U ovom tekstu pišemo o čovjeku koji čuva Milorada Dodika.Koji će morati javiti se u tužilaštvo BiH na saslušanje.
Pravna drama u srcu BiH – borba institucija za zakonitost
U zemlji koja već godinama balansira između vladavine prava i političkih tenzija, događaji od 23. aprila 2025. godine u Administrativnom centru Republike Srpske u Lukavici otkrili su duboke pukotine u sistemu. Pokušaj Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) da uhapsi Milorada Dodika, predsednika RS, po naredbi Suda BiH, prerastao je u ozbiljan institucionalni sukob, koji sada poprima i krivičnu dimenziju.
Nekoliko dana nakon incidenta, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je formiralo predmet i pokrenulo istragu protiv svih osoba koje su direktno učestvovale u sprečavanju izvršenja zakonske naredbe. Iako je reč o događaju koji je trajao svega nekoliko sati, njegovi odjeci bi mogli trajati godinama – posebno ako pravosudne institucije uspeju da dokažu ometanje zakona.
Rekonstrukcija incidenta i pokrenuta istraga
Ko je sprečio hapšenje i kako?
Dana 23. aprila, specijalni tim SIPA-e, sastavljen od osam inspektora (pet Bošnjaka, dva Srbina i jednog Hrvata), stigao je pred zgradu Vlade RS sa zadatkom da sprovede sudsku naredbu o hapšenju Milorada Dodika, koji je tada već bio pod istragom i označen kao bjegunac od pravosuđa BiH.
Međutim, u momentu pokušaja ulaska u objekat, pripadnici SIPA-e su naišli na otpor. Prvo im je pristup onemogućio Mišo Partalo, tadašnji šef obezbeđenja predsednika RS, koji je izričito izjavio da im “hapšenje predsednika neće biti dozvoljeno”. Ubrzo nakon toga, u scenu je stupio i Branimir Šehovac, načelnik Policijske uprave Istočno Sarajevo, koji je izjavio da “rade svoj posao” i da “ovde ga nećete hapsiti”.
SIPA je ubrzo odustala od sprovođenja naloga, ocenivši situaciju kao rizičnu po bezbednost svojih agenata, ali i kao očigledno kršenje zakona, što je zabeleženo u detaljnom izveštaju dostavljenom Sudu i Tužilaštvu BiH.
Formiranje predmeta i krivične prijave
Na osnovu tog izveštaja, Tužilaštvo BiH je formiralo predmet i otvorilo istragu protiv svih identificovanih osoba koje su ometale akciju hapšenja. Među prvima koji su se našli na meti istrage su:
-
Mišo Partalo – osumnjičen za krivična dela:
-
sprečavanje službene osobe u vršenju službene radnje
-
pomoć učiniocu nakon počinjenja krivičnog djela
-
-
Branimir Šehovac – za slične kvalifikacije, s obzirom na njegov direktan verbalni otpor i institucionalnu poziciju.
Obojici će Tužilaštvo BiH uputiti direktne pozive na saslušanje, s obzirom na to da već imaju status osumnjičenih.
Pored njih, SIPA je identifikovala još 20 osoba koje su aktivno učestvovale u sprečavanju sprovođenja sudske naredbe. Sve su one snimljene iz obližnjeg vozila koje je posmatralo situaciju i registrovalo lica umešana u incident.
Političke i pravne implikacije
Ovaj slučaj predstavlja mnogo više od obične istrage. U pitanju je pravni presedan, jer je reč o direktnom suprotstavljanju izvršnoj sili države – onoj koja deluje u ime pravosuđa. Mnogi pravni stručnjaci ocenjuju da bi ovaj slučaj mogao otvoriti raspravu o kapacitetu BiH da sprovodi zakon jednako u svim entitetima.
Ključna pitanja koja se postavljaju:
-
Kako je moguće da bezbednosni organ jedne entitetske uprave blokira delovanje državne agencije?
-
Ko je naredio da se ne dozvoli hapšenje?
-
Da li postoji sistemska opstrukcija pravosuđa iz Republike Srpske?
-
Koliko je politička zaštita efektivna u izbegavanju odgovornosti?
U ovom trenutku, odgovori se traže kroz zvanične istrage, ali javnost već jasno percipira da je incident simbol dubljih problema u funkcionisanju države.
Sastav tima i transparentnost postupanja
Važno je istaći da je tim SIPA-e koji je sprovodio akciju bio etnički raznolik, što dodatno eliminiše potencijalne tvrdnje o selektivnom postupanju ili politički motivisanom radu agencije. Ta činjenica svedoči o:
-
profesionalizmu unutar SIPA-e
-
nameri da se deluje u skladu sa zakonom, bez obzira na etničku ili političku pripadnost
-
snažnom stavu da je pravda iznad političkih ili nacionalnih podela
Bitka za zakonitost u BiH tek počinje
Incident iz Lukavice nije samo pitanje pokušaja hapšenja jednog političkog lidera. To je, pre svega, sudbinska tačka za kapacitet institucija BiH da funkcionišu nezavisno i ravnopravno na celoj teritoriji države. Ukoliko pravosudni organi ne uspeju da sprovedu odgovornost, to bi moglo da:
-
demotiviše rad državnih agencija
-
ojača neformalna lokalna moćna jezgra
-
i dodatno uruši poverenje građana u sistem
S druge strane, ukoliko istraga bude uspešno sprovedena, a odgovorni procesuirani, to bi predstavljalo jasan signal da nijedan pojedinac – bez obzira na funkciju – nije iznad zakona.
Slučaj Dodik tako postaje simbol šire borbe između:
-
pravne države i političkog voluntarizma
-
institucionalne odgovornosti i lične lojalnosti
-
državne agencije i entitetske samovolje
U narednim nedeljama i mesecima, BiH će biti pod budnim okom i domaće i međunarodne javnosti. Ono što se desi u vezi sa ovim slučajem, moglo bi da ima trajni uticaj na pravnu i političku budućnost zemlje.
