“To su ljudi koji nemaju karaktera ni obraza.” Bosanac otvoreno progovorio o odnosima sa kolegama u takmicenju! Svi su dobri a kada se ugasi kamera onda haos…”

Otvorena ispovest muzičke legende

Dragan Stojković Bosanac, dugogodišnji član žirija u popularnom muzičkom takmičenju Zvezde Granda, poznat po svojoj uzdržanosti i umerenosti, ovoga puta je u intervjuu pokazao jednu sasvim drugačiju stranu – onu emocionalno iskrenu, direktnu i pomalo ogorčenu. U razgovoru koji je privukao veliku pažnju javnosti, Bosanac se osvrnuo na lične odnose sa bivšim i sadašnjim kolegama, na gubitak bliskih ljudi, kao i na promene koje su se desile unutar žirija takmičenja koje mu je dugi niz godina bilo druga kuća.

Ono što je najviše odjeknulo u javnosti jeste njegovo emotivno sećanje na Sašu Popovića, kao i otvoreni komentari o zategnutim odnosima sa pojedinim članovima žirija. Intervju je bio sve osim površnog – pružio je duboki uvid u unutrašnji svet čoveka koji već decenijama oblikuje muzičku scenu Balkana.

 Od prijateljstva i tuge, do razočaranja i distance

Sećanje na mentora: Emotivni oproštaj od Saše Popovića

Jedan od najpotresnijih trenutaka intervjua bio je osvrt na smrt Saše Popovića, ikone muzičke industrije i ličnog prijatelja Bosanca. U razgovoru je otkrio da je bio jedini član žirija koji je prisustvovao Popovićevoj sahrani, čime je pokazao ne samo poštovanje prema preminulom, već i osećaj dužnosti, zahvalnosti i tuge.

“Popović je bio mnogo više od kolege – bio je moj mentor, moj saputnik i moj oslonac”, rekao je Bosanac, ističući koliko su njihovi životi i karijere bili isprepleteni. “Zajedno smo prošli kroz uspone i padove. Bio je neko ko me je gurao napred, ali i neko ko me je naučio kako da ostanem veran sebi.”

Njegova izjava osvetljava duboku prazninu koju je ostavio gubitak prijatelja, ali i emocionalnu distancu koju oseća prema ostatku žirija – koji se, kako kaže, nije potrudio da iskaže poštovanje prema čoveku koji je stvorio temelje takmičenja.

Odnosi sa kolegama: između istine i glume

U drugom delu intervjua, Bosanac se osvrće na svoj kompleksan odnos sa kolegama iz žirija. Posebno se istakao njegov komentar da mnogi od njih nemaju karakter i da ne pokazuju svoje pravo lice.

“Nekad sam imao osećaj kao da ne pripadam tom krugu ljudi, da sam kao stranac među glumcima.”

Njegove reči ukazuju na osobnu razočaranost i osećaj izolovanosti, koji su ga, kako kaže, primorali da često zauzme distanciranu poziciju. Istakao je da nikada nije želeo da igra uloge i da se pretvara da je nešto što nije, pa je samim tim bio nepoželjan među onima koji su težili popularnosti više nego autentičnosti.

U tom kontekstu, naveo je i Jelenu Karleušu, kao izuzetak – osobu sa kojom je imao brojne rasprave, ali i duboku povezanost.

Jelena Karleuša: Sukobi, pomirenja i emotivni rastanak

Kroz godine zajedničkog rada, njihov odnos je bio ispunjen napetošću, ali i međusobnim poštovanjem. Bosanac je rekao da su, iako često u sukobu, uvek znali da:

• pruže ruku pomirenja

• zajedno donose ključne odluke

• prevaziđu lične nesuglasice zarad višeg cilja

“Nisu sve naše svađe bile teške – neke su bile neophodne. Pomogle su nam da budemo bolji tim, da se poštujemo još više.”

Međutim, rastanak sa Jelenom, kada je ona napustila žiri, bio je za Bosanca više od poslovne promene – bio je lični gubitak. Priznao je da je odlazak koleginice ostavio emocionalnu prazninu, jer je njihov odnos prevazilazio običnu profesionalnu saradnju.

“Nisam samo izgubio saradnicu, izgubio sam saputnicu na sceni koju smo delili.”

Sadašnji žiri: Rascepkanost i gubitak fokusa

Kada govori o sadašnjoj postavci žirija, Bosanac ne krije nezadovoljstvo. Tvrdi da je nestalo međusobnog poštovanja i da su lični interesi zamenili zajednički cilj.

“Danas je sve postalo previše komplikovano. Komunikacija među nama često deluje kao borba za pažnju, a ne kao profesionalni razgovor.”

Ide čak toliko daleko da kaže kako bi, tokom sastanaka, komunikacija među članovima žirija trebala biti zabranjena, kako bi se izbegle tenzije i nepotrebne distrakcije.

Ova izjava jasno govori o narušenoj dinamici unutar tima, ali i o Bosančevoj težnji da povrati red, mir i fokus na ono što je najvažnije – talente i muziku.

 Bosanac ostaje veran sebi

Na kraju intervjua, uprkos svemu što je podelio – od ličnih gubitaka, razočaranja, konflikata i rastanaka – Bosanac šalje poruku koja oslikava njegov karakter:

“Bez obzira na sve, ja sam i dalje ovde. I dokle god imam glas, imaću i stav. Neću se menjati zbog drugih, jer vernost sebi je jedina konstanta u ovom promenljivom svetu.”

Njegove reči deluju kao završni čin jednog poglavlja, ali i najava nove etape u kojoj će Bosanac, kako sam kaže, nastaviti da plovi i da čvrsto stoji iza svojih principa – bez obzira na okolnosti.

Zaključno razmatranje: Više od intervjua

Ovaj intervju nije bio samo još jedan u nizu – bio je to intiman pogled u dušu jednog umetnika, koji je odlučio da bez ulepšavanja progovori o svemu što ga je godinama tištilo.

Najvažnije poruke koje Bosanac šalje kroz ovaj razgovor su:

1. Prijateljstvo i poštovanje ne smeju se zaboraviti, ni u životu, ni u smrti.

2. Autentičnost je vrednija od popularnosti.

3. Rasprave nisu nužno loše, ako vode ka razumevanju.

4. Razočaranja su sastavni deo profesionalnog puta, ali ne smeju nas udaljiti od sebe samih.

5. Neki rastanci bole više od drugih, jer iza njih ostaju neizgovorene reči i neponovljive emocije.

U vremenu kada su iskrenost i doslednost retke osobine, Bosanac je ovim intervjuom pokazao da još uvek postoje oni koji se ne stide da kažu istinu – ma koliko ona bila bolna. A upravo takvi ljudi ostavljaju najdublji trag, ne samo u muzici, već i u ljudskim srcima.