Mi se u nastavku današnjeg članka bavimo sa obećanom zemlkjiom sa ovih prostora a to je definitibno Nemačka. Još od 70 godina prošloga veka, ljudi su išli masovno u Nemačku u potrazi trbuhom za krughom, a danas je to već malo teže. Jednostavno, situacija sa korona virusom je napravila to, da više nema toliko radnih mesta kao što je pre bio slučaj.
Međutim, oni koji su otišli tamo, govore d nije lako, jer švabo je švabo. Ali kada se dođe na Balkan, tada se definitivno malo opuste, i onda se troši kako stigne. Međutim, kada su tamo, onda su manji od makova zrna, jer definitivno nemaju šanse da se naspavaju kamoli da izlčaze po restoranima i da se provode po noćnim klubovima.
Mi vam tako danas donosimo izjavu izvesnog MIrka, koji je za Espreso rs.otkrio kako izgleda jedan dan u Nemačkoj, i to na radnom mesu gde on radi. “Sa nepunih 20 otišao sam kod roditelja u Nemačku, i to je bio moj jedini cilj. Po tadašnjem zakonu maloletan, a služio sam vojsku. Punoletstvo je bilo sa 21 godinu. Za par meseci sredim sve papire, i nađem posao iz oglasa.
Sledeće što je rekao je sledeće:”Ako dođes u 05.50 – već je kasno – ne stigneš ništa, presvlačenje, kafa itd. U 06.01 mašine zuje kao da je 10.00 sati. 08.55 – 09.00 peru se ruke, i to moramo tada završiti. 09.00-09.10 doručak. 11.55 peru se ruke. 12.00-12.30 – ručak, i tada se malo opšustimo. U toku rada nekada nema vremena ni vodu da piješ, a ako hoćeš u toalet zoveš brigadira da te zameni, to možeš i više puta.” Ono što je najbolje po njegovoj priči je to, da kada odeš kući niko te sa posla ne zove i ne uznemirava.
