U današnje vreme, ovakve, ili slične priče definitivno nas ne bi trebale iznenaditi, jer je itekako moguće da na ovakvoj krizi imamo jako veliki broj socijalnih slučajeva. Jednostavno narodna kuhinja, ne može svakom izaći u susret, tako da imamo jako veliki broj ljudi koji po ulicama traže milostinju da bi sebi kupili nešto za jelo. Međutim, puno je onih koji te pare koje skupe, koriste za alkohol, kocku ili opijate, pa i ne namo kome više zapravo i treba bilo kakva pomoć.
Mi u nastavku današnjeg članka govorimo o Tamari N, koja je iz Niša i koja je mesecima apllicirala za posao, međutim, većina firmi joj nikada nije odgovorila niti je poslala bilo kakav odgovor. Bilo je hladno jutro u Nišu to jutro, a ona je krenula sa još jednom molbom za posao u jednu firmu, te je krenula u pekaru da kupi sebi dve kifle i da ih pojede usput. Međutiml ispred pekare je srela čoveka koji je jako lepo obučen, i pitao je za 100 dinara da kupi burek, jer je gladan.
Ona nije mogla da veruje, kupila mu je burek, a onda su ispred pekare popričali o njegovoj sudbini, koja je itekako tužna. Pre par meseci se razveo od supruge, koja mu je oduzela i stan i dete, a u međuvremenu je izgubio posao, tako da nije imao gde ni da spava. On joj se zahvalio na 100 dinara, i rekao je da će joj bog sigurno pomoći. Ona je otišla predala molbu za posao, a nakon 6 dana dobila je pozitivan odgovor iz firme, da je obaveste da je dobila posao. Bila je puna sreće, a iduće jutro je ponovo otišla do pekare, da se zahvali čoveku na lepim željama, jer je bog uslišio njene molbe, ali njega pred pekarom nije bilo.
