Atmosfera u Istočnom Sarajevu danas je dodatno podgrejana prisustvom bezbednosnih snaga i političke neizvesnosti. U Administrativni centar Vlade Republike Srpske, gde se nalazi predsednik RS-a Milorad Dodik, upućen je tim Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Prema navodima reportera sa lica mesta, došlo je do ozbiljne bezbednosne situacije u kojoj su pripadnici SIPA-e pokušali da izvrše hapšenje jednog od najviših zvaničnika entiteta RS, što je izazvalo snažnu reakciju lokalne policije. Ovo dešavanje dolazi u trenutku kada su tenzije između institucija BiH i vlasti Republike Srpske na svom vrhuncu, podstaknute pravosudnim merama koje su usmerene protiv Dodika i njegovih najbližih saradnika.
Dramatična akcija u središtu političke moći Republike Srpske
Dok se predsednik RS-a Milorad Dodik nalazio u Administrativnom centru Vlade RS-a u Istočnom Sarajevu, zgradi koja simbolizuje političku i institucionalnu kontrolu nad ovim delom entiteta, u kompleks je ušla SIPA, državna bezbednosna agencija zadužena za sprovođenje zakona i pravosudnih odluka.
Ono što ovu situaciju čini posebno napetom jeste činjenica da su pripadnici SIPA-e imali za cilj da privremeno liše slobode Milorada Dodika, što je, prema izveštajima sa terena, odmah izazvalo otpor pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Lokalna policija je, kako se navodi, fizički sprečila dalji prodor i sprovođenje naloga državne agencije.
Ova scena, koja više podseća na filmski triler nego na svakodnevnu političku dinamiku, odigrala se pred brojnim svedocima, uključujući i članove lokalne vlasti koji su se tu zatekli zbog planiranih sastanaka sa predsednikom entiteta.
Pravni osnov i prethodni kontekst
Pokušaj hapšenja Milorada Dodika ne dolazi bez pravne osnove. Sud Bosne i Hercegovine je ranije izdao centralnu poternicu za nekoliko visokopozicioniranih lidera Republike Srpske. Na spisku se, osim Dodika, nalaze:
-
Radovan Višković, premijer Republike Srpske
-
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS
Poternica je izdata u okviru istrage koja se tiče mogućeg kršenja ustavnog poretka i zakona BiH, a sve u vezi sa potezima koji su označeni kao pokušaji separatističkih aktivnosti ili odbijanja izvršavanja odluka državnih institucija.
Ove poternice predstavljaju ozbiljan pravni presedan, budući da se prvi put u posleratnoj istoriji BiH ovako visoko rangirani entitetski funkcioneri suočavaju sa mogućnošću da budu uhapšeni i procesuirani na državnom nivou.
Dodikove aktivnosti tokom dana
Iako se činilo da će dan proteći u duhu lokalnog razvoja i infrastrukturnih planova, Dodikova agenda jasno ukazuje na to da je i sam bio svestan ozbiljnosti situacije. Pre dolaska u Istočno Sarajevo, predsednik RS je boravio u Šekovićima, gde je prisustvovao događaju vezanom za početak gasifikacije istočnog dela Republike Srpske.
Taj sastanak, održan u zgradi opštine, imao je za cilj da predstavi projekat koji vlast u RS-u vidi kao ključan za energetsku nezavisnost i ekonomski razvoj ovog dela entiteta. Prisustvo predsednika na tom skupu je bilo najavljeno danima ranije putem zvaničnih kanala Kabineta predsednika RS, što znači da njegovo kretanje nije bilo skriveno, niti je postojala namera da izbegne javne obaveze.
Nakon posete Šekovićima, Dodik se zaputio ka Administrativnom centru Vlade RS-a u Istočnom Sarajevu, gde je planirano da se održi sastanak sa gradonačelnikom i načelnicima opština koje čine Grad Istočno Sarajevo. Upravo tada dolazi do kulminacije napetosti — u trenutku kada su okupljeni funkcioneri i gosti čekali početak sednice, SIPA se pojavljuje u zgradi.
Današnja dešavanja u Istočnom Sarajevu predstavljaju ozbiljan test političke stabilnosti i ustavne izdržljivosti Bosne i Hercegovine. Pokušaj hapšenja Milorada Dodika, čoveka koji se više od decenije nalazi u samom vrhu političke hijerarhije Republike Srpske, otkriva sve dublji jaz između državnih institucija i entitetske vlasti.
Ono što se do sada činilo kao politička retorika i institucionalno nadmudrivanje, sada poprima ozbiljne bezbednosne i pravne dimenzije. Sukob između SIPA-e i MUP-a RS, iako trenutno nerešen, ostavlja otvorena pitanja:
-
Da li se politički konflikti u BiH mogu rešavati pravnim putem bez dodatne destabilizacije?
-
Hoće li se pokušaji sprovođenja zakona pretvoriti u sukobe između agencija sa različitim lojalnostima?
-
Kakva će biti međunarodna reakcija na sve veću političku i pravnu polarizaciju u BiH?
Za sada, Milorad Dodik i njegovi najbliži saradnici ostaju na slobodi, pod zaštitom entitetske policije. Međutim, teško je zamisliti da će današnji događaj proći bez posledica — kako po pravosudne procese, tako i po političku klimu u zemlji.
Ostaje da se vidi da li će institucije Bosne i Hercegovine uspeti da sprovedu zakon bez otvaranja još dubljih rana u ionako kompleksnoj i podeljenoj političkoj strukturi zemlje. Današnji incident može biti početak pravosudne ofanzive — ili pak uvod u novo poglavlje političkog haosa.
