U današnjem društvu, gde su ustaljena očekivanja vezana za životne uloge i „pravo vreme“ da se postane roditelj, povremeno se pojave priče koje ruše sve stereotipe i podsećaju nas da život ne poznaje granice osim onih koje sami postavimo. Takva je priča o Sonji (57) i Marku Mirotiću (69) iz Crne Gore, bračnom paru koji je pre nešto manje od pola godine postao roditelj prvi put u životu. Njihova ćerka, simboličnog imena Bogdana, donela je neizmernu radost, ali i niz pitanja, komentara i osuda iz njihove okoline.

Ovaj slučaj ne predstavlja samo porodičnu radost, već i društveni fenomen. On otvara diskusije o tome šta znači roditeljstvo, koliko je hrabrosti potrebno za odluku da se u poznim godinama krene u ovako veliku životnu avanturu i kako okolina reaguje na ovakve „neuobičajene“ izbore.

Prvi put roditelji u šezdesetim i pedesetim

Za mnoge ljude, period između tridesetih i četrdesetih godina života smatra se „idealnim“ za roditeljstvo. Međutim, Sonja i Marko Mirotić dokazali su da taj okvir nije univerzalan. Oni su u svojim kasnim pedesetim i šezdesetim godinama prvi put dočekali svoje dete. Njihova ćerka Bogdana, stara svega pet i po meseci, postala je centar njihovog sveta.

Za njih, kažu, roditeljstvo u ovim godinama nije ludost, već ostvarenje životnog sna. Oni smatraju da ljubav i želja da se pruži dom detetu ne poznaju godine.

Reakcije okoline

Međutim, kako to obično biva, njihova odluka izazvala je podeljene reakcije.

Najčešći negativni komentari koje čuju su:

• da su „ludi i sebični“,

• da nisu dovoljno promišljeni,

• da su rizikovali sopstveno zdravlje i stabilnost deteta,

• i pitanje: „Šta će biti sa detetom kada njih više ne bude?“

Ove reči bole, ali Sonja i Marko su se već naučili nositi sa njima. Kako priznaju, mnogo su im draži oni komentari u kojima ljudi izražavaju divljenje prema njihovoj hrabrosti, istrajnosti i želji da uživaju u roditeljstvu, čak i u godinama kada većina njihovih vršnjaka gleda unuke, a ne sopstvenu decu.

Pozitivne reakcije uključuju:

• divljenje snazi i volji da ostvare roditeljstvo,

• saosećanje i želju da im ljudi požele sreću,

• podršku onih koji smatraju da dete donosi radost u svakoj životnoj fazi.

Simbolično ime – Bogdana

Njihova ćerka dobila je ime koje ima posebno značenje – Bogdana. Ime simbolizuje „ono što je od Boga dano“, što je u potpunosti u skladu s načinom na koji roditelji gledaju na svoj dar. Za Sonju i Marka, Bogdana je pravo čudo i ostvarenje sna koji su čekali decenijama.

Život u selu Grbavci

Par živi u selu Grbavci, u blizini Podgorice. Njihov dom je jednostavan, ali ispunjen toplinom i radošću. Ekipa emisije „Provjereno“ posetila ih je upravo tamo i imala priliku da se uveri kako izgleda njihova svakodnevica.

Umesto da dane provode u penzionerskom miru, oni se bave svim onim što prati dolazak bebe:

• noćna buđenja,

• hranjenje na nekoliko sati,

• menjanje pelena,

• i beskrajno ljuljanje u naručju.

Za njih je sve to, uprkos godinama, izvor sreće. Kako ističu, umor je ništa u poređenju sa osećajem da dete napuni njihov dom ljubavlju.

Društveni fenomen i etičke dileme

Priča o Mirotićima izaziva i šire društvene rasprave. Pitanje kasnog roditeljstva otvara brojna etička i psihološka pitanja:

1. Odgovornost prema detetu – da li je pravedno dovesti dete na svet u trenutku kada roditelji već ulaze u starost?

2. Zdravstveni rizici – koliko je majci u poznim godinama teže da prođe kroz trudnoću i porođaj?

3. Socijalni aspekt – da li će dete osećati razliku u odnosu na vršnjake čiji su roditelji mnogo mlađi?

Ipak, s druge strane, postoje i argumenti u korist kasnog roditeljstva:

• stariji roditelji često imaju više strpljenja i mudrosti,

• finansijski su stabilniji,

• i emotivno spremniji da se potpuno posvete detetu.

Za Sonju i Marka, sve dileme bledne pred činjenicom da sada imaju ono što su oduvek želeli – dete.

Hrabrost naspram osude

U razgovoru sa novinarima, Sonja i Marko otvoreno priznaju da su bili svesni komentara koje će dobijati. Ipak, nisu dozvolili da ih strah ili predrasude zaustave. Za njih, hrabrost znači živeti u skladu sa sopstvenim snovima, bez obzira na tuđa mišljenja.

Njihova poruka drugima glasi da nikada nije kasno da se čovek bori za ono što voli. Oni smatraju da se ne treba osvrtati na negativne glasove, jer sreća i mir dolaze iznutra, a ne iz spoljnog odobravanja.

Priča o Sonji i Marku Mirotiću iz Crne Gore je mnogo više od neobičnog slučaja kasnog roditeljstva. To je priča o ljubavi, istrajnosti i hrabrosti da se ostvare snovi čak i kada društvo tvrdi da je kasno. Njihova ćerka Bogdana nije samo dete, već simbol da život uvek može da iznenadi i donese radost onda kada je najmanje očekujemo.

Ova priča nosi nekoliko važnih poruka:

• da ne postoje univerzalna pravila o tome kada je „pravo vreme“ za roditeljstvo,

• da ljubav prema detetu ne poznaje godine,

• i da sreća ne zavisi od mišljenja drugih, već od onoga što porodica gradi u svom domu.

Sonja i Marko su svesni izazova koji ih čekaju, ali veruju da će svaki trenutak sa Bogdanom vredeti više od bilo kakve prepreke. Za njih je roditeljstvo dar, a njihova ćerka dokaz da je u životu moguće dobiti najveću radost čak i onda kada drugi misle da je kasno.