Popularna srbijanska pjevačica Seka Aleksić ponovo je izazvala pažnju javnosti, ovog puta izjavom kojom je, prema mišljenju mnogih, poslala snažnu poruku o vjerskoj toleranciji.
Glas tolerancije iz sveta estrade
U savremenom društvu, gde su verske razlike često uzrok nesuglasica i podela, retko se pojavljuju javne ličnosti koje o tim temama govore sa iskrenošću, smirenošću i razumevanjem. Jedna od retkih koja je to učinila jeste Seka Aleksić, popularna pevačica sa srpske muzičke scene. Njena nedavna izjava o načinu na koji u svojoj porodici pristupa različitim religijama izazvala je značajnu pažnju javnosti – kako pozitivnu, tako i kritičku.
U razgovoru za emisiju „Balkanskom ulicom“, Seka je otvoreno govorila o sopstvenim iskustvima, o načinu na koji odgaja svoju decu, kao i o toleranciji koja vlada u njenoj porodici uprkos različitim verskim opredeljenjima. Njena poruka, iako jednostavna, ima snažnu simboliku i dublje značenje, naročito u regionu koji je prošao kroz brojne sukobe proizašle upravo iz međunacionalnih i međureligijskih razlika.
Porodica kao primer verskog sklada
Priča iz svakodnevice
Seka je u emisiji podelila lični trenutak iz porodičnog života koji se može smatrati obrazcem za toleranciju. Objasnila je kako razgovara sa svojom decom o razlikama u veri unutar njihove porodice. Jednostavnom rečenicom: „Nana veruje u Allaha, a mi u Hrista, i to je sasvim u redu“, Seka je ukazala na ključnu vrednost koju želi da prenese svojoj deci – poštovanje različitosti.
Multiverzija običaja
Jedan od najzanimljivijih aspekata njenog izlaganja bio je opis svakodnevnog suživota dve verske tradicije:
-
Majka Ibrima, koja pripada islamskoj veri, slavi Bajram i u tim prilikama okuplja porodicu.
-
Seka, koja se opredelila za pravoslavlje, ne vidi nikakav problem u tome da prisustvuje tim okupljanjima i da aktivno učestvuje u obeležavanju praznika.
-
Poznavanje običaja sa obe strane omogućava joj da se oseti delom celokupnog porodičnog duha, bez obzira na verske razlike.
„Znam običaje i s jedne i s druge strane,“ izjavila je Seka, naglašavajući da joj je bliskost sa različitim verovanjima omogućila dublje razumevanje sopstvene vere, ali i poštovanje tuđe.
Reakcije javnosti
S obzirom na osetljivost teme, očekivano je da su reakcije na društvenim mrežama bile različite. Međutim:
-
Većina korisnika pohvalila je njen stav, navodeći da je njen način komunikacije s decom uzor koji treba slediti.
-
Manji broj komentatora smatra da mešanje verovanja može zbuniti decu, iako Seka to izričito demantuje – tvrdeći da decu zbunjuju odrasli, a ne vera.
Samostalni izbor vere
Jedan od najvažnijih momenata u intervjuu bila je priča o njenom ličnom opredeljenju. Seka je istakla da se tokom odrastanja odlučila za pravoslavlje, ali da je njena majka nikada nije usmeravala ka bilo kojoj veri. Upravo ta sloboda izbora omogućila joj je da razvije autentičan odnos prema veri, zasnovan na ličnom osećaju i uverenju, a ne na spoljnim pritiscima.
„Moja mama mi je dopustila da sama odlučim hoću li se krstiti ili ne.“ Ova izjava svedoči o jednoj duboko ukorenjenoj porodičnoj vrednosti – poverenju u sopstvenu decu i njihov kapacitet da izaberu ono što im je najbliže srcu.
Obostrano poštovanje i zajedništvo
U nastavku razgovora, Seka je objasnila kako zajedno sa suprugom Veljkom odgaja njihovu decu, Veljka i Jakova. Njihova porodična praksa uključuje upoznavanje sa oba verska sistema, bez nametanja jednog kao „ispravnog“. Tako deca:
-
Znaju da je nana muslimanka, koja veruje u Allaha.
-
Svesni su da su njihovi roditelji pravoslavci, koji veruju u Isusa Hrista.
-
Aktivno učestvuju i u pravoslavnim i muslimanskim praznicima, čime se gradi njihova kulturna i duhovna širina.
Seka napominje: „Ljudi, to je sve toliko normalno i toliko lepo.“ Time pokazuje da normalizacija različitosti kreće iz doma, a ne iz škole, društva ili medija.
Primer za bolje sutra
Porodica – jezgro tolerancije
U zemlji i regionu gde su podeljenost i netrpeljivost još uvek prisutni u javnom diskursu, porodica Aleksić predstavlja pozitivan primer kako se može drugačije. Iz njihovog iskustva proizilazi niz važnih poruka:
-
Religija ne mora biti prepreka ljubavi i zajedništvu.
-
Deca mogu razumeti i prihvatiti različite religije, ako im se objasne s ljubavlju i iskrenošću.
-
Poštovanje počinje u kući.
Uloga javnih ličnosti u promociji tolerancije
Ne treba zanemariti činjenicu da je javna figura poput Seke Aleksić imala hrabrosti da otvoreno govori o temi koja mnogima izaziva nelagodnost. U društvu gde se često od javnih ličnosti očekuje da budu neutralne ili neupadljive po osetljivim temama, njen glas je postao važan simbol:
-
Poziva na razumevanje, a ne sukob.
-
Pruža primer složnog života unutar različitih kulturno-verskih identiteta.
-
Otvara prostor za dijalog, u vremenu kada je komunikacija često zamenjena osudom.
Nada za budućnost
Na kraju, Seka šalje snažnu poruku: „Deca odrastaju uz obe strane porodice. Uče i o Bogu i o Allahu, i to ih ne zbunjuje – zbunjuju ih odrasli kada pokušaju praviti zidove.“ Ova rečenica nosi jezgro cele priče – tolerancija se ne uči iz knjiga, već iz svakodnevnog života. A ako se uči na pravi način, ona postaje trajna vrednost koja može promeniti ne samo jednu porodicu, već i širu zajednicu.
Završna misao
U vremenu kada je svet sve više polarizovan, i kada razlike često prete da postanu nepremostive prepreke, glasovi poput Sekinog podsećaju nas da mostovi ne nastaju sami od sebe – grade ih ljudi. Njen primer nije izolovan, ali je važan – jer pokazuje da čak i u najjednostavnijim svakodnevnim situacijama možemo birati razumevanje umesto osude, dijalog umesto ćutanja, i ljubav umesto predrasuda.
