Second hand odeća je rizičnija nego što mislite: Može da vam napravi pakao, ovako treba da je perete odmah

Polovna garderoba – moda sa skrivenim rizicima: kako bezbedno uživati u second hand trendu

U poslednjih nekoliko godina, kupovina polovne i vintage garderobe postala je pravi trend među ljubiteljima mode, ali i među onima koji žele da štede novac ili doprinesu zaštiti životne sredine. Second hand prodavnice niču širom Srbije, nudeći raznovrsne modne komade – od elegantnih mantila i retro jakni do unikatnih torbi i cipela. Međutim, iza sve popularnijeg „eko” trenda kriju se i rizici o kojima se retko govori.

Iako se polovna garderoba često promoviše kao pametniji i održiviji način oblačenja, mnogi zaboravljaju da takva odeća može predstavljati potencijalnu opasnost za zdravlje. Pre nego što nova majica, jakna ili haljina iz second hand radnje pronađe svoje mesto u vašem ormaru, važno je razumeti da je reč o predmetima koji su već bili u direktnom kontaktu s tuđom kožom, znojem i mikroorganizmima.

Upravo zato, stručnjaci upozoravaju: modni entuzijazam ne sme da zaseni brigu o higijeni.

1. Rastuća popularnost polovne garderobe

Ekološki pokreti i sve veća svest o prekomernoj potrošnji podstakli su porast interesovanja za kupovinu polovne garderobe. Ljudi sve više traže alternativu brzoj modi koja iscrpljuje prirodne resurse i proizvodi ogromne količine otpada.

Kupovina u second hand prodavnicama ima svoje jasne prednosti:

• Finansijska ušteda: komadi su znatno jeftiniji od novih.

• Ekološka korist: smanjuje se količina tekstilnog otpada.

• Jedinstven stil: moguće je pronaći retro komade koji se više ne proizvode.

• Održiva potrošnja: podržava se ideja ponovne upotrebe i reciklaže.

Međutim, ono što se često zanemaruje jeste aspekt zdravstvene bezbednosti. Odeća koja je već bila nošena i skladištena u različitim uslovima može sadržati bakterije, gljivice i viruse koji su potencijalno štetni po zdravlje.

2. Nevidljivi rizici: mikroorganizmi u tkanini

Na prvi pogled, polovna odeća može delovati čisto – uredno okačena, možda čak i oprana. Ali, prema istraživanjima koja su preneli portali Blic i 24sata, mikrobi koji su jednom došli u kontakt sa tkaninom mogu na njoj opstati dugo nakon što je poslednji put nošena.

Naš kožni mikrobiom, koji prirodno sadrži bakterije poput stafilokoka i streptokoka, prenosi se na odeću svaki put kada je obučemo. Kada tu odeću kasnije obuče neko drugi, dolazi do potencijalnog prenosa mikroorganizama, što može izazvati infekcije, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Neke od najčešćih opasnosti uključuju:

• Bakterijske infekcije kože, izazvane vrstama poput Staphylococcus aureus.

• Gljivične infekcije, koje dovode do stanja poput atletske noge ili gljivičnih promena na koži.

• Virusne infekcije, naročito kod odevnih predmeta koji dolaze u kontakt sa znojnim područjima.

Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da čak i pranje odeće ne mora uvek biti dovoljno da bi se uništili svi mikroorganizmi, naročito ako se koristi niska temperatura ili običan deterdžent bez antibakterijskih svojstava.

3. Naučni dokazi o prisustvu patogena

U jednoj detaljnoj studiji sprovedenoj na tržištu polovne odeće u Pakistanu, pronađene su razne bakterije, među kojima i Bacillus subtilis, poznata po tome što može izazvati infekcije kože i krvotoka kod ljudi. Ovi mikroorganizmi mogu opstati i u suvim uslovima, ali se posebno brzo razmnožavaju u vlažnim i toplim prostorijama, što je česta situacija u skladištima polovne garderobe.

Prema saznanjima objavljenim na portalu Nova.rs, patogeni se zadržavaju duže na sintetičkim materijalima kao što su poliester i akril. Takve tkanine zadržavaju vlagu i stvaraju pogodne uslove za razvoj bakterija i gljivica.

S druge strane, prirodni materijali poput pamuka i lana imaju nešto manju sposobnost zadržavanja mikroorganizama, ali ni oni nisu u potpunosti bezbedni. Zato se preporučuje posebna pažnja i pranje svih materijala, bez obzira na njihov sastav.

4. Kako pravilno dezinfikovati polovnu odeću

Kupovina polovne garderobe ne mora biti rizična – ako se preduzmu odgovarajuće mere opreza. Stručnjaci sa portala Healthline i Telegraf savetuju nekoliko efikasnih koraka za dezinfekciju i pravilno održavanje ovakve odeće:

1. Pranje odmah nakon kupovine.
   Nikada ne nosite polovnu odeću bez prethodnog pranja. Operite je čak i ako deluje čisto i mirišljavo.

2. Korišćenje visoke temperature.
   Većina bakterija i gljivica se uništava na oko 60°C. Ako tkanina ne podnosi visoku temperaturu, upotrebite dezinfekciona sredstva ili antibakterijske deterdžente.

3. Potapanje pre pranja.
   Preporučuje se da odeću potopite u toplu vodu sa malo sode bikarbone ili specijalnim antibakterijskim dodatkom. Ovaj korak pomaže u neutralizaciji mirisa i uništavanju mikroorganizama.

4. Peglanje na pari.
   Peglanje na temperaturi od najmanje 60°C ili korišćenje aparata za paru dodatno eliminiše bakterije i viruse koji su preživeli pranje.

5. Skladištenje na suvom mestu.
   Vlažna odeća ili garderoba odložena u zatvorenim prostorima može postati plodno tlo za gljivice. Nakon pranja, uverite se da su komadi potpuno suvi pre nego što ih odložite u ormar.

6. Pranje obuće i modnih dodataka.
   Torbe, kaiševi, kape i obuća iz second hand radnji takođe mogu sadržati bakterije. Obrišite ih alkoholnim rastvorom ili blagim dezinfekcionim sredstvom.

5. Zablude i navike kupaca

Mnogi kupci veruju tvrdnjama prodavaca da je garderoba već oprana i dezinfikovana pre nego što stigne na police. Iako to u nekim slučajevima može biti tačno, nema garancije da su svi komadi adekvatno obrađeni.

Takođe, česta je zabluda da se bakterije ne mogu zadržati na odeći koja dugo stoji. Naprotiv – prema stručnim izvorima, mikroorganizmi poput stafilokoka mogu preživeti i do nekoliko meseci na tkaninama, naročito ako su ranije bili u kontaktu sa vlagom ili znojem.

Upravo zbog toga, preporučuje se lična odgovornost pri svakoj kupovini i redovno održavanje higijene odeće, bez oslanjanja na obećanja prodajnih lanaca.

6. Ekološka i zdravstvena ravnoteža

Ne treba zaboraviti da kupovina polovne garderobe i dalje ima mnoge pozitivne aspekte. Ona:

• Smanjuje tekstilni otpad koji završava na deponijama.

• Podstiče ponovnu upotrebu i produžava životni vek proizvoda.

• Pruža mogućnost unikatnog stila, jer se često mogu pronaći retro komadi koji se više ne proizvode.

Ali, ekološka odgovornost mora biti u ravnoteži sa zdravstvenom bezbednošću.
To znači da svaka osoba koja kupuje polovnu garderobu mora razviti naviku pravilne dezinfekcije i higijenskog rukovanja odećom.

Kupovina polovne odeće može biti odličan način da izrazite svoj stil, štedite novac i doprinesete očuvanju planete. Ipak, važno je ne zaboraviti da takvi komadi nose i skrivene rizike koji mogu uticati na zdravlje.

Bakterije, gljivice i virusi mogu se zadržati na tkaninama nedeljama, pa i mesecima, naročito ako odeća nije adekvatno oprana ili čuvana. Zbog toga je temeljna dezinfekcija – pranje, potapanje, peglanje i sušenje – ključan korak koji ne treba preskakati.

Kao što stručnjaci ističu, second hand moda je bezbedna samo kada se spoji sa higijenom i odgovornošću.
Tada polovna garderoba postaje pravi primer održive mode – spoj estetike, ekologije i zdravog razuma.

Na kraju, najvažnija poruka za sve ljubitelje vintage stila glasi:
Uživajte u jedinstvenim komadima, ali nikada ne zaboravite – zdravlje se ne kupuje na popustu.