Beli luk je definitivno najzdraviji prirodni antibiotik koji je ikada postojao. Od veki vekova, on se koristi na desetin e raznih načina da se iskoristi za lečenje, ali i u samoj kuhinji, u kojoj je neizostavni deo svake tradicije bez obzira na veru i naciju. Međutim, jaok veliki procenat ljudi ga izbegava jer ima jako neugodan miris i aromu. Njegova tradicija i postojanje za bolje telo i zdravlje seže još od prvih Olimpijskih igara u Grškoj, kada su svi takmičari pre svojih nastupa, verovali ili ne, grickali baš beli luk.
Čak su se i borci u rimsskom carstvu spremali uz pomoć belog luka, jer su znali da on donosi snagu, energiju i čelik od mišića. Vođena ovakvim istinama, novinarka po imenu Tamara Pridžet koja radi za super čitani portal Popšugar, krenula je sa konzumacijom belog luka u većim količinama, čisto da vidi kako će njeno telo reagovati na sve ovo. “Prvi dan prošao je bez problema. Za večeru sam imala jagnjetinu, pirinač, malo povrća i par čenova belog luka, i bilo je više nego odlično, baš po meri i kako sam zamišljala. Drugi dan, već totalno druga priča, krenula sam da uveče legnem da spavam kad sam se setila svog belog luka. Vratila sam se u kuhinju i oljuštila jedan čen. Pojela sam ga tako, bez ičega,onako u slast, i zalila sa malo vode.
U početku je bilo u redu, a onda je uskoro stomak počeo da me boli. Vratila sam se u krevet, boreći se da ne povratim. O smradu iz usta nisam smela ni da razmišljam, besomučno sam prala zube. ali uzalud, nisam smela ni da zamislim kako je bilo ljudima u mom društvu. To je jedno od zapanjujućih otkrića posle mog eksperimenta. Baš uvek kad bih pojela čen belog luka, posle dva minuta glava bi me nesnosno zabolela. Migrene su jako česta pojava kod ljudi koji konzumiraju beli luk, a nisam to znala. Jedina pozitivna stvar je ta, da sam pomoću belog luka, iz sebe izbacila jako puno toksina, kroz proces velike nužde”, ispričala je ona svoje iskustvo.
