Ljeto na Jadranu mnogima znači bijeg od svakodnevice, opuštanje uz miris mora i zvuk valova, ali posljednjih godina na hrvatskim plažama sve češće dolazi do prizora koji izazivaju ljutnju i frustraciju turista.
Mir jutra pod znakom pitanja
Zamislite idealno jutro na obali mora – tišina koja odmara dušu, miris borova, lagani povetarac i valovi koji nežno zapljuskuju obalu. Takvi trenuci predstavljaju istinski odmor, posebno za one koji žele pobeći od svakodnevnog stresa. Međutim, u praksi, ova idila sve češće biva narušena – i to ne bukom, ne gužvom, već jednom vrlo specifičnom pojavom koja se rapidno širi duž jadranske obale, naročito u mestima kao što je Makarska rivijera.
Naime, sve veći broj posetilaca pribegava praksi “rezervisanja” mesta na plaži ostavljanjem ručnika, ležaljki i drugih ličnih stvari, često satima pre nego što se zaista pojave na plaži. Ova navika izaziva ogorčenje, podeljena mišljenja i lavinu rasprava – kako među turistima, tako i među lokalnim stanovništvom.
Rezervisane plaže bez ljudi
U jutarnjim satima, kada bi plaže trebalo da zrače mirom i slobodom prostora, turisti se susreću s paradoksom – naizgled prazne obale zapravo su već okupirane. Šetajući uz obalu, moguće je videti uredno postavljene prostirke, ručnike i rekvizite, dok njihovih vlasnika nema ni na vidiku. Ovakvi prizori su za mnoge neprijatno iznenađenje, naročito za one koji ustaju rano kako bi iskoristili najmirniji deo dana.
Jedan konkretan primer koji je privukao pažnju javnosti jeste iskustvo žene iz Srbije, koja je svoje razočaranje podelila putem platforme Reddit. Njen plan da uživa u tišini jutra na plaži u Makarskoj brzo je srušen – svaki kamenčić i delić peska već je bio zauzet, i to bez prisustva ljudi. Umesto toga, zatekla je more peškira i ležaljki, kao znak tihe okupacije prostora.
“Osjećala sam se kao da sam došla na tuđi posjed,” napisala je u svojoj objavi, napominjući kako nije ni pomišljala da pomera tuđe stvari iz straha od neprijatnih susreta i potencijalnih konflikata.
Njena fotografija pokrenula je lavinu komentara, ukazujući na duboku podeljenost javnosti po pitanju ove prakse.
Reakcije javnosti: Sukob stavova i vrednosti
Diskusija koja se razvila povodom ovog događaja oslikava koliko su mišljenja podeljena. Ipak, većina komentara bila je kritički nastrojena prema ovoj pojavi.
Neki od najčešćih argumenata bili su:
-
“To je krajnje sebično ponašanje” – koje ukazuje na nedostatak osnovnog poštovanja prema drugim ljudima.
-
“Plaža nije ničije privatno vlasništvo” – već javni prostor dostupan svima pod jednakim uslovima.
-
“To je kao da u parku ostaviš torbu na klupi i očekuješ da niko ne sedne do večeri.”
Bilo je i šaljivih, ali oštrih komentara, poput predloga da bi neko mogao da “pokupi sve te peškire i proda ih na buvljaku” – što, iako izrečeno kroz humor, nosi dozu protesta protiv nepravedne okupacije javnog prostora.
Među komentarima se pojavila i perspektiva hrvatskih građana, koji su takođe podeljeni u mišljenju:
-
Jedan deo populacije pravdao je praksu rezervisanja mesta usled sve veće gužve i manjka slobodnog prostora.
-
Drugi deo izrazio je nezadovoljstvo i pozvao na poštovanje principa jednakosti u korišćenju plaža.
“More i plaža su za sve. Nitko nema pravo uzeti komad pijeska samo zato što je ostavio ručnik,” istakla je jedna korisnica.
Pokušaji rešavanja problema: Lokalna inicijativa i zakonske mere
S obzirom na to da se problem sve češće ponavlja i postaje deo letnje svakodnevice, neke opštine duž Jadrana odlučile su da reaguju institucionalno. Pristup rešavanju problema varira, ali nekoliko gradova se odlučilo za konkretne korake.
Među najznačajnijim merama su:
-
Jutarnje patrole komunalnih redara – koje kontrolišu stanje na plažama pre dolaska većine kupača.
-
Evidentiranje napuštenih stvari – sve što se zatekne bez vlasnika (ručnici, ležaljke, rekviziti) se beleži kao nelegalno “rezervisanje”.
-
Uklanjanje premeta – nakon što se evidentira, oprema se uklanja sa plaže.
-
Plaćanje kazni za preuzimanje – vlasnici koji žele nazad svoje stvari moraju da plate simboličnu, ali principijelnu kaznu, po uzoru na kazne za nepropisno parkiranje.
Ovakav pristup, iako još uvek u povoju, pokazuje da postoji institucionalna svest o problemu. Međutim, njegova uspešnost u praksi ostaje predmet diskusije – jer je za njegovo sprovođenje potrebna dosledna kontrola i podrška lokalne zajednice.
Između kulture turizma i lične odgovornosti
Pitanje “rezervisanja” plažnog prostora bez prisustva vlasnika nije samo stvar praktičnosti, već otvara dublja pitanja o:
-
kulturi ponašanja na javnim mestima,
-
poštovanju drugih korisnika prostora,
-
i pravu na jednak pristup zajedničkim dobrima.
Ova pojava je simptom šireg problema u savremenom turizmu – konflikt između individualnih želja i kolektivnog interesa. U eri masovnog turizma, gde hiljade ljudi posećuju ista mesta u istom trenutku, poštovanje pravila postaje ključno za očuvanje kvaliteta života svih posetilaca.
Rešenja postoje, ali zahtevaju:
-
saradnju lokalnih vlasti i posetilaca,
-
doslednu kontrolu,
-
i pre svega, promenu svesti – da peškir nije vlasnički list, već samo simbol lenjosti i nepoštovanja kada se koristi za zauzimanje javnog prostora satima unapred.
Jadranska obala, sa svim svojim prirodnim lepotama i privlačnošću, zaslužuje da ostane mesto zajedničkog uživanja, a ne prostor nevidljive borbe za dominaciju pomoću rekvizita.
Na kraju, pitanje koje ostaje jeste: Da li ćemo se svi, kao turisti i građani, ponašati odgovorno? Ili ćemo nastaviti da tražimo privilegiju u prostoru koji je, po definiciji, zajednički?
