Marija Šerifović – Put ka majčinstvu, ljubavi i novom poglavlju života

 Nova uloga u životu poznate umetnice

Kraj prošle godine obeležen je jednom od najintimnijih i najemotivnijih vesti sa domaće javne scene – popularna muzička zvezda Marija Šerifović ostvarila se u ulozi majke. Vest koja je iznenadila mnoge nije bila samo puka informacija o proširenju porodice, već i svedočanstvo o hrabrosti, ljubavi i odlučnosti jedne žene da uprkos stereotipima i društvenim očekivanjima oblikuje svoj život prema sopstvenim pravilima.

Put do majčinstva Marija je ostvarila putem surogat materinstva, i to na tlu Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj čin, iako još uvek kontroverzan u pojedinim delovima sveta, za Mariju je bio prirodan korak na putu ka ispunjenju sna o roditeljstvu. Tako je na svet stigao mali Mario, dečak čije ime nosi simboliku jednostavnosti, ali i snažne emotivne pozadine.

 Između privatnosti i javnosti – balans koji je Marija pronašla

Iako javna ličnost sa hiljadama fanova, Marija je oduvek važila za osobu koja strogo razdvaja privatni život od svetlosti reflektora. Ova odluka, međutim, nije uvek jednostavna, naročito kada se dogode velike promene koje neminovno izazivaju interesovanje javnosti. Tako je bilo i ovog puta.

U jednoj televizijskoj emisiji, ne želeći da otkrije previše, pevačica je podelila nekoliko diskretnih, ali toplih detalja o dolasku svog sina na svet.

Očeva uloga i tajna koja se čuva

Na pitanje koje je, očekivano, izazvalo najviše radoznalosti – ko je otac deteta – Marija je odgovorila sa dozom humora, ali i vrlo jasnom granicom. Otkrila je da su u ceo proces bili uključeni pravni ugovori, koji joj zabranjuju javno iznošenje informacija o identitetu oca. Kako je sama rekla:

„Neko negde je potpisao ugovor i ukoliko bih ga prekršila, mogla bih da platim ozbiljnu cifru.“

Ipak, nije odolela da ne podeli jedan simpatičan podatak – otac njenog sina je Evropejac i, kako se izrazila, „strašan dasa“. Taj opis, iako kratak, ostavlja mnogo prostora za maštanje, ali pre svega potvrđuje da je čitava priča bila pažljivo planirana i realizovana.

Odabir imena – priča iz bolničke sobe

Još jedan detalj koji je Marija podelila odnosi se na izbor imena za sina. Bez prevelike drame ili filozofije, ime Mario je, kako kaže, „jednostavno izgovoreno u pravom trenutku“. Tokom boravka u bolnici, osoblje je stalno postavljalo pitanje:

• „Kako se dete zove?“

U trenutku snažnih emocija i iscrpljenosti, neko iz njenog tima spontano je izgovorio: „Mario“. Marija se složila, i ime je ostalo. Ovaj detalj, iako možda izgleda nevažan, zapravo oslikava intimu trenutka i emocionalni naboj koji je obeležio dolazak njenog deteta.

Stav o roditeljstvu – toplina i realnost

Marija je poznata po svom direktnom i neuvijenom govoru, ali i po iskrenosti koja ne zna za prenemaganje. Takav pristup zadržala je i kada je govorila o budućnosti svog sina.

Ne želeći da projektuje svoje želje na dete, istakla je da joj je najvažnije da Mario:

• raste u zdravom okruženju,

• bude okružen ljubavlju,

• postane pošten, pametan i stabilan čovek.

Odbacuje ideju da dete mora imati „veliki uspeh“ u konvencionalnom smislu, govoreći:

„Nije mi važno da li će biti naučnik ili vulkanizer, važno mi je da bude srećan.“

Ovaj stav predstavlja snažnu poruku roditeljstva oslobođenog pritiska i očekivanja, koja je u savremenom društvu retkost.

Simbolične slike – doktor nauka ili vulkanizer

Kroz duhovitu metaforu, Marija je dočarala svoju spremnost da bezrezervno podrži izbor svog sina. Rekla je:

• „Ako bude doktor nauka, možda će živeti u Beverli Hilsu. Ako bude vulkanizer, kupiću mu ceo Tošin bunar.“

Ove slike nisu slučajne – one govore o potpunom prihvatanju i razumevanju detetovih izbora, bilo da su oni „visoko društveni“ ili sasvim obični. Time Marija prenosi jasnu poruku: sreća i samoprihvatanje su važniji od prestiža.

Marija kao majka – nova dimenzija poznate ličnosti

Publika ju je upoznala kao harizmatičnu, snažnu i ponekad oštru umetnicu, čija muzika izaziva duboke emocije. Ali kroz ovu priču, pred nama se otvara slika žene koja je sada i – majka.

U ovoj ulozi ona ne gubi svoju autentičnost, ali dobija novu dimenziju: emotivnu, zaštitničku, nežnu i intuitivnu. Njeni odgovori otkrivaju:

• posvećenost,

• odgovornost,

• spremnost da se izbori sa izazovima majčinstva,

• ali i sposobnost da detetu pruži sigurnost i razumevanje.

Porodica kao prostor ljubavi, ne forme

Odluka da postane roditelj putem surogacije, posebno u konzervativnijem delu sveta, može izazvati osude, neodobravanja ili sumnje. Ipak, Marija Šerifović svojom pričom ruši predrasude i pokazuje da porodica nije definisana biološkim ili pravnim okvirima, već:

• ljubavlju,

• podrškom,

• i iskrenom željom da nekoga vodiš kroz život.

Njena hrabrost da zakorači u majčinstvo na način koji mnogi još uvek ne razumeju, jeste čin autentičnosti i snage. Kroz svoju priču šalje snažnu poruku:

Svi imaju pravo na roditeljstvo, bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju, bračni status ili biološke mogućnosti.

U svetu gde se često propagiraju forme bez suštine, Marija dokazuje da je moguće biti drugačiji i autentičan, a opet beskrajno posvećen i ispunjen. Majčinstvo za nju nije samo uloga – to je najvažnija životna misija.