Rani znak demencije od koje boluje Brus Vilis može biti ova čudna promena u ishrani: A niko je ne povezuje sa tom dijagnozom

Frontotemporalna demencija, oboljenje koje je pogodilo i poznatog glumca Brusa Vilisa, postala je tema šire javne rasprave širom sveta. Radi se o bolesti koja pogađa desetine hiljada ljudi, a koja se od ostalih tipova demencije razlikuje po specifičnom obrascu propadanja moždanih funkcija. Za razliku od Alchajmerove bolesti, čiji se prvi simptomi uglavnom povezuju s gubitkom pamćenja, frontotemporalna demencija često počinje mnogo suptilnije, kroz promene u ponašanju, osobinama ličnosti i jezičkim sposobnostima.

Iako na prvi pogled deluje kao stanje koje zahvata starije ljude, ova bolest najčešće pogađa osobe u srednjoj životnoj dobi, što dodatno komplikuje proces njenog prepoznavanja. Ona se ne manifestuje odmah kroz gubitak memorije, već kroz niz neobičnih signala, od kojih su neki toliko svakodnevni da se u početku zanemaruju.

Prvi znaci i specifičnosti bolesti

Kod frontotemporalne demencije, prvi simptomi uglavnom nisu vezani za dezorijentaciju ili zaboravljanje, već za promene u ponašanju i ličnosti. Među najčešćim znacima javljaju se:

• impulsivnost,

• smanjen osećaj empatije,

• poteškoće u komunikaciji.

Ove promene su često neprimetne u ranoj fazi i porodica ih zna pripisivati stresu, umoru ili prolaznim životnim okolnostima. Međutim, kako bolest napreduje, one postaju sve izraženije i počinju da menjaju samu srž ličnosti obolelog.

Promene u ishrani kao upozorenje

Jedan od manje poznatih simptoma, a izuzetno važan za prepoznavanje bolesti, jeste drastična promena u navikama za stolom. Istraživanja pokazuju da oboleli razvijaju opsesivne obrasce vezane za hranu. To se može ispoljiti na više načina:

• Potpuna opsesija jednom vrstom hrane, uz odbijanje svega ostalog.

• Skretanje u neuobičajena ponašanja, poput uzimanja hrane iz tuđih tanjira.

• Konzumiranje predmeta koji nisu jestivi.

Ovakva ponašanja nisu samo društveno neprijatna, već mogu ozbiljno ugroziti fizičko zdravlje. Neki pacijenti dobijaju na težini zbog nekontrolisanog prejedanja, dok drugi mršave jer jedu veoma ograničen izbor namirnica.

Šta se dešava u mozgu?

Zašto se ovakvi obrasci javljaju još uvek nije potpuno razjašnjeno. Stručnjaci veruju da promene zahvataju moždane centre odgovorne za regulaciju gladi i sitosti, što dovodi do rigidnih prehrambenih navika koje pacijent teško može sam da prekine.

Pored poremećaja u ishrani, bolest u kasnijim fazama donosi i druge ozbiljne posledice:

• teškoće u hodu,

• probleme s gutanjem,

• veću podložnost infekcijama.

Iako frontotemporalna demencija sama po sebi ne mora biti direktno smrtonosna, slabi organizam i povećava rizik od komplikacija koje mogu dovesti do fatalnog ishoda.

Lična priča Brusa Vilisa

Priča o Brusu Vilisu posebno je skrenula pažnju na ovu bolest. Njegova supruga, Ema Heming Vilis, otkrila je da su prvi znaci bili suptilni: čovek poznat po komunikativnosti i toplini postao je povučen, tiši i manje angažovan na porodičnim okupljanjima.

Ubrzo su se pojavili i problemi s pronalaženjem reči, a zatim i povratak mucanja iz detinjstva. Kako je priznala njegova supruga: „On više nije bio onaj isti Brus, i to je bilo zastrašujuće.“

Ova ispovest jasno pokazuje koliko su rani simptomi zbunjujući – često deluju kao promene raspoloženja ili posledica stresa, sve dok se ne ispostavi da je reč o ozbiljnom neurološkom poremećaju.

Razlike u odnosu na Alchajmerovu bolest

Iako oba oboljenja spadaju u grupu demencija, postoje ključne razlike:

• Alchajmerova bolest: prvi simptomi su gubitak pamćenja, dezorijentacija, problemi s vremenskom i prostornom percepcijom.

• Frontotemporalna demencija: početni znaci su promene u ponašanju, impulsivnost, gubitak empatije, neobične navike za stolom.

Ove razlike su važne jer utiču na način prepoznavanja bolesti i na strategiju lečenja.

Uzroci – i dalje nepoznanica

Iako uzroci još nisu potpuno jasni, naučnici nude nekoliko objašnjenja:

• nakupljanje abnormalnih proteinskih nakupina u mozgu,

• oštećenja krvnih sudova koja smanjuju dotok hranljivih materija i kiseonika.

Istraživanja se i dalje intenzivno sprovode, ali je izvesno da bolest ima teške posledice, ne samo za obolele već i za njihove porodice.

Terapija i podrška

Trenutno ne postoji lek za frontotemporalnu demenciju. Postoje određene terapije i lekovi koji mogu usporiti napredovanje simptoma, kao i programe podrške namenjene porodicama.

Stručnjaci naglašavaju važnost:

• rane dijagnostike,

• terapije prilagođene simptomima,

• grupa podrške koje pomažu obolelima i njihovim porodicama da se nose s emocionalnim i praktičnim izazovima.

Posebno je važno što pre potražiti stručnu pomoć ako se primete neobične promene u ponašanju za stolom ili u svakodnevnim navikama.

Perspektiva u Srbiji i regionu

Kako prenose domaći mediji, stručnjaci u Srbiji sve češće upozoravaju da se o demenciji mora govoriti otvoreno. Promene u ponašanju, naročito one vezane za ishranu, ne smeju se posmatrati kao obična ekscentričnost ili navika, već kao mogući znak ozbiljnog neurološkog poremećaja.

Porodice koje su se suočile s ovim oboljenjem svedoče da su prvi simptomi često bili upravo vezani za hranu – gomilanje namirnica, prejedanje ili pak rigidno odbijanje raznovrsne ishrane. Tek kasnije dolazilo je do većih problema s komunikacijom i ponašanjem.

Frontotemporalna demencija je oboljenje koje menja život, kako pacijentu, tako i celoj porodici. Ona se razlikuje od drugih demencija jer se pre svega odražava na ponašanje, ličnost i socijalne odnose, a ne na memoriju u početnim fazama.

Priča o Brusu Vilisu doprinela je da javnost širom sveta postane svesna postojanja ove bolesti i da se obrati pažnja na simptome koji ranije nisu povezivani sa demencijom – poput iznenadnih promena u navikama za stolom.

Ova bolest pokazuje koliko je važno da budemo pažljivi prema najbližima, da prepoznajemo male promene i da ih ne potcenjujemo. Što se ranije reaguje, veće su šanse da se uspori tok bolesti i obezbedi dostojanstven život obolelom.

Na kraju, iako lek još ne postoji, ostaje nada da će dalja istraživanja dovesti do efikasnijih rešenja. Do tada, ključna poruka je: ne ignorišite promene u ponašanju, jer one mogu biti prvi znak ozbiljnih procesa u mozgu.