U današnjem društveno-političkom okruženju Bosne i Hercegovine, koje je obeleženo brojnim kontroverzama i tenzijama, jedan od najčešće pominjanih imena u javnosti svakako je Sebija Izetbegović – bivša direktorica Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) i supruga lidera Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića. Njeno ime je postalo sinonim za rasprave o akademskoj validnosti, institucionalnim nepravilnostima, ali i političkim i ličnim tenzijama koje prate bosanskohercegovačko društvo.
Najnoviji povod za javnu debatu pružila je njena objava na Facebooku, u kojoj tvrdi da su originalni dokumenti iz njenog personalnog dosijea pronađeni pored kontejnera u sarajevskom naselju Marijin Dvor. Ova tvrdnja odmah je izazvala brojne reakcije i sumnje u pozadinu celokupnog slučaja, ali i dodatno bacila svetlo na pitanje načina na koji se postupa sa dokumentacijom javnih ličnosti u institucijama sistema.
1. Pronađeni dokumenti pored kontejnera
Sebija Izetbegović navodi da je neko – navodno pripadnik policije – pronašao veliku kovertu sa originalnim dokumentima koji su deo njenog ličnog dosijea. Ti dokumenti, kako tvrdi, nikako nisu mogli završiti na ulici slučajno, već su, prema njenim rečima, planski uklonjeni iz institucionalnog arhiva i bačeni na način koji sugeriše pokušaj prikrivanja dokaza, ali na nespretan način.
„Sve bačeno pored kontejnera za smeće na Marijin Dvoru. Valjda nije dobro koordinirano pa je bačeno pored, a ne u kontejner”, napisala je Izetbegović u svojoj objavi.
Ona jasno implicira da se radi o namernom činu – mogućem pokušaju eliminisanja dokaza koji bi mogli poslužiti u njenu korist u brojnim procesima koji su vođeni protiv nje.
2. Sumnje u validnost obrazovanja
Već godinama, Sebija Izetbegović se nalazi u središtu polemika u vezi sa njenim obrazovanjem i akademskim zvanjima. Javnost je, kroz medije i izveštaje nadležnih institucija, imala priliku da prati kako su joj pojedina zvanja osporavana, ali i kako je ona u više navrata uspešno ulagala žalbe i poništavala određene presude.
Ova višegodišnja pravna saga ostavila je dubok trag u njenoj karijeri, ali i u percepciji javnosti o tome koliko su akademska zvanja i funkcije u bosanskohercegovačkim institucijama zaista zasnovani na znanju i kompetenciji, a koliko na političkim vezama i ličnim interesima.
Uprkos svemu, Izetbegović je uporno branila svoju biografiju, a poslednji slučaj s pronađenim dokumentima vidi kao dokaz sabotaže, a ne slučajnosti.
3. Sadržaj pronađenih dokumenata
U objavi je otkrila i neke od konkretnih dokumenata koji su pronađeni u kovereti, među kojima se izdvajaju:
-
Potvrda o aktivnom članstvu u Odboru za maligna oboljenja Odjeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti BiH, gde je bila član od 2010. godine.
-
Certifikat o saradnji Više medicinske škole u Sarajevu sa Arizona State University College of Nursing iz Sjedinjenih Američkih Država.
-
Dokumenti koji potvrđuju da je Izetbegović bila mentor u okviru međunarodnih akademskih programa.
Jedan posebno interesantan segment odnosi se na njenu ulogu kao “mentora pod mentorstvom” profesorke Barbare Durand, tokom koje je radila sa jednom od, kako kaže, najboljih medicinskih sestara u KCUS-u – gospođom Tanjom Jeremić.
“Prof. dr. Barbara Durand ocijenila je Tanju odličnom ocjenom, a i mene, kao mentora.”
Ovim informacijama Sebija pokušava da dokaže da nije samo formalno učestvovala u obrazovnim procesima, već da je bila aktivni učesnik u međunarodnim edukativnim projektima.
4. Šira simbolika slučaja
Ovaj incident sa dokumentima, sam po sebi, prevazilazi pitanje jedne osobe. On otvara šira pitanja o:
-
Bezbednosti i zaštiti personalne dokumentacije u institucijama.
-
Mogućem političkom progonu i korišćenju administrativnog aparata u svrhe obračuna sa pojedincima.
-
Odnosu javnosti prema ličnostima iz političkog života, pogotovo ženama na pozicijama moći.
-
Institucionalnoj odgovornosti kada je reč o upravljanju poverljivim podacima.
Kada neko sa pozicije bivše direktorice jedne od najvažnijih zdravstvenih ustanova u zemlji tvrdi da mu je dokumentacija “završila pored kontejnera”, to ne govori samo o mogućoj nebrizi, već i o potencijalnom sabotažnom delovanju unutar sistema.
5. Kontekst političkih odnosa i uticaja
Sebija Izetbegović je godinama unazad bila pod dvostrukom lupom – kao zdravstveni radnik i kao supruga jednog od najuticajnijih političara u BiH. Njeno profesionalno delovanje često se prelamalo kroz prizmu političkih interesa i optužbi za zloupotrebu položaja, ali i političku protekciju.
Nekima je predstavljala simbol reformi, drugima simbol autoritativnosti, a trećima simbol političke sprege između medicine i moći.
Slučaj sa dokumentima može se interpretirati i kao produžetak tih političkih tenzija, posebno u kontekstu sve većih razmimoilaženja u zdravstvenim i pravosudnim institucijama, ali i u samoj SDA.
Priča o pronađenim dokumentima Sebije Izetbegović pored kontejnera na Marijin Dvoru otvara brojna važna pitanja – kako o ličnim pravima i bezbednosti, tako i o funkcionisanju institucija i političkoj klimi u Bosni i Hercegovini. U vremenu kada je poverenje građana u državne organe i obrazovne sisteme na vrlo niskom nivou, slučajevi poput ovog dodatno potkopavaju veru u pravičnost, objektivnost i profesionalizam onih koji bi trebalo da budu čuvari integriteta.
Bez obzira na to kako će se dalje razvijati ovaj slučaj – bilo kao politička afera, institucionalni propust ili lična drama, on ostaje primer koliko je važno sačuvati transparentnost, pristup dokumentima, ali i ljudsku dostojanstvenost u vremenu kada su informacije i reputacije često na meti političkih igara.
Ono što se iz ove situacije može naučiti jeste da je akademski integritet, profesionalna dokumentacija i institucionalno poverenje nešto što mora biti zaštićeno od svake vrste manipulacije – bilo iznutra, bilo spolja.
Ako ništa drugo, ova objava Sebije Izetbegović poslužila je kao svojevrsni alarm za sve one koji misle da su zakoni i procedure samo formalnost – jer, kako se pokazalo, čak i originalni dokumenti, nekada čuvani iza zaključanih vrata, mogu završiti na ulici, izloženi očima javnosti, ali i podsetiti nas koliko je krhka granica između privatnog, institucionalnog i političkog sveta u današnjem društvu.
