Sokolac podržava inicijativu da se Halidu Bešliću podigne spomenik u rodnom selu

U malom mestu Knežina, nedaleko od Sokoca, rodila se ideja koja je izazvala veliko interesovanje i emocije širom regiona – inicijativa da se čuvenom pevaču narodne muzike Halidu Bešliću podigne spomenik u njegovom rodnom selu.

Ova inicijativa, potekla od meštana, ubrzo je dobila podršku lokalnih vlasti, uključujući i načelnika opštine Sokolac, Strahinju Baševića, koji je javno izjavio da će opština rado pomoći u njenoj realizaciji.
Ova priča, iako jednostavna na prvi pogled, nosi duboku simboliku – sećanje na čoveka koji je svojim glasom, delima i ljudskošću povezao ljude bez obzira na poreklo, veru ili naciju.

Podrška lokalne zajednice

Načelnik Sokoca, Strahinja Bašević, istakao je da će lokalna vlast “svesrdno podržati” svaki korak u realizaciji ovog projekta. Njegove reči su odjeknule u javnosti kao izraz poštovanja, ne samo prema umetniku, već i prema čoveku koji je ostavio dubok trag u srcima mnogih.

Bašević je izjavio da je Halid Bešlić bio više od muzičara – bio je čovek koji je pomagao ljudima svog kraja, zalagao se za zapošljavanje i podržavao mnoge koji su se borili za pristojniji život. Njegova humanost i skromnost učinile su ga omiljenim ne samo među obožavaocima muzike, već i među običnim ljudima koji su u njemu prepoznavali istinskog čoveka iz naroda.

“Gospodin Bešlić je bio veliki čovek. Pomagao je mnogima iz ovog kraja, kako u zapošljavanju, tako i na druge načine. Lično sam ga poznavao i mogu reći da je bio prava lafčina,” rekao je Bašević, dodajući da Bešlić “kao osvjedočeni čovek iz naroda, zaslužuje spomenik.”

Ove reči, izgovorene sa očiglednim poštovanjem i emocijom, oslikavaju dubinu veze između pevača i kraja iz kog je potekao.

Inicijativa meštana Knežine

Sama inicijativa nije došla od političara, već od naroda. Meštani Knežine, sela u kojem je Bešlić rođen, odlučili su da se na simboličan način zahvale svom sugrađaninu koji je ime ovog kraja pronosio širom sveta. Njihov predlog bio je da se na izvoru Knežak, mestu koje je Halid opevao u jednoj od svojih najpoznatijih pesama – „Romanija“ – podigne spomenik u njegovu čast.

Taj izvor nije samo prirodna lepota Knežine, već i emotivna tačka mnogih ljudi koji su odrasli uz Halidove pesme. U pesmi „Romanija“, Bešlić peva o rodnom kraju, o planinama, o izvorima i o ljudima koji žive jednostavno, ali časno. Zato nije slučajno što su meštani izabrali baš izvor Knežak za mesto gde će biti postavljen spomenik – to je mesto koje spaja prirodu, sećanje i emociju.

Prema rečima inicijatora, ideja je da spomenik ne bude samo klasična statua, već i mesto okupljanja i sećanja – prostor gde će se svake godine održavati manifestacije, muzičke večeri i kulturni programi u čast Bešliću i njegovom stvaralaštvu.

Halid Bešlić – život i delo

Da bi se razumelo zašto ova inicijativa ima toliko snažan odjek, važno je prisetiti se ko je bio Halid Bešlić.
Rođen u selu Knežina, nadomak Sokoca, Bešlić je odrastao u skromnoj porodici, ali s velikom ljubavlju prema muzici. Još kao dečak pevao je na seoskim zabavama i svadbama, osvajajući srca publike svojom toplinom i iskrenošću. Tokom decenija karijere izgradio je imidž umetnika koji ne juri slavu, već peva iz duše.

Njegovi najveći hitovi – među kojima su „Romanija“, „Miljacka“, „U meni jesen je“, „Prvi poljubac“ i „Ja bez tebe ne mogu da živim“ – postali su neizostavan deo balkanske muzičke tradicije.
Njegove pesme su bile više od zabave – one su bile priče o ljubavi, nostalgiji, zavičaju i jednostavnom životu običnog čoveka.

Pored muzičkog uspeha, Bešlić je bio poznat i po svojoj humanosti. U više navrata pomagao je ljudima pogođenim poplavama i siromaštvom, donirao sredstva školama, i podržavao mlade muzičare. Mnogi su ga opisivali kao “čoveka koji nikada nije zaboravio odakle je potekao.”

Simbolika spomenika

Podizanje spomenika u njegovom rodnom selu ima višestruko značenje. Pre svega, to je čin zahvalnosti i priznanja čoveku koji je na najlepši način predstavljao svoj kraj. Takođe, to je i način da se očuva kulturna baština i muzičko nasleđe koje je Bešlić ostavio iza sebe.

Spomenik bi mogao da postane mesto gde će:

• Ljubitelji narodne muzike dolaziti da odaju poštu umetniku,

• Mladi učiti o značaju tradicije i kulturnog identiteta,

• Turisti upoznavati bogatu istoriju Romanije i Knežine.

Zamišljen kao prostor mira i sećanja, ovaj spomenik ne bi bio samo kamen u obliku statue, već simbol povezanosti generacija – onih koji su odrasli uz njegove pesme i onih koji će tek otkriti njegovu muziku.

Poslednji oproštaj

Nažalost, vest o smrti Halida Bešlića pogodila je ceo region. Preminuo je u Sarajevu, u 72. godini života, nakon kratke, ali teške bolesti.
Njegova smrt označila je kraj jedne epohe u narodnoj muzici, ali i početak legendarnog statusa koji prevazilazi granice vremena i prostora.

Sahrana će biti održana u ponedeljak, 13. oktobra, na sarajevskom groblju Bare, gde će mu se, kako se očekuje, oprostiti hiljade obožavalaca, prijatelja i kolega. Iza sebe je ostavio ne samo bogatu diskografiju, već i neizbrisiv trag u srcima ljudi.

Inicijativa meštana Knežine da se Halidu Bešliću podigne spomenik više je od lokalne ideje – to je gest zahvalnosti, sećanja i ljubavi.
U vremenu kada se često zaboravljaju istinske vrednosti, ova inicijativa podseća da se dobrota, poštenje i umetnost ipak cene.

Načelnik Strahinja Bašević i opština Sokolac pokazali su spremnost da podrže narodnu volju, čime su potvrdili da je Bešlić bio i ostao simbol jedinstva, humanosti i duše ovog podneblja.

Halid Bešlić je, kako mnogi kažu, bio “čovek iz naroda i za narod”. Njegov glas, pun emocije i topline, odjekivao je kroz decenije, a njegove pesme nastaviće da žive – na svadbama, proslavama, u radijskim talasima, i u svakom srcu koje prepozna iskrenost u njegovim stihovima.

Podizanjem spomenika u Knežini, njegovo ime će zauvek biti povezano sa mestom odakle je sve počelo – izvorom Knežak, simbolom života, pesme i neprolazne lepote Romanije.

U vremenu koje brzo zaboravlja, ovakvi gestovi nas podsećaju da su legende večne, a sećanja na njih ne blede.
Halid Bešlić je svojom muzikom ispisao istoriju emocija, a njegov rodni kraj sada želi da tu priču zapečati – u kamenu, u pesmi i u srcima ljudi.