Mnogi smatraju da pesma Dragiše Nedovića pod nazivom “Pluća su mi bolna” važi za jednu od najtužnijih pesama u regionu ikada napisanih. Zanimljivo je to što je priča iza te pesme podjednako zastrašujuća i bolna, jer je sam život autora izuzetno tužan. Pored ove pesme, napisao je još jednu poznatu sevdalinku “Jutros mi je ruža provjetala”.
Dragiša je imao jako tešku sudbinu, naime 1941. godine je preživeo streljanje u Kragujevcu, tako što je već tada bio poznati tekstopisac, pa su ga zbog toga poštedili. U to vreme, sa samo svojih 20 godina napisao je kultnu sevdalinku pod nazivom “U lijepom starom gradu Višegradu”. Odmah nakon toga je bio deportovan u Nemačku, te je proveo četiri godine u logoru pod nazivom Dormagenu. Kada se konačno rat završio, Dragiša se vratio u Kragujevac. 1950. godine je napisao pesmu “Pluća su mi bolna”, u trenutku kada je saznao da boluje od tuberkuloze. Dragiša je uspeo 1959. godine da se izleči od ove opake bolesti, te je 1966. preminuo od srčanog udara. Stihovi su jako potresni i glase ovako:
Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam, Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani. Živeću još danas, a možda i sutra, A onda zauvek, zbogom moj živote. Nije meni žao, bednoga životaJer ja sreće nikad, osetio nisam. Samo bol i patnja, gorke suze lio. U životu svome, srećan nisam bio.
Kao što je mnogima poznato, u to vreme u Jugoslaviji je tuberkoloza odnosila veliki broj života. Ovu pesmu je snimio i odpevao jedan od najvećih vokalnih interpretatora sevdalinke, Zaim Imamović. Mnogi su posvedočili da je ova pesma jako sugestivno delovala na ljude, naročito one koji su oboleli od tuberkolozi, do te mere za su neki nakon što su je poslušali pokušali sebi da oduzmu život. Nedugo nakon toga, Centralni komitet Saveza komunista je po naređenju Josipa Broza Tita odlučio da zabrani emitovanje ove pesme. Zabrana je deset godina, sve dok na jednoj proslavi pesmu nije naručila lično Jovanka Broz. Otpevala joj ju je pevačica Nada Mamula, i tada ova kultna pesma počinje svoj novi drugi život.
