-Svojoj ćerci želim da belog dana više ne vidi, kao što ni moja unuka više beli dan videti neće. Poslala mi je dete u zemlju. Umesto da sad grlim moju Nenu, ja joj idem na groblje svaki dan- ovako priča baka stradale devojčice (ime poznato redakciji) iz Laćarka, koja je 12. septembra podlegla teškim povredama zadobijenim u padu sa kućnih stepenica, 29. avgusta.

Tragedije koje nastaju unutar porodičnih domova često ostavljaju najdublje rane, ne samo na članovima porodice, već i na celoj zajednici. Priča o maloj devojčici iz Laćarka, koja je u septembru podlegla teškim povredama zadobijenim prilikom pada sa stepenica, potresla je domaću javnost. Njena baka Dragana ispričala je potresna svedočanstva o tome kako je unuka tokom svog kratkog života prošla kroz brojne oblike zlostavljanja i zanemarivanja.

Ovaj slučaj ne otvara samo pitanje odgovornosti majke, već i širu dilemu o tome koliko su društvo i nadležne institucije sposobni da prepoznaju i spreče porodično nasilje, naročito kada su žrtve deca.

U nastavku sledi detaljno prepričavanje ovog događaja, prikazano iz ugla porodice, posebno bake Dragane, koja i dalje svakodnevno proživljava bol zbog gubitka svoje unuke.

1. Bol bake Dragane

Na samom početku, Dragana izražava gnev i bol zbog toga što je njena ćerka Mira, majka stradale devojčice, odgovorna za detevo stradanje. Njene reči pune su očaja: ona kaže da svojoj ćerki želi isto što i njenoj unuci — da više nikada ne vidi svetlost dana.

Baka naglašava da umesto da danas grli i podiže malu Nenu, ona svakog dana odlazi na groblje. Ovaj detalj oslikava težinu tragedije: gubitak deteta uvek je nenadoknadiv, ali gubitak koji je posledica nasilja unutar porodice ostavlja još dublje ožiljke.

2. Uhapšena majka

Majka devojčice, Mira S., stara svega dvadeset godina, uhapšena je nakon sprovedene istrage. Tereti se za nasilje u porodici i za teško delo protiv opšte sigurnosti. Sumnja se da je direktno odgovorna ne samo za pad sa stepenica, već i za niz ranijih povreda koje je dete zadobijalo.

Ovaj deo priče otvara ključna pitanja: koliko dugo je dete bilo izloženo nasilju, ko je sve znao, i da li je postojala prilika da se tragedija spreči?

3. Hronika zlostavljanja

Baka Dragana tvrdi da je mala Nena bila izložena neprekidnom maltretiranju tokom svog kratkog života. Ona detaljno opisuje:

• tešku povredu glave,

• polomljenu trtičnu kost,

• povredu kolena (polomljeno i iščašeno),

• ugrize i udarce,

• batine i šamare, čak i za sitnice poput polomljene flašice,

• treskanje o dušek.

Svaka od ovih povreda oslikava jedno sistematsko i kontinuirano nasilje. Baka je duboko uverena da je unuka bila žrtva zlostavljanja, a ne nesrećnih okolnosti.

4. Infekcija i borba za život

Poseban trenutak dogodio se 3. avgusta, kada je dete završilo u bolnici zbog sepse. Ova infekcija, kako objašnjava baka, bila je gotovo smrtonosna. Samo retka deca uspevaju da je prežive.

Dragana opisuje kako je u tom trenutku razgovarala sa ćerkom Mirom, pokušavajući da je ubedi da promeni ponašanje i posveti se detetu. Rekla joj je da je ovo životna lekcija, jer je Nena jedva izvukla živu glavu. Mira je obećavala da će se brinuti o devojčici, da je neće puštati iz ruku i da neće dozvoliti da se ponovi slična situacija.

Međutim, samo dve nedelje nakon izlaska iz bolnice, dogodila se kobna nesreća.

5. Porodične okolnosti

Mira je dobila dete sa svojim prvim partnerom, kojeg je ubrzo napustila. Od tada, mala Nena je najviše vremena provodila kod bake i njenog domaćinstva. Kasnije je Mira započela vezu sa drugim mladićem, i dete je često boravilo i u njegovoj kući.

Baka je verovala da je novi partner dobar prema njenoj ćerki i nadala se da će doći i do braka, ali upravo se u toj kući dogodila nesreća.

6. Dan tragedije

Dana 29. avgusta, Mira je pozvala svoju majku rano ujutru i pitala da li može da pričuva dete. Dragana je tada već imala obaveze u vinogradu, pa je poslala svog sina, tada trinaestogodišnjaka, da ode po unuku.

Nažalost, umesto da devojčicu dovede u bakinu kuću, dete je ostalo kod rođaka Mirinog partnera, dečaka od dvanaest godina, koji je preuzeo brigu o njoj. Upravo tog dana, dogodio se pad niz stepenice. Oko devet sati ujutru Dragana je obaveštena iz Centra za socijalni rad da je Nena teško povređena.

7. Šok u bolnici

Kada je baka stigla u bolnicu, dočekale su je užasne vesti. U razgovoru sa ćerkom pokušala je da sazna šta se zapravo dogodilo. Mira je uveravala da je sve u redu i da je devojčici data injekcija kako bi mogla da se snimi glava.

Ali istina je bila mnogo gora. Lekari su rekli da je povreda fatalna, da je mozak praktično nepovratno oštećen i da detetu nema spasa. Dragana je tada shvatila da je izgubila svoju unuku zauvek.

Priča o maloj Neni iz Laćarka strašan je primer kako kombinacija porodičnog nasilja, zanemarivanja i sistemskih propusta može dovesti do tragedije.

Baka Dragana, koja je kroz ispovest iznela niz potresnih detalja, simbolizuje bol porodice koja ostaje iza deteta. Njene reči pokazuju i duboko razočaranje u ćerku, majku deteta, koja nije uspela da obezbedi zaštitu i ljubav koja je bila potrebna.

Iz ovog slučaja možemo izvući nekoliko ključnih pouka:

1. Institucije moraju reagovati brže i odlučnije kada postoje prijave ili sumnje na nasilje u porodici.

2. Okolina i rodbina često prepoznaju signale nasilja, ali je važno da ih prijave i istraju u tome.

3. Deca su najugroženija kada odrasli oko njih zataje — bilo roditelji, bilo sistem.

Sudbina male Nene ostaje kao upozorenje da je svako dete ranjivo i da svaki propust može imati tragične posledice. Dragana, iako slomljena, svedoči kako bi javnost shvatila ozbiljnost situacija koje se na prvi pogled možda čine „porodičnim problemima“.

Njene reči odzvanjaju kao vapaj: „Eto, ubila si je“, ne samo upućene ćerki, već i svima koji su možda mogli, ali nisu uspeli da spreče tragediju.