Povratak iz večnosti: Neverovatno iskustvo Stanka iz blizine Leskovca

U istoriji čovečanstva, brojni su primeri misterioznih događaja koji nadilaze granice naučnog objašnjenja. Ipak, malo koji slučaj toliko zbunjuje i inspiriše kao priča Stanka, čoveka koji je — po svedočenju mnogih — prešao prag smrti i vratio se u život nakon čak 25 sati. Ono što ovu priču čini posebno upečatljivom nije samo trajanje njegove kliničke smrti, već i dramatično iskustvo koje tvrdi da je doživeo u tom vremenskom procepu između ovog i onog sveta. Događaj koji se odigrao 22. novembra 1989. godine, u blizini Leskovca, ostavio je dubok trag, ne samo na njega lično, već i na mnoge koji su čuli njegovu ispovest.

Ova priča, bez obzira na to da li joj se pristupa iz ugla vere, duhovnosti ili znatiželje, pokreće duboka pitanja o prirodi postojanja, života posle smrti i sudbini duše.

Jedna obična noć — uvod u neobično putovanje

Stanko je u to vreme živeo skromno, kao podstanar sa porodicom, u kući nadomak Leskovca. Zbog neočekivanog otkaza stanodavca, bili su primorani da se brzo presele u privremeni smeštaj. Njegova supruga je tada nosila njihovo drugo dete, a Stanko se i danas živo seća te večeri kada su legli na spavanje, verujući da je sve u redu.

Ali noć koja je usledila potpuno će preokrenuti njihov život.

Bez prethodnog upozorenja, iz tihog sna probudio ga je glas koji je jasno i odlučno rekao: „Stanko, ustani!”. Ono što je usledilo bio je prizor nalik na religijsku viziju — neopisivo jaka svetlost ispunila je prostoriju, kao da je sunce eksplodiralo, i u tom blještavilu Stanko je ugledao Isusa Hrista.

Zapanjeno je gledao kako njegovo fizičko telo leži nepomično pored trudne supruge, dok njegova svest — ili duša — lebdi iznad kreveta.

„Stanko, idemo!”, rekao mu je Hristos.

Tako je započelo putovanje koje on opisuje kao put duše kroz različite nivoe stvarnosti — ka nebu, raju, paklu, i naposletku Novi Jerusalim.

Duhovno putovanje između dva sveta

Njegovo „telo svetlosti“, kako ga naziva, lebdelо je bez ikakvog napora, ne dodirujući tlo. Kretali su se kroz zidove, izvan zakona fizike. Na putu, Stanko je primetio reku koja ga je podsećala na njegov rodni kraj — Vlasinu, a ubrzo se pred njima pojavila vizija merdevina koje su sezale od zemlje ka nebu. Penjući se, čuo je zastrašujuće krike i režanje — to su bili demoni, stvorenja sa vatrenim očima, koja su pokušavala da ga uhvate.

Međutim, Hristos je u tom trenutku podigao krst, a demoni su vrisnuli i nestali u bezdanu.

Put ih je potom odveo ka mestu koje Stanko opisuje kao raj — prostor beskrajne svetlosti, ispunjen:

• Livada sa zelenom travom

• Deca koja se igraju bezbrižno

• Cveće nepoznatog mirisa

• Tišina puna harmonije

Tu je, kako tvrdi, sreo brojne svetitelje:

• Svetog Nikolu,

• Arhangela Mihaila,

• Svetog Đorđa.

U njihovom društvu osetio je mir koji nikada ranije nije doživeo. Sve je bilo obasjano duhovnim sjajem, a osećaj prisustva božanske ljubavi bio je potpuno ispunjavajući.

„Video sam lepote koje ljudski jezik ne može da opiše”, rekao je kasnije.

Pakao — surova suprotnost raju

Pre nego što se vratio, Gospod mu je pokazao i pakao — suprotnost raju, mesto patnje i tame. To je bio svet:

• Gustog smrada

• Hladnoće

• Vrisaka mučenih duša

Duše su bile obavijene zmijama, mnoge su gorele u vatrenim jezerima, a lica su im bila spaljena. Hristos mu je objasnio da su ti ljudi u životu činili zla dela:

• Krali,

• Lagali,

• Tukli druge,

• Nanosili emocionalnu i fizičku bol.

Ovo viđenje je, kako kaže Stanko, ostavilo dubok trag u njegovoj duši — ništa više neće biti isto.

Povratak i šok porodice

Na kraju ovog duhovnog putovanja, Stanko je stigao u ono što naziva Novi Jerusalim — prelep grad sa staklenim palatama, gde je video i draga lica iz svog života. Međutim, Hristos mu je saopštio da se mora vratiti, jer je njegova ćerka neprestano plakala za njim, i jer njegova misija na zemlji još nije završena.

Kada se probudio, prošlo je punih 25 sati otkako je proglašen mrtvim.

U međuvremenu, porodica je već pripremila sahranu, grob je bio iskopan, a sveštenici obavešteni. Međutim, u trenutku kada su mu deca prilazila, najstarija ćerka primetila je da mu se oko pomerilo.

Njeno vrištanje prekinulo je tišinu, a prisutni su se u čudu pitali šta se događa. Lekari koji su prethodno potvrdili smrt — nisu imali racionalno objašnjenje.

Reakcije stručnjaka i promena u životu

Kasnije se Stanko obratio raznim sveštenicima i lekarima, među kojima je bio i poznati neurolog dr Laslo Puškaš. Ovaj ugledni stručnjak izjavio je:

„Ovo je Božje delo. Ljudski mozak bez kiseonika može da preživi samo nekoliko minuta. A on je bio mrtav satima.”

Nakon ovog događaja, Stanko više nije isti čovek.

On veruje da mu je data druga šansa kako bi ispunio Božju volju. Danas neumorno putuje, svedoči i govori o svom iskustvu, a njegove reči nose poruku:

• Bog postoji

• Raj i pakao su stvarni

• Večni život čeka svakoga

• Naša dela određuju našu sudbinu

Priča o Stanku, čoveku koji se vratio iz smrti, ostavlja nas pred dubokim pitanjima: Šta nas čeka nakon života? Da li postoji sud? Ko odlučuje o našoj sudbini?

Bilo da ovu priču posmatramo iz ugla religije, filozofije, ili čak naučne neobjašnjivosti, ona nosi neosporan potencijal da nas navede na razmišljanje. Stankovo iskustvo je snažna poruka o važnosti dobrote, istine i saosećanja, ali i upozorenje da ništa na ovom svetu nije konačno — osim onoga što ostavljamo iza sebe.

U svetu ispunjenom sumnjama, Stanko postaje živi svedok onog nevidljivog, i bez obzira na to da li mu verujemo ili ne, njegova poruka ostaje:
“Život je samo početak. Pravi put tek počinje posle njega.”