Glas koji je dotakao dušu nacije
U savremenoj muzičkoj istoriji Bosne i Hercegovine, ime Dona Ares ostalo je urezano u kolektivnu svest ne samo zbog njenog talenta, već i zbog izuzetne životne snage i nepokolebljive borbe sa bolešću koja je na kraju odnela njen život. Iako je preminula mlada, sa samo 41 godinom, Dona je ostavila dubok trag, kako kroz svoju muziku, tako i kroz primere hrabrosti i dostojanstva u najtežim životnim trenucima.
Ova pjevačica nije bila samo zvijezda na muzičkoj sceni — bila je i simbol ljudske borbe protiv nepravde koju donosi bolest. Njena priča nije samo biografija jedne muzičke dive, već i svedočanstvo o snazi duha, o ljubavi prema životu i publici, kao i o nesalomivoj vezi između majke i kćerke.
Životna borba, glas emocije i poslednji oproštaj
1. Sudbonosna dijagnoza i suočavanje s bolešću
Godina 2014. bila je prelomna u životu Done Ares. Tada je saznala da boluje od raka pluća, dijagnoze koja je za mnoge sinonim za tihu presudu. No, Dona nije pristala da se preda. Pokazala je izuzetnu hrabrost, ne skrivajući svoju bolest, već je otvoreno govorila o njoj, čime je mnogima postala inspiracija. Javnost je s tugom, ali i divljenjem, pratila njenu borbu koja je trajala godinama.
Već 2015. godine, i pored svih napora i tretmana, bolest joj se vratila u obliku metastaza. To je bio trenutak kada se činilo da se nada polako gasi, ali ne i kod Done. Njena borba nije bila samo fizička – bila je i psihološka, puna unutrašnje snage i odlučnosti da ne dopusti da bolest definiše njenu svakodnevicu.
2. Koncert u Zetri – simbol otpora i ljubavi prema publici
U jeku borbe sa bolešću, Dona je održala jedan od najemotivnijih trenutaka svoje karijere – solistički koncert u sarajevskoj Zetri. Ovaj događaj ostaje zapisan u istoriji domaće muzike kao izliv čiste hrabrosti, profesionalizma i ljubavi prema publici.
Tokom nastupa, videlo se da joj je teško: znoj joj se neprekidno slivao niz lice, a jedva je stajala na nogama. Ipak, nastavila je da pjeva, dajući sve od sebe. Emocije su dosegle vrhunac u trenutku kada je skinula periku, pokazujući istinu o svom stanju – bez straha, bez stida, bez uljepšavanja. Bio je to čin čistog dostojanstva i simbolične pobjede nad sramom i stigmom bolesti.
3. Porodica kao stub snage
U najtežim momentima, Dona nije bila sama. Njena porodica, naročito majka Ajka Kolaković, bila joj je neprekidna podrška. Tokom poslednjih šest meseci života, Dona i njena majka provele su svaki dan zajedno. To vreme bilo je ispunjeno iskrenim razgovorima, razotkrivanjem tajni, i konačnim prihvatanjem sudbine.
Majka je tek tri godine nakon Donine smrti skupila snagu da javno progovori o tom razdoblju. Njene reči odražavaju duhovnu bol koja nikada ne prolazi, kao i zahvalnost što je imala priliku da isprati svoju kćerku sa puno ljubavi.
Majka Ajka je rekla:
“Ovo su dani kad se vraćaju sjećanja i kad postaješ uvijek svjestan nekih stvari, kad si ‘normalan’, a sve u tebi vrišti. Dani tišine u duši…”
Dodala je i kako joj je Dona ostavila u amanet da bude jaka, jer je i sama to bila do kraja. Ove reči osvetljavaju koliko je duboka bila njihova veza – ne samo biološka, već i duhovna.
4. Poslednje reči, neispričane priče i knjige
U poslednjim mesecima života, Dona je progovorila o mnogim stvarima koje su do tada ostajale prećutane. Otkrila je majci da je planirala da napiše novu knjigu, jer prethodna – „Soba za nikoga“ – kako je rekla, nije bila potpuno iskrena u prikazivanju nekih ljudi.
Taj plan nikada nije realizovan, ali ostaje kao podsjetnik na to koliko je Dona želela da istina izađe na videlo. Njena majka je u tom kontekstu poslala snažnu poruku svim mladima:
“Najveći prijatelji su vam roditelji, a naročito majka, makar i mislili nekada da nisu u pravu.”
Ova poruka oslikava jednu od najdubljih istina – često u životu prekasno shvatimo ko nas zaista voli bezuslovno.
5. Nasleđe i neizbrisiv trag
Dona Ares je iza sebe ostavila:
-
Brojne muzičke hitove koji i danas žive kroz radijske stanice i internet platforme.
-
Autentični glas koji je bio prepoznatljiv širom regiona.
-
Inspirativnu priču o borbi i dostojanstvu, koja i dalje motiviše obolele da ne odustanu.
-
Porodicu i prijatelje koji je i danas s ljubavlju spominju.
Njeno ime ostaje upisano ne samo u muzičke anale, već i u srca hiljada ljudi koji su pratili njenu borbu.
Život kao pesma – kratak, ali neizbrisiv
Život Done Ares bio je intenzivan, autentičan i prepun emocija. Bila je umetnica koja je pevala iz srca, i žena koja se suočila sa smrću dostojanstveno, gledajući je u oči. Njena priča nije samo tužna – ona je lekcija o tome kako se živi i umire sa stilom, poštovanjem i ljubavlju.
Iako fizički više nije među nama, Dona ostaje prisutna kroz:
-
njenu muziku,
-
uspomene onih koji su je poznavali,
-
i priče koje se i dalje pričaju o njenoj snazi i vedrini.
U vremenu kada se mnogi povlače pred izazovima, ona je stajala na bini, znojna, izmučena, ali sa glasom punim života. Bila je to slika žene koja nije samo pjevala, već je živela svoju umetnost – do poslednjeg daha.
