Večerašnji tekst pišemo o Sebiji Izetbegović i situaciji na KCUS
Upozorenje bivše direktorice o stanju u KCUS-u
Situacija u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS) ponovo je pod lupom javnosti, nakon što se bivša direktorica ove zdravstvene ustanove, prof. dr. Sebija Izetbegović, oglasila putem društvenih mreža. Njeno obraćanje izazvalo je široku pažnju jer se odnosi na potencijalno zabrinjavajuće propuste u postupanju sa novorođenčadi na Klinici za pedijatriju.
Kao povod za reakciju, Izetbegović je navela slučaj deteta kod kojeg je potvrđeno prisustvo opasne bakterije u rani na nozi, postavljajući brojna pitanja o odgovornosti, higijenskim standardima i potencijalnim intrahospitalnim infekcijama. Ova tema ne samo da otvara pitanja o aktuelnom upravljanju zdravstvenom ustanovom, već i o širem sistemu kontrole infekcija u bolnicama.
Detaljna analiza izjava i implikacija
Bakterijska infekcija kao znak sistemskog problema
Prema rečima Sebije Izetbegović, na Klinici za pedijatriju KCUS-a nedavno je identifikovana bakterija Klebsiella pneumoniae ESBL u rani jednog novorođenčeta. Ova bakterija je poznata kao ozbiljan uzročnik infekcija u bolničkom okruženju, posebno kod pacijenata s oslabljenim imunitetom.
“Jučer je na Klinici za pedijatriju potvrđena bakterija Klebsiella pneumoniae ESBL u rani na nozi novorođenčeta,” istakla je Izetbegović, naglašavajući da je ovakav nalaz alarmantan i ukazuje na moguće propuste u sprovođenju higijenskih mera.
Postavlja se ključno pitanje: kako je došlo do ove infekcije i da li je u pitanju intrahospitalna transmisija, tj. prenos bakterije unutar bolničkog sistema?
Prijavljivanje nalaza: Doslednost pod znakom pitanja
U svom osvrtu, bivša direktorica KCUS-a skreće pažnju na sistemski propust u prijavljivanju mikrobioloških nalaza. Kako ističe, svi nalazi koji pokažu prisustvo bakterija trebalo bi da budu automatski prijavljeni Zavodu za javno zdravstvo.
Problem koji ona identifikuje odnosi se na sledeće:
-
Trenutno se, prema njenim tvrdnjama, prijavljuju samo pozitivne hemokulture (prisustvo bakterija u krvi).
-
Ostali važni nalazi, kao što su:
-
Koprokulture (analiza stolice),
-
Urinokulture (analiza mokraće),
-
Bris guše i nosa,
-
Bris rana,
… ne prijavljuju se redovno ili uopšte.
-
“Zašto se ne prijavljuju svi nalazi, kao što se to radilo ranije? Ko je to odlučio i po čijem nalogu?” – pita Izetbegović, izražavajući zabrinutost zbog potencijalnog zataškavanja stvarnog epidemiološkog stanja u KCUS-u.
Pediatrijska intenzivna nega – prostor visokog rizika
U posebno oštrom tonu, Izetbegović upozorava da se ovakvi propusti dešavaju upravo na odjeljenju intenzivne njege za novorođenčad, koje predstavlja jedno od najosetljivijih mesta unutar svakog bolničkog sistema.
Naglašava da:
-
Odeljenje ima sopstvenog šefa i glavnu sestru,
-
Postoji interna komisija za intrahospitalne infekcije,
-
Njihov predstavnik je deo centralne komisije za infekcije KCUS-a.
Postavlja pitanje: kako je moguće da, uprkos svemu tome, dolazi do ovako ozbiljnih propusta?
Izetbegović navodi još jedan slučaj – infekcija kod više dece bakterijom Enterobacter cloacae, koja je dovela do sepse, a zatim i do gnojnog meningitisa, što dodatno osvetljava ozbiljnost situacije.
Hronologija infekcije i zabrinutost zbog širenja
U analizi konkretnog slučaja novorođenčeta zaraženog Klebsiellom, Izetbegović navodi sledeće okolnosti:
-
Detetu je bakterija otkrivena 12. maja 2025. godine.
-
Prethodni brisevi nisu pokazivali prisustvo bakterija.
-
Dete je na klinici bilo hospitalizovano duže od 10 dana.
To znači da se infekcija najverovatnije desila unutar bolnice, što otvara mogućnost horizontalnog prenosa – prenosa bakterija sa jednog pacijenta na drugog unutar zdravstvene ustanove.
“Je li to intrahospitalna infekcija? Postoji opravdana bojazan da jeste. Nalaz potvrđuje da ima razloga za veliku zabrinutost,” piše Izetbegović.
Oštre kritike upravi i medijskoj dinamici
Na kraju svoje objave, bivša direktorica prelazi na otvorenu kritiku aktuelne uprave KCUS-a i njihovog odsustva odgovornosti i transparentnosti. Izražava nezadovoljstvo što se mediji i dalje obraćaju njoj za izjave, umesto osobama koje su trenutno na čelu ustanove.
“Gdje su ti ‘stručnjaci i gromade’ koje sam ja navodno mobingovala, a koji su sada zaduženi za sprovođenje higijensko-epidemioloških protokola?”, pita ironično.
Takođe, upućuje poruku da tokom njenog mandata do ovakvih infekcija nije dolazilo, jer su se striktno poštovali protokoli, a osoblje je bilo obavezano da sledi najviše standarde zaštite pacijenata.
U završnoj rečenici, najavljuje mogućnost reagovanja nadležnih institucija:
“Kantonalna inspekcija će se možda oglasiti,” zaključuje uz dozu sarkazma i gorčine.
Zdravstvena odgovornost i potreba za transparentnošću
Reakcija prof. dr. Sebije Izetbegović otvara niz važnih pitanja o:
-
Odgovornosti medicinskog osoblja i uprave u kontroli infekcija,
-
Nedostatku transparentnosti u prijavljivanju mikrobioloških nalaza,
-
Bezbednosti najosetljivijih pacijenata, kao što su novorođenčad.
Ovo nije samo medicinski ili upravljački problem – već i pitanje poverenja javnosti u zdravstveni sistem. U situacijama kada su u pitanju životi dece, svaka greška ima nesrazmerno velike posledice.
Na osnovu svega iznetog, moguće je izvući nekoliko ključnih zaključaka:
-
Intrahospitalne infekcije u pedijatriji nisu novost, ali zahtevaju nultu toleranciju i maksimalnu pažnju.
-
Prijavljivanje svih mikrobioloških nalaza nije samo preporuka već zakonska i etička obaveza.
-
Zdravstveni menadžment mora reagovati brzo, transparentno i odgovorno – ćutanje nije opcija.
-
Uloga nezavisne inspekcije i medijske kontrole ostaje ključna u otkrivanju i sprečavanju propusta.
Ukoliko se optužbe ispostave kao tačne, ova situacija može predstavljati prelomnu tačku u sagledavanju kvaliteta zdravstvene zaštite u BiH, ali i u uspostavljanju standarda odgovornosti među medicinskim radnicima i upravama ustanova.
