Nenad Stevandić, predsjednik Narodne skupštine RS, poručio je tokom rasprave o stavu parlamenta RS povodom odluke CIK BIH da se raspišu prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, da je SDS odmah na početku jasno rekao da će ići na izbore, a da ovdje SNSD vrlo korektno traži od NS RS da se odredi o tom pitanju.

U političkom životu Republike Srpske (RS), jedna od tema koja trenutno izaziva najviše pažnje jeste odluka Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH) da raspiše prijevremene izbore za predsednika ovog entiteta. Ova odluka otvorila je niz pitanja, među kojima dominira dilema o njenoj legitimnosti, kao i reakcije političkih stranaka na nju.

U toku rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), ključnu ulogu imao je njen predsednik Nenad Stevandić, koji je uputio niz poruka i kritika kako prema opoziciji, tako i prema međunarodnim akterima i institucijama BiH. Njegove izjave nisu bile usmerene samo na tehničke aspekte izbora, već su obuhvatile i mnogo širi politički kontekst – od ustavne krize, preko međustranačkih odnosa, pa sve do tvrdnji o planiranim atentatima na najviše političke zvaničnike u RS.

Stavovi političkih stranaka

Na početku rasprave Stevandić je naglasio razlike između opozicije i vladajuće koalicije.

• Prema njegovim rečima, Srpska demokratska stranka (SDS) odmah je istakla da će izaći na izbore, bez obzira na sve okolnosti.

• Sa druge strane, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), predvođen Miloradom Dodikom, zauzeo je, kako je Stevandić rekao, “korektan” stav time što je tražio od Narodne skupštine RS da se jasno odredi po pitanju održavanja izbora. SNSD je poručio da se neće prijaviti za učešće ukoliko parlament ne promeni svoju raniju odluku.

Ovaj pristup SNSD-a, kako je istakao Stevandić, pokazuje da vlasti ne krše zaključke parlamenta, već upravo traže konsenzus i zajednički stav svih relevantnih aktera.

Što se tiče Ujedinjene Srpske, stranke koju predvodi Stevandić, ona se neće prijavljivati na izbore niti će imati svog kandidata. Umesto toga, članovi će se pojedinačno opredeliti koga da podrže, što pokazuje da stranka zadržava neutralniji položaj.

Dodik kao “ustavni predsjednik”

Jedna od centralnih poruka Stevandića bila je da je Milorad Dodik za njega, ali i za vladajuću većinu, “ustavni predsjednik Republike Srpske”.

On je naglasio da se kriza ne dešava unutar samog entiteta, već da je reč o sukobu između:

1. Ustavnog suda Republike Srpske, i

2. Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.

Ovaj sukob, prema Stevandiću, izaziva napetosti koje se odražavaju na ceo politički sistem. Posebno je zanimljivo što je u ovom kontekstu pomenuo Marta Kos, evropsku komesarku, koja je, kako kaže, tek naknadno shvatila ozbiljnost situacije kada je videla glasački listić sa imenom predsednika RS.

Tvrdnje o opoziciji i kancelarijama

Stevandić je posebno istakao navode poslanika Borisa Pašalića, koji je govorio da opozicija već priprema kancelarije za budućeg predsednika RS u Istočnoj Ilidži i Bijeljini.

On je dodao da je upoznat sa činjenicom da postoji protokol za obezbeđivanje prostora za dve kancelarije, te da zna ko je zadužen da ih pronađe. Ovaj potez, kako kaže, vodi ka “pravljenju krize vlasti”, jer se na taj način otvara pitanje legitimiteta predsednika.

Stevandić je upozorio da bi takvi potezi mogli da izazovu dodatnu podelu unutar RS i prenesu ustavnu krizu direktno na institucije entiteta.

Opozicija i njene šanse

Predsednik NSRS ocenio je da opozicija nema realne šanse da pobedi na izborima. Kao primer je naveo gradonačelnika Banjaluke, koji se po njegovom mišljenju ponaša “najmudrije” i izbegava da ulazi u sukobe, dok ostali opozicioni lideri, kako kaže, ne mogu da odole iskušenju da pokušaju.

Time je Stevandić jasno stavio do znanja da veruje u stabilnost podrške vladajućoj koaliciji, ali i da smatra da potezi opozicije više služe destabilizaciji nego realnoj borbi za vlast.

Tvrdnje o atentatu

Jedna od najsenzacionalnijih izjava tokom rasprave bila je tvrdnja Stevandića da je pokušano fizičko smaknuće njega, Milorada Dodika i bivšeg premijera Radovana Viškovića.

On je naveo da su, u trenutku kada su odlučili da se odazovu sudu, dobijene informacije o planiranom napadu. Prema njegovim rečima:

• Znalo se ko, gde i kada planira zasedu.

• Vežbe su navodno izvođene u Brčkom.

• Učesnici su, kako tvrdi, imali bojevu municiju i spremali se da pucaju.

Ove tvrdnje, iako šokantne, nisu praćene konkretnim dokazima u trenutku rasprave, ali su svakako izazvale veliku pažnju i dodatno podigle tenzije.

Odnos prema međunarodnim akterima

Stevandić je u svom izlaganju naglasio da smatra kako odluke CIK-a, Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika Christiana Schmidta nisu usmerene na poštovanje demokratskih procedura, već na ostvarivanje interesa međunarodne zajednice i pojedinih domaćih političkih aktera.

On je poručio da je “neprihvatljivo da se vlast u RS kreira preko CIK-a i Schmidta”. Dodao je i da bi situacija bila drugačija da se radi o redovnim izborima 2026. godine, ali da prijevremeni izbori u ovom trenutku služe samo da se izazove kriza koja pogoduje strancima i političkim predstavnicima Bošnjaka.

Poruka o jedinstvu

Na kraju svog izlaganja Stevandić je uputio apel da je odgovornost svih političkih aktera u RS da ne dozvole prenos krize iz BiH na sam entitet.

• “Naša obaveza je da sačuvamo jedinstvo Republike Srpske i sprečimo podelu.”

• Upozorio je da se RS ne sme dovesti u situaciju da se u njoj postavlja pitanje ko je legitiman predsednik, jer bi to bilo pogubno za stabilnost.

Rasprava u Narodnoj skupštini RS oko prijevremenih izbora jasno pokazuje da se u ovom trenutku politička scena u Republici Srpskoj nalazi na raskrsnici.

S jedne strane, opozicija nastoji da iskoristi odluku CIK-a i predstavi se kao alternativa, dok s druge strane vladajuća koalicija tvrdi da je reč o nametnutom procesu koji podrivaju stabilnost i suverenitet RS.

Poruke Nenada Stevandića mogu se sažeti u nekoliko ključnih tačaka:

1. SNSD traži konsenzus, dok je SDS požurio da prihvati izbore.

2. Dodik ostaje ustavni predsednik, bez obzira na odluku CIK-a.

3. Opozicija priprema kancelarije, što se tumači kao pokušaj izazivanja krize.

4. Navodni atentati na rukovodstvo RS dodatno komplikuju situaciju i stvaraju osećaj nesigurnosti.

5. Međunarodni faktor, uključujući Schmidta i EU komesare, prema Stevandiću, ima previše uticaja na unutrašnja pitanja RS.

6. Jedinstvo Republike Srpske mora ostati prioritet, kako bi se izbegla podela i destabilizacija.

U konačnici, rasprava u parlamentu RS otkriva duboke razlike u pristupu opozicije i vlasti, ali i potvrđuje da se politička borba u BiH ne vodi samo na domaćem terenu, već i u senci međunarodnih odluka i pritisaka.