Glas naroda na beogradskim ulicama: Nada u promene i pozivi na odlučnije korake

Uvod

Današnji protest u Beogradu, koji se već sada svrstava među najmasovnije u novijoj istoriji Srbije, okupio je ogroman broj građana raznih profila i uzrasta. Povod za okupljanje bila je nezadovoljstvo načinom na koji je vlast reagovala na nesreću u Novom Sadu, gde je pad nadstrešnice na železničkoj stanici rezultirao tragičnim gubitkom 15 života. Međutim, razgovori sa demonstrantima pokazali su da uzrok izlaska na ulice nije samo pomenuta tragedija, već i mnogo dublje i dugotrajnije nezadovoljstvo stanjem u društvu, pravosuđu i političkom sistemu.

Ekipa portala Klix.ba prisustvovala je protestu i imala priliku da razgovara sa brojnim okupljenima. Iz njihovih izjava izdvaja se nekoliko zajedničkih poruka: želja za promenom, gubitak poverenja u postojeće institucije, kao i sve češće izrečeni pozivi na radikalnije metode borbe za prava i pravdu.

Razrada

Jedinstvo demonstranata – očekivanja i zahtevi

Već na prvi pogled bilo je jasno da su okupljeni građani ujedinjeni oko istog cilja – promene nabolje. Bez obzira na razlike u godinama, obrazovanju ili poreklu, svi sa kojima je reporterka razgovarala istakli su snažno nezadovoljstvo trenutnim stanjem i potrebu za dubinskim reformama.

Jedna od sagovornica, majka studentkinje koja je prisustvovala protestu, vrlo direktno i otvoreno je izrazila svoja očekivanja. Ona je naglasila da se nada lustraciji, odnosno sistematskom uklanjanju svih kadrova koji su deo, kako je rekla, „smrada“ koji se taloži u vrhu vlasti. Njena izjava bila je posebno upečatljiva, jer je istakla:

• Potrebu za potpunom revizijom svih kupljenih diploma od devedesetih godina naovamo.
• Očekivanje dolaska Zagorke Koveši, poznate evropske tužiteljke, kako bi „uhapsila sve koji su odgovorni“.

Ovaj stav ilustruje koliko je nepoverenje prema domaćim institucijama postalo duboko ukorenjeno kod velikog dela građana. Sagovornica je bez ustručavanja izrazila sumnju da će srbijansko tužilaštvo ikada u potpunosti rasvetliti slučaj iz Novog Sada, a to mišljenje dele i ostali demonstranti.

Masovnost protesta kao faktor nade

Ono što je dodatno podstaklo optimizam među okupljenima jeste činjenica da je protest okupio ogroman broj građana, što mnogi vide kao znak da nezadovoljstvo više nije marginalizovano, već sveprisutan društveni fenomen. Kako su mnogi istakli, mase na ulicama su najjači pokazatelj da su ljudi konačno spremni da se bore za svoja prava i za transparentnije institucije.

Takođe, demonstranti su jasno poručili da:

• Ne veruju da će vlast samoinicijativno sprovesti neophodne promene.
• Očekuju veću podršku međunarodne zajednice, naročito u domenu pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Primetan je i jak emotivan naboj – ljudi su svesni težine situacije, ali su pokazali spremnost da istraju.

Regionalna solidarnost i poruke upućene Bosni i Hercegovini

Interesantan momenat u razgovoru sa reporterkom bio je i stav sagovornice koja je otkrila svoje poreklo – navodeći da dolazi iz Tuzle, ona je pružila otvorenu podršku institucijama Bosne i Hercegovine. Iskoristila je priliku da pošalje jasnu poruku vezanu za situaciju u regionu, izjavivši:

“Ja sam Tuzlanka, uhapsite onog Dodika jer Bosna je suverena država i ne može da se mijenja.”

Ova rečenica pokazuje da politička pitanja u Srbiji i šire u regionu nisu izolovana, već duboko povezana, te da nezadovoljstvo trenutnom situacijom prevazilazi državne granice.

Radikalizacija kao nužnost?

Međutim, nije mali broj onih među demonstrantima koji smatraju da sama masovnost protesta, iako značajna, možda neće biti dovoljna da donese željene promene. Deo ispitanih građana izrazio je skepsu da će se toliki broj ljudi po treći put ponovo okupiti, smatrajući da bi trebalo preduzeti odlučnije korake.

Oni koji zagovaraju ovu tezu ukazali su na:

• Potrebu da se studenti aktivnije uključe u organizaciju i vođstvo protesta.
• Ideju da bez radikalnijih mera, poput blokada, štrajkova ili drugih oblika građanske neposlušnosti, neće biti moguće ostvariti ozbiljne rezultate.

Iako nisu svi spremni da otvoreno podrže ovu opciju, prisutno je osećanje da su dosadašnji mirni protesti naišli na ignorisanje ili minimalne reakcije vlasti, što frustrira učesnike.

Lista ključnih zahteva demonstranata

Kroz razgovore sa okupljenim građanima, izdvojilo se nekoliko jasno artikulisanih zahteva i očekivanja:

1. Lustracija celokupnog državnog aparata, uključujući i najniže nivoe.
2. Revizija diploma i poništavanje lažnih akademskih kvalifikacija.
3. Nezavisna istraga o padu nadstrešnice u Novom Sadu.
4. Procesuiranje odgovornih bez obzira na njihov politički ili društveni status.
5. Veće uključivanje međunarodnih institucija i pomoć u borbi protiv korupcije.
6. Snažnije angažovanje studenata i omladine u daljoj borbi.
7. Pitanje regionalne stabilnosti, uz podršku suverenitetu Bosne i Hercegovine i protivljenje destabilizujućim akterima.

Zaključak

Beogradski protest koji je obeležio današnji dan pokazao je da su građani Srbije suočeni sa ozbiljnim dilemama i nezadovoljstvom koje traje već duži period. Iako su okupljeni različitih generacija i porekla, njihova poruka bila je gotovo unisono jasna: dosta je ignorisanja problema, vreme je za konkretne promene.

Neki od njih izražavaju nadu da će vlasti prepoznati ozbiljnost situacije i pokrenuti procese lustracije, pravde i transparentnosti. Međutim, drugi smatraju da je vreme kompromisa prošlo i da će bez odlučnijih, pa i radikalnijih poteza, vlasti nastaviti da zanemaruju zahteve naroda.

Kao što je pokazao i razgovor sa sagovornicom iz Tuzle, ni regionalna pitanja nisu zanemarena – demonstranti su svesni šire slike i političkih dešavanja u okruženju. Njihove poruke odjekuju ne samo u Beogradu, već i šire, ukazujući na potrebu povezivanja borbe za prava, pravdu i slobodu u celom regionu.

Da li će vlast reagovati na ove poruke, ostaje da se vidi. Ali ono što je izvesno jeste da su današnji protest i reči demonstranata jasan signal da građani Srbije više ne žele da ćute.