Meša Selimović i Daroslava Božić: Ljubavna priča koja je nadživela predrasude

Ime Meše Selimovića već decenijama nosi težinu velikog književnog stvaralaštva, a njegov opus neprestano inspiriše nove generacije. Iako se o njegovim delima mnogo pisalo i raspravljalo, manje poznata, ali jednako fascinantna strana njegove biografije jeste priča o ljubavi koja ga je pratila kroz život. Njegova emotivna veza sa Daroslavom – Darkom Božić bila je svetionik stabilnosti, snage i vernosti u svetu punom predrasuda, politizacije i razočaranja.

Ova priča nije samo o ljubavi između muškarca i žene; ona je svedočanstvo o istrajnosti ljudskog duha pred izazovima, o izboru srca uprkos društvenim normama, i o tome koliko su odanost i razumevanje važni za istinsku sreću.

Susret dve duše iz različitih svetova

Meša Selimović, rođen 1910. godine u Tuzli, ponikao je iz muslimanske porodice, ali je nacionalno osećao pripadnost srpskom korpusu. Njegovo poreklo, školovanje u gimnaziji i dalje obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, oblikovali su ga kao mislioca i intelektualca.

Sa druge strane, Daroslava Božić, poznatija kao Darka, poticala je iz pravoslavne, vojvođanske porodice, sa vojničkom tradicijom. Njihova veza, uprkos različitim verskim osnovama, nikada nije trpela zbog toga. Naprotiv, njihove razlike bile su njihova snaga.

Njihova povezanost bila je zasnovana na:

• Dubokom međusobnom poštovanju

• Nepokolebljivoj podršci u teškim trenucima

• Zajedničkom shvatanju životnih vrednosti

Mešina borba za priznanje

Po završetku studija, Meša je pokazao svoju vrednost kao jedan od najperspektivnijih mladih intelektualaca. Međutim, Drugi svetski rat i politička previranja doneli su mu brojne probleme. Hapšen je zbog svoje povezanosti sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a kasnije, iako politički angažovan kao član Komunističke partije, nije bio pošteđen napada i omalovažavanja.

U književnim krugovima kružile su zlobne ocene koje su ga opisivale kao “pismenog, ali netalentovanog”. Ipak, oni koji su ga bolje poznavali, poput Matije Bećkovića, smatrali su ga majstorom jezika i suverenim profesorom.

Suočavao se sa:

• Političkim napadima i predrasudama

• Nerazumevanjem u sredini iz koje je potekao

• Zavišću i omalovažavanjem čak i među kolegama

U svemu tome, Darka je bila njegov oslonac – tiha, ali postojana snaga koja ga je podržavala u svakom izazovu.

Snaga svakodnevnice

U senci velikih književnih dela, svakodnevica Meše i Darke bila je satkana od jednostavnih, ali dragocenih rituala. On je pisao, ona ga je pratila, čitala njegove rukopise, pružala mu sigurnost doma, topao osmeh i reč utehe.

Njihovi svakodnevni rituali uključivali su:

• Večeri provedene uz preferans sa prijateljima poput Dobrice Ćosića i Antonija Isakovića

• Tihe noći ispunjene pisanjem i heklanjem

• Poveravanje svih novih pasusa i priča prvo Darkinim očima

Njihov brak bio je, pre svega, brak prijateljstva, razumevanja i međusobne vere.

Izgnanstvo iz Bosne i novi početak

Uprkos svom doprinosu bosanskoj kulturi, Meša nije bio dovoljno cenjen u rodnoj zemlji. Ignorisanje i nerazumevanje koje je osećao opisao je u pismu prijatelju rečima: “Bosna je teška, teretna zemlja i ovđe nije lako živjeti, ako je čovjek samo za santimetar viši od prosjeka.”

Ova rečenica otkriva dubinu njegovog razočaranja. Zajedno sa Darkom, odlučio je da potraži mir u Beogradu, gradu koji ga je prihvatio raširenih ruku.

U novom domu pronašli su:

• Krug iskrenih prijatelja

• Atmosferu slobode za njegovo stvaralaštvo

• Smirenje koje im je dugo nedostajalo

U Beogradu, Meša je napisao neka od svojih najznačajnijih dela, a Darka je i dalje bila prva kritičarka, prva podrška, prvi čitalac.

Ljubav iznad svega

U vremenu prepunom netrpeljivosti i društvenih podela, ljubav Meše i Darke ostala je svetionik čistote. Kada je, nakon Mešine smrti, jedna čitateljka upitala Darku: “Šta videste gospođo, vi kao ćerka đenerala, u muslimanu Meši?”, Darka je jednostavno odgovorila: “Čovjeka koji je cenio čovjeka, kakav god je.”

Ove reči sažimaju suštinu njihove veze: ljubav koja ne poznaje granice vere, porekla ni političkih uverenja.

Njena odanost nije prestala ni nakon njegove smrti. Darka je do kraja života čuvala Mešino nasleđe i uspomenu na njihov zajednički život. Njena rečenica “Da sam znala da svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!” duboko svedoči o intenzitetu njihove povezanosti.

Priča o Meši Selimoviću i Daroslavi Božić je više od priče o ljubavi između muškarca i žene. To je priča o:

• Snazi ličnih izbora u vremenu društvenih predrasuda

• Vernosti koja nadilazi sve spoljne prepreke

• Podršci koja pomaže umetniku da stvara i opstaje

Njihova ljubav bila je temelj stabilnosti u Mešinom životu, a Darkina odanost i posvećenost ostali su primer retke i bezuslovne ljubavi.

U vremenu kada su podele među ljudima bile svakodnevica, Meša i Darka su pokazali da istinska ljubav ne poznaje granice. Oni su živeli ono što su mnogi samo propovedali – poštovanje prema čoveku kao čoveku, bez obzira na sve društvene konstrukte.

Zato će, pored njegovih veličanstvenih romana i priča, u sećanju ostati i nežna, tiha, ali snažna slika ljubavi koja je, baš kao i njegova dela, nadživela svoje vreme i ostala inspiracija generacijama koje dolaze.