Kada kritika postane udarac: Jelena Karleuša, Džejla Ramović i granice javne reči

 Još jedna kontroverza na društvenim mrežama

U vremenu kada društvene mreže igraju ključnu ulogu u oblikovanju mišljenja i reputacije javnih ličnosti, svaki komentar – naročito kada dolazi od uticajnih osoba – može imati dalekosežne posledice. Takav je slučaj i sa novom izjavom Jelene Karleuše, koja je ponovo izazvala burne reakcije na platformi X (bivši Twitter). Ovoga puta, na meti njene kritike našla se mlada pevačica Džejla Ramović, i to zbog, kako Karleuša tvrdi, „lažne“ dizajnerske haljine.

U samo nekoliko rečenica, pevačica je uspela da izazove lavinu komentara, polarizuje javnost, i otvori važno pitanje: gde je granica između slobode izražavanja i javnog ponižavanja?

 Od modne opaske do ozbiljne društvene diskusije

1. Povod: Haljina i komentar koji je odjeknuo

Sve je počelo kada je Jelena Karleuša, poznata po svojim beskompromisnim stavovima i javnim istupima, na mreži X objavila sledeći komentar:

“Ne bih da kvarim bajku, ali Džejla Ramović nosi fejk Zimmermann haljinu. Prava košta 5.000 eura.”

U nastavku je uputila i direktnu poruku modnom butiku iz Bosne i Hercegovine – Burtuqaali concept store, koji je, kako tvrdi, zaslužan za spornu haljinu:

“Burtuqaali concept store, šta još imate u ponudi sem ovih Zimmermann kopija? U sve mi diraj, u Zimmermann ne.”

Ovaj javni istup – koji na prvi pogled deluje kao modna opaska – ubrzo je prerastao u mnogo dublju polemiku o ponašanju poznatih ličnosti, poštovanju kolega, ali i rodnim odnosima na estradi.

2. Reakcije: Odbrana dostojanstva Džejle Ramović

Reakcije publike bile su brze i snažne. Većina korisnika društvenih mreža stala je u odbranu Džejle Ramović, ističući da je mlada umetnica:

• Samostalna i uspešna,

• Zarađuje svoj novac,

• Ima pravo da nosi ono što želi, bez obzira na marku ili poreklo odevnog predmeta.

Neki od najistaknutijih komentara na mrežama uključivali su:

• „Bar djevojka plaća to što kupuje svojim parama. Ne plaćaju joj poreski obveznici.“

• „Kakvi kompleksi.“

• „Koliko si jadna.“

• „Ti si neko ko može biti bolja osoba. Ne znam šta te je snašlo.“

• „Patetično ponašanje.“

U moru kritika, Džejla je ostala dostojanstvena i nije se oglašavala, čime je dodatno osvojila simpatije publike, koja je njenu ćutnju shvatila kao snagu i mudrost.

3. Širi kontekst: Karleuša u nizu sukoba

Ova situacija nije izolovan incident. U poslednje vreme, Jelena Karleuša je bila umešana u više javnih sukoba, a mnogi primećuju da joj izlaganja postaju sve agresivnija i provokativnija.

a) Sukob sa Selmom Bajrami

Nedavno je Karleuša ušla u javni sukob sa pevačicom Selmom Bajrami, nekadašnjom prijateljicom. Povod? Bajramin „lajk“ na objavu o gašenju Karleušinih Instagram profila, što je Jelena doživela kao ličnu izdaju.

b) Kontroverze oko negiranja genocida

Još ozbiljniju reakciju izazvao je njen javnog istup u vezi sa genocidom u Srebrenici, koji je doveo do otkazivanja njenog nastupa u Sanskom Mostu. Ovaj potez izazvao je snažnu osudu javnosti, naročito u Bosni i Hercegovini, i dodatno poljuljao njen imidž na tom prostoru.

4. Granica između kritike i javnog linča

Ono što se jasno vidi iz ove i sličnih situacija jeste da ton i kontekst u kome se javno iznosi mišljenje imaju jednaku, ako ne i veću težinu od same sadržine poruke. Dok su neki branili Karleušinu izjavu kao pravo na slobodno izražavanje, većina je osudila način komunikacije kao surov, nepotreban i maliciozan.

U eri digitalne komunikacije, gde jedan komentar može obići svet za nekoliko minuta, odgovornost javnih ličnosti za izrečenu reč postaje ključna tema. Publika ne očekuje savršenstvo – ali očekuje minimum poštovanja i humanosti.

 Šta nas ova situacija uči?

1. Javni prostor nije ring

Ova epizoda između Jelene Karleuše i Džejle Ramović još jednom nas podseća na to koliko su javne reči moćne. I koliko – kada se ne paze – mogu da postanu oružje, a ne mišljenje.

U svetu u kojem sve više žena stasava kao javne ličnosti, umetnice, preduzetnice i uzori, važno je negovati solidarnost, a ne suparništvo. Kritika može biti korisna, ali kada preraste u omalovažavanje, gubi svaku vrednost i postaje – napad.

2. Ćutanje može biti najglasniji odgovor

Džejla Ramović je u ovoj situaciji odlučila da ćuti. I upravo ta tišina – dostojanstvena, smirena i nenasilna – postala je najjača poruka. Nije ušla u raspravu, nije odgovarala uvredom na uvredu. Publika je to prepoznala i nagradila – podrškom, solidarnošću i pohvalama.

3. Uticaj nosi odgovornost

Jelena Karleuša je bez sumnje jedno od najuticajnijih imena na balkanskoj sceni. Ali uticaj podrazumeva i odgovornost – za ton, sadržaj i posledice onoga što se govori i piše. Kada se taj uticaj koristi za izazivanje konflikta i ponižavanje kolega, onda to više nije umetnost, nego – destrukcija.