Priče o životnim putevima koji vode daleko od rodnog kraja uvek bude posebnu pažnju. One nas podsećaju da se čovek često suočava sa neočekivanim obrtima sudbine i da ljubav, koliko god bila čarobna, ponekad dolazi zajedno sa nizom izazova. Takva je i priča Snježane, žene koja je poreklom iz Bosne, a čiji su koraci na kraju odveli do Grčke – zemlje u kojoj je pronašla i ljubav i poteškoće, ali i snagu da sve to pretvori u deo svog životnog iskustva.

Kao profesorica engleskog jezika i književnosti, Snježana je dugo vremena živela u državama gde je engleski maternji jezik. Smatrala je da upravo tamo pripada, verujući da je pronašla svoj svet i profesionalno i lično. Međutim, život se poigrao sa njenim planovima, iznenadivši je novim poglavljem koje nije mogla ni da nasluti.

Ljubav koja menja tok života

Sudbonosni susret doneo joj je ljubav koja se razvila brže nego što je mogla da zamisli. Upravo ta veza povukla je niz odluka koje su promenile njen dotadašnji život iz korena.

Venčanje u Solunu, prvom gradu u Grčkoj gde je zaista doživela značajan trenutak, obeležilo je prekretnicu. Tog dana počelo je jedno sasvim novo poglavlje – emotivno, izazovno, puno kontrasta između njenih očekivanja i realnosti.

Prvi susret sa grčkom porodicom

Kada je kročila u kuću svog budućeg muža, Snježana je ponela toplinu iz svoje kulture. Odmah je zagrlila i poljubila svoju buduću svekrvu, očekujući reciprocitet i srdačnost. Međutim, odgovor nije bio onakav kakav je zamišljala. Porodica je ostala rezervisana i povučena, svako zatvoren u svoj prostor, iako su svi živeli pod istim krovom.

Snježana, naviknuta na bosansku gostoljubivost, instinktivno je prišla frižideru i uzela hranu sama, jer nije bilo uobičajenog posluživanja koje je očekivala. Ovaj detalj, iako naizgled sitan, bio je signal da će život u novoj porodici izgledati drugačije nego što je mislila.

Dan venčanja – haos i stres

Sam dan venčanja za Snježanu nije prošao u bajkovitoj atmosferi. Naprotiv, bio je pun napetosti, nesporazuma i haosa.

• Njena haljina nije bila zakopčana kako treba, pojas je ostao otkopčan.

• Frizerka je neposredno pred ceremoniju povećala cenu svojih usluga, što je razbesnelo svekrvu koja je odmah otkazala dogovor.

• U poslednjem trenutku uspeli su da pronađu drugi salon, i to nedeljom, ali sve je bilo urađeno u žurbi, bez osećaja da je tretirana kao mlada.

Pored toga, mama i sestra su se prepirale dok su joj pomagale oko haljine, dodatno stvarajući nervozu. Automobil nije mogao da priđe ulazu, pa je morala peške sa ocem da se penje stepenicama. Ljudi u publici nisu ustajali, haljina joj je bila gažena – a ona se borila da ostane pribrana.

Trenuci tokom ceremonije

Kada je pogledala u oči svog budućeg muža, na trenutak je sve nestalo. Iako je atmosfera bila daleko od savršene, taj pogled doneo joj je mir.

Sam ceremonijalni deo priredio je dodatne neprijatnosti:

• zbog vrućine joj je prsten spao s ruke, zbunivši goste;

• rezervisana mesta za njenu porodicu bila su zauzeta, pa njen otac nije hteo da sedne;

• satima je stajala, do te mere da više nije osećala noge.

Ono što je trebalo da bude dan ispunjen spokojem i radošću pretvorilo se u niz situacija koje su je iscrpele.

Nakon venčanja – kontrasti i iznenađenja

Nakon ceremonije usledila je gužva ispred crkve. Bacanje riže, darovi i fotografije pratili su izlazak, ali darovi koje su gosti namenili mladencima završili su direktno kod svekrve. Tek sledećeg jutra ona joj je dala zlatni lančić, objašnjavajući da ga je zaboravila pokloniti na sam dan.

U restoranu, atmosfera nije bila mnogo bolja:

• muzika za prvi ples nije bila pesma koju je Snježana želela, iako je bila od Zdravka Čolića;

• torta je poslužena kada je pola gostiju već otišlo;

• njeni roditelji, uprkos skromnim primanjima, dali su izuzetno velikodušan poklon.

Sve se to mešalo sa njenim osećajem da još uvek ne pripada tom svetu.

Pravne i kulturne barijere

Snježana je naišla i na zakonske prepreke koje su dodatno otežavale prilagođavanje:

• morala je potpisati dokument kojim se predviđa da njena deca mogu imati samo grčko državljanstvo;

• nije mogla da uzme prezime svog muža bez njegove dozvole.

Za ženu koja je odrasla u drugačijem sistemu i slobodnijem shvatanju, ovo je bio šok. Osećala je da se bori sa pravilima koja joj nisu bliska i koja su je ograničavala.

Fotografije – iluzija savršenstva

Na kraju, ni uspomena u vidu fotografija nije prošla bez razočaranja. Profesionalni fotografi odbili su da je slikaju na moru, pravdajući se da je “sunce previše jako.” Kada je prošao sav stres, uzela je sopstveni telefon i sama snimila nekoliko fotografija, pokušavajući da bar na taj način sačuva sećanje na taj period.

Na slikama je sve izgledalo bajkovito, ali ona je znala da prava priča stoji iza kulisa – puna nesigurnosti, neugodnosti i emotivnih previranja.

Snježanina priča otkriva kontraste između snova i stvarnosti, između ideala venčanja i onoga što se zaista događa kada se spoje različite kulture, očekivanja i običaji.

Iako je živela u Bosni, a zatim i u zemljama engleskog govornog područja, na kraju ju je život doveo do Grčke, gde je morala da se prilagođava nepoznatim pravilima i novom mentalitetu. Nije pronašla onaj topli zagrljaj porodice kakav je očekivala, ali je pronašla ljubav koja je bila dovoljno snažna da je vodi kroz sve prepreke.

Njene reči na kraju nose snažnu poruku:

• verujte u snove, čak i kada izgledaju daleko;

• ne odustajte od ljubavi, iako dolazi sa izazovima;

• fotografije mogu prikazivati bajku, ali stvarni život vredan je baš zbog svojih nesavršenosti.

Snježana danas Grčku naziva svojim drugim domom. Da li će u njemu pronaći potpuni mir, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – njen put pokazuje da snove zaista vredi slediti, jer oni, ma koliko daleko izgledali, uvek pronađu put do nas.