i kroz niz kritičkih pitanja:
-
Šta poručuju institucije građanima ako ne mogu lišiti slobode osobu za koju postoji nalog?
-
Da li institucije same sabotiraju sopstvenu misiju?
-
Ko je odgovoran za pasivnost i inertnost?
U neuvijenoj kritici, Isak ističe da se ponašanje bezbednosnih agencija mora dovesti u pitanje ukoliko pojedinci koji su pod istragom nesmetano putuju i deluju u prostorima gde te agencije imaju nadležnost.
Institucionalna nadležnost i neujednačeno sprovođenje zakona
Ministar posebno naglašava komplikovanost nadležnosti unutar teritorijalne podele BiH. Podseća da:
-
Federacija BiH ima svoje nadležnosti koje se ne protežu na teritoriju Republike Srpske,
-
SIPA, Granična policija, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS-a su dužni da reaguju ukoliko se lica koja su pod istragom nalaze na njihovom terenu.
Međutim, Isak ukazuje na izostanak reakcije i ističe da ovakvo ponašanje narušava poverenje građana u institucije.
“Ako se lica pod istragom slobodno kreću, neko mora da odgovara.”
Pravno postupanje bez obzira na etničku pripadnost
Još jedna važna tačka u Isakovom obraćanju jeste neutralnost u primeni zakona. Naglašava da su do sada privođeni pojedinci iz svih naroda – bošnjačkog, srpskog i hrvatskog – i da etnička pripadnost nikada ne sme biti kriterijum za izuzimanje iz pravnog postupka.
“Ne tražim ništa nezakonito. Samo da se osobe predaju sudovima, koji su jedini nadležni da odluče o njihovoj krivici ili nevinosti.”
Ovde Isak poziva na jednako postupanje pred zakonom, što je temelj svakog demokratskog i pravnog poretka.
Poziv tužilaštvu i sudstvu: Odgovornost je ključna
U nastavku svog govora, Isak se obraća i sudskim i tužilačkim institucijama, tražeći od njih da:
-
Preduzmu konkretne pravne korake,
-
Pokrenu postupke protiv onih koji opstruišu rad agencija,
-
Obezbede odgovornost unutar vlastitih redova.
Time ističe značaj međusobne koordinacije između izvršne i sudske vlasti, kao i mehanizme kontrole i odgovornosti koji bi trebalo da funkcionišu neometano.
Osobna odgovornost kao moralni kompas
U završnici svog govora, Isak se osvrće na ličnu odgovornost kao temelj političkog delovanja. Poručuje da on, kao osoba koja obnaša javnu funkciju, ne bi dozvolio da se situacija dovede do tačke u kojoj bi morao biti prisilno uhapšen.
“Ako sam odgovoran, sam ću se pojaviti pred sudom i dokazati svoju nevinost.”
Na ovaj način postavlja lični moralni standard koji, prema njegovom mišljenju, treba da slede svi javni funkcioneri.
Zaključak
Isakovo obraćanje nakon odbijanja zahtjeva za raspisivanje međunarodne potjernice od strane Interpola otvara niz pitanja o:
-
Funkcionisanju bezbednosnih institucija u BiH,
-
Odnosu međunarodnih i domaćih pravosudnih mehanizama,
-
Odgovornosti političkih i pravosudnih lidera.
Njegove izjave ne treba posmatrati isključivo kao političke poruke, već kao poziv na duboku institucionalnu introspekciju. U središtu njegovih poruka je zahtev za:
-
efikasnijim sprovođenjem zakona,
-
neutralnim i profesionalnim delovanjem bezbednosnih organa,
-
punom odgovornošću svih aktera bez obzira na njihov položaj ili političku moć.
U zemlji koja se i dalje suočava sa izazovima tranzicione pravde i institucionalne fragmentacije, ovakvi apeli mogu poslužiti kao impuls za reformu. Isak, kao visoki zvaničnik, preuzima odgovornost da ukaže na slabosti sistema i, što je još važnije, pozove na njihovo rešavanje.
