Uvod
U jeku političkih tenzija koje kontinuirano potresaju Bosnu i Hercegovinu, Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS), u svom gostovanju na javnom servisu RTRS izneo je niz izjava koje su odjeknule širom zemlje. Njegov nastup je bio prožet oštrim kritikama, optužbama i kontroverznim poređenjima, pri čemu je fokus bio na Federaciji Bosne i Hercegovine, koju je optužio za, kako je rekao, otvoreno ispoljavanje ekstremizma i mržnje prema Republici Srpskoj.
Stevandićeve reči dolaze u trenutku kada se protiv njega vodi postupak zbog navodnog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, što dodatno komplikuje već složenu političku situaciju u zemlji. Njegove tvrdnje, koje uključuju i poređenje političke filozofije Federacije BiH sa onom koju navodno propagira Hamas, unele su dodatni nemir i podelu u javni diskurs.
Razrada
1. Kritika političkog kursa Federacije BiH
Stevandić je u emisiji vrlo direktno ustvrdio da se u Federaciji BiH više ne krije negativan odnos prema Republici Srpskoj, već da je, prema njegovim rečima, to postalo deo zvanične političke linije. Tvrdi da mržnja više nije zakulisna, već se javno izražava i, kako navodi, predstavlja deo institucionalnog pristupa prema drugom entitetu.
Ovakve izjave dobijaju na težini u kontekstu njegovih tvrdnji da pojedini politički akteri iz Republike Srpske sarađuju sa Christianom Schmidtom, visokim predstavnikom u BiH, uprkos tome što je on u Republici Srpskoj često proglašavan nelegitimnim. Stevandić smatra da:
-
Pojedini političari iz RS javno i tajno sarađuju sa Schmidtom.
-
Oni, prema njegovom mišljenju, time podržavaju nameru da se procesuiraju ključne figure Republike Srpske, uključujući Milorada Dodika, Radovana Viškovića i samog Stevandića.
„Žao mi je što su neki naši ljudi naseli na tu igru“, izjavio je, implicirajući da u samoj Republici Srpskoj postoji peta kolona koja, svesno ili nesvesno, podriva institucionalnu snagu entiteta.
2. Poziv na jačanje nacionalne svesti
U nastavku razgovora, Stevandić je apelovao na potrebu buđenja i jačanja nacionalne svesti, ne samo unutar Republike Srpske, već i u matičnoj Srbiji. On je istakao da je nacionalna, državotvorna svest ključna za očuvanje političkog identiteta i suvereniteta srpskog naroda, posebno u situaciji kada su, po njegovom mišljenju, entitetski interesi ugroženi spoljašnjim i unutrašnjim pritiscima.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska se nalazi pod konstantnim nadzorom i pokušajem disciplinovanja, dok se istovremeno radikalni istupi iz Federacije, koji se prema njegovim tvrdnjama graniče sa govorom mržnje i otvorenim pozivima na nasilje, ne sankcionišu.
3. Reakcija na krivične prijave i selektivnu pravdu
Jedan od ključnih trenutaka emisije bio je komentar Stevandića na činjenicu da su poslanici iz redova SNSD-a, Sanja Vulić i Milorad Kojić, podneli krivičnu prijavu protiv bošnjačkog delegata Dževada Mahmutovića. Međutim, kako navodi, do danas nema nikakve reakcije tužilaštava u vezi sa tim slučajem.
U tom kontekstu, izneo je sledeće tvrdnje:
-
Tužilaštva ignorišu pozive na nasilje i likvidaciju predstavnika RS.
-
Protiv funkcionera iz RS vodi se neosnovan i precizno usmeren progon.
-
Postoji očigledan dvostruki standard kada je u pitanju pravosudni sistem u BiH.
Posebno je naglasio svoje nezadovoljstvo selektivnom pravdom, ukazujući na to da se svaka radnja predstavnika RS, pa i najmanja proceduralna nepravilnost, koristi kao izgovor za pravno gonjenje, dok se ozbiljne pretnje iz drugog entiteta zanemaruju.
4. Poređenje sa Hamasom – najkontroverzniji deo izjave
Možda najšokantniji deo razgovora bio je kada je Stevandić uporedio političku i društvenu atmosferu u Federaciji BiH sa “filozofijom Hamasa”. Ova tvrdnja izazvala je burne reakcije u javnosti jer implicira ozbiljan stepen radikalizacije i ekstremizma, što je veoma osetljiva tema u zemlji sa traumatičnom ratnom prošlošću.
Pritom je konkretno naveo:
-
Da se u Tuzli pojavila zastava Hamasa prilikom sahrane jednog lokalnog imama.
-
Da to predstavlja dokaz, kako je rekao, o “ekstremističkoj simbolici koja je postala prihvaćena u FBiH”.
-
Da takvi potezi svedoče o rastućem fanatizmu koji, prema njegovim rečima, ugrožava mir i stabilnost u zemlji.
Ovakve izjave, iako potkrepljene konkretnim primerima, otvaraju mnoga pitanja o motivima i posledicama njihovog iznošenja. Da li se radi o realnoj bezbednosnoj zabrinutosti ili o političkoj retorici usmerenoj na homogenizaciju glasačkog tela – pitanje je koje ostaje otvoreno.
Zaključak
Nastup Nenada Stevandića na RTRS-u osvetlio je složenost i dubinu političkih tenzija koje dominiraju javnim prostorom u Bosni i Hercegovini. Njegove izjave, koje uključuju:
-
optužbe na račun Federacije BiH za otvoreni ekstremizam,
-
kritikovanje domaćih političara iz RS zbog saradnje sa Schmidtom,
-
tvrdnje o selektivnom radu pravosuđa,
-
i na kraju, kontroverzno poređenje sa Hamasom,
predstavljaju samo vrh ledenog brega kada je reč o političkoj klimi u zemlji.
Iako njegovi stavovi bez sumnje nalaze podršku među delom javnosti u Republici Srpskoj, isto tako izazivaju oštre osude i negodovanja u Federaciji BiH. U tom svetlu, Stevandićeva retorika može se tumačiti kao pokušaj:
-
mobilizacije nacionalnog identiteta u RS,
-
odbrane političke elite od međunarodnih pritisaka,
-
i konzervacije postojećeg političkog narativa uoči potencijalnih pravosudnih procesa.
No, bez obzira na motivaciju, njegove izjave oslikavaju duboku političku polarizaciju u BiH i potrebu za dijalogom koji prevazilazi granice entitetskih interesa.
Ukoliko ovakva retorika postane dominantna, postoji rizik da se dodatno naruši krhki društveni balans u zemlji, čime bi se ponovo otvorile stare rane. U vremenu kada Bosna i Hercegovina teži evropskim integracijama, izjava poput ovih deluju kao korak unazad – ka vremenu podele, nepoverenja i verbalnih sukoba.
