Nezabeležena tragedija u Ljuboselu: Gubitak koji je potresao čitavu Šumadiju

U selu Ljuboselo, nadomak Topole, dogodila se tragedija koja je ostavila dubok trag ne samo u toj maloj zajednici, već i širom Šumadijskog okruga. Trovanje amonijakom, koje je u ovoj nesreći odnelo četiri života i teško povredilo još jednu osobu, izazvalo je talas tuge i saosećanja. Lokalna vlast je, kao znak poštovanja i solidarnosti, proglasila trodnevnu žalost na teritoriji cele opštine Topola.

Ova nesreća nije samo broj u crnoj statistici – ona je pogodila jednu uglednu i cenjenu porodicu, čiji su članovi bili poznati po svojoj dobrodušnosti, predanom radu i spremnosti da pomognu drugima. Njihov gubitak je ostavio neizbrisiv trag u srcima svih koji su ih poznavali.

Tragedija koja je zavila selo u crno

U jezivom incidentu koji se dogodio u Ljuboselu, četvoro ljudi je izgubilo život, dok se peta osoba bori za preživljavanje u kragujevačkoj bolnici. Uzrok ove nesreće bilo je trovanje amonijakom, gasom koji, iako koristan u industriji, može imati smrtonosne posledice u kontaktu sa ljudima, naročito u zatvorenim prostorima ili u velikim koncentracijama.

Među nastradalima su pripadnici iste porodice – Bogdan (71), njegov sin Nikola (47), unuk Filip (20), kao i njihov komšija i prijatelj Vladimir, koji je nastradao pokušavajući da im pomogne. Preživela je samo Nada, Bogdanova supruga, koja se trenutno nalazi u izuzetno teškom stanju, priključena na aparate, dok lekari uložuju sve svoje znanje i napore da joj spasu život.

Dan tuge: sahrana tri generacije

Na seoskom groblju u Ljuboselu održana je zajednička sahrana za tri člana porodice – deda, otac i unuk – koji su stradali istog dana, u istom događaju. U blizini će biti sahranjen i njihov prijatelj Vladimir, čime selo simbolično pokazuje koliko su svi oni bili povezani i bliski u životu, kao i u smrti.

Atmosfera u selu je teško opisiva. Na svakom koraku mogu se videti umrlice zalepljene po kapijama i objektima, posebno na vratima porodičnog restorana, koji je do nedavno bio mesto okupljanja i zajedništva. Sada je to simbol tišine i bola.

Jedan od meštana, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je:

“Iako svi znamo šta se dogodilo, tek kada smo jutros videli umrlice na njihovom restoranu, shvatili smo punu težinu ove tragedije. Srce mi se steglo. To su bili dobri, pošteni ljudi, uvek spremni da pomognu. Ceo kraj je u šoku.“

Vladimir – heroj koji nije razmišljao o sebi

Jedan od nastradalih, Vladimir, zaposlen u JKSP “Topola”, nije bio neposredno deo porodice, ali je tog dana bio u selu i bez razmišljanja je pritrčao u pomoć kada je čuo za problem. Iako je znao da se izlaže opasnosti, nije mario za sopstveni život.

Njegov postupak opisuje se kao izraz vrhunske ljudskosti i požrtvovanja. Bio je poznat u kolektivu kao vredan radnik i pravi prijatelj. Njegove kolege iz komunalnog preduzeća, ali i brojni građani, izražavaju duboko poštovanje prema njemu.

Marijana Vujičić, direktorka JKSP “Topola”, izjavila je:

“Vlada je bio mnogo više od kolege. Bio je deo naših života, deo naše porodice. Njegova dobrota, stručnost i posvećenost ostavili su trag koji ne može da se izbriše. U ime celog kolektiva izražavam najdublje saučešće porodici i svim bližnjima.“

Porodica koja je živela za druge

Preminula porodica bila je poznata po svom restoranu, vrednom radu i izuzetnoj međusobnoj slozi. Meštani kažu da su često pomagali siromašnima, učestvovali u lokalnim akcijama i uvek bili tu kada je nekome trebala pomoć – bilo kroz donacije, volontiranje, ili običan ljudski razgovor i podršku.

U najtragičnijem mogućem obratu, njihova nesebičnost i požrtvovanost, vrednosti kojima su živeli, sada se ogleda u načinu na koji ih se zajednica seća.

Njihov doprinos zajednici uključivao je:

• Vođenje lokalnog restorana koji je bio centar društvenih zbivanja.

• Pomoć komšijama u poljoprivrednim radovima i svakodnevici.

• Donacije za lokalne škole i crkvu.

• Aktivno učešće u seoskim slavama, vašarima i humanitarnim akcijama.

Ova porodica nije samo živela u Ljuboselu – oni su bili njegovo srce.

Tragedija u Ljuboselu ostavila je zajednicu u stanu potpunog šoka i tuge. Četiri života su izgubljena, među njima tri generacije iste porodice i čovek koji je hrabro pokušao da pomogne. Još jedna osoba – majka, supruga i baka – bori se za život, dok se cela opština nada čudu.

Ova nesreća nas podseća koliko su život i smrt neraskidivo povezani, kako su naši bližnji nezamenjivi, i koliko brzo se sve može promeniti. Solidarnost koju je pokazala zajednica, kao i izrazi poštovanja prema nastradalima, govore koliko su oni zaista bili voljeni i poštovani.

Proglašenje trodnevne žalosti je mali, ali simbolički važan čin, kojim se lokalna vlast i građani opraštaju od ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag. No, prava žalost se ne meri danima – meri se tišinom u selu, suzama u očima komšija i prazninom koja će još dugo trajati.

U znak sećanja na njih, neka ostanu zapamćeni kao:

• Bogdan – stub porodice i poštovan domaćin.

• Nikola – sin i otac, poznat po radu i dobrom srcu.

• Filip – mladić pred kojim je bio ceo život.

• Vladimir – čovek čiji je poslednji čin bio pokušaj da spasi druge.

• Nada – majka i baka, koja se i dalje bori, simbol volje za životom.

Neka im je večna slava, a njihovim porodicama snaga da izdrže ove neizrecivo teške dane.