Tuga u Sarajevu: Klanjana dženaza Benjaminu Spahoviću

Oproštaj ispunjen tugom i poštovanjem

U sarajevskom naselju poznatom po svojoj tišini i dostojanstvenosti – Hambina carina – u subotu, 31. maja 2025. godine, ispraćen je na večni počinak Benjamin Spahović, sin Izedina, koji je preminuo svega dva dana ranije, 29. maja, u svojoj 28. godini života. Njegova iznenadna smrt ostavila je trag tuge ne samo među članovima porodice, već i u široj zajednici – među prijateljima, komšijama, sugrađanima i svim onima koji su imali priliku da ga upoznaju.

Atmosfera tokom dženaze bila je ispunjena emocijama, ujedno bolna i dostojanstvena. Ljudi su se okupili ne samo da bi ispunili versku obavezu, već i da bi izrazili zahvalnost, poštovanje i ljubav prema mladiću za kojeg svi govore da je zračio dobrotom, iskrenošću i pozitivnim duhom.

Život, smrt i sećanje na Benjamina Spahovića

Kratak život ispunjen velikom dobrotom

Iako je njegov život trajao svega 28 godina, Benjamin je ostavio značajan trag među ljudima oko sebe. Tokom oproštaja, mnogi prisutni nisu mogli sakriti emocije dok su prepričavali zajedničke uspomene, ističući njegovu vedrinu, srdačnost i otvorenost. Bio je jedan od onih ljudi koji su, kako su rekli prisutni, ulazili u srce odmah nakon prvog susreta.

Nije bio poznat samo po svojoj dobrodušnosti, već i po stalnoj spremnosti da pomogne drugima, da sasluša, da pruži savet ili makar osmeh u teškim trenucima. Njegova smrt je zbog toga izazvala dubok osećaj praznine – ne samo unutar njegove porodice, već i daleko šire.

Porodica koja ostaje iza

Benjamin iza sebe ostavlja niz bliskih članova porodice, koji su se sada suočili s ogromnim gubitkom. Najbliži članovi njegove porodice su:

• Otac: Izedin, kojem je Benjamin bio sin jedinac.

• Majka: Silvana, čija je bol zbog gubitka deteta neizreciva.

• Kćerka: Reina, mlada devojčica koja će odrastati sa sećanjem na oca kojeg će učiti da voli kroz priče drugih.

• Majka njegove kćerke: Aleksandra, sa kojom je delio odgovornost roditeljstva.

• Braća: Yahudin i Tomislav, kojima je Benjamin bio oslonac i prijatelj.

• Bratići: Adin, Rijad i Arijan, koji su izgubili dragog amidžu koji je često bio njihova inspiracija i podrška.

Pored neposredne porodice, mnogi članovi šire familije, prijatelji iz detinjstva, školskih dana i iz zajednice, prisustvovali su ispraćaju.

Verski aspekt i duhovna uteha

Dženaza-namaz, islamski pogrebni obred, obavljen je na mezarju Hambina carina u 17:15 sati. Obred je protekao mirno, s puno dostojanstva, molitve i tišine. Među prisutnima su se mogle čuti dove upućene Benjaminu, sa željom da mu Milostivi Allah dž.š. podari mesto u Džennetu, što je najveća nagrada za jednog vernika.

Istog dana, tewhid – posebna molitva za umrlog – proučen je u kući Spahovića u ulici Mujkanovića 21, gde su se okupljali oni koji nisu mogli prisustvovati dženazi, ali su želeli odati poslednju počast. U tom intimnom ambijentu, uz zvuke Kur’ana, ljudi su se prisećali Benjaminovih dobrih dela i njegove jednostavnosti.

Zajednica u suzama

Jedan od najpotresnijih elemenata ovog oproštaja bio je broj ljudi koji su se pojavili. Bez poziva, bez pompe – spontano i iskreno. To svedoči o tome koliko je Benjamin bio voljen i poštovan. Ljudi su dolazili iz različitih krajeva grada, pa i iz drugih mesta, kako bi poslednji put rekli zbogom nekome koga su iskreno cenili.

Njegova smrt je ujedinila ljude različitih starosnih dobi, profesija i pogleda na svet. Jer, kako su mnogi rekli – Benjamin nije poznavao granice kada je u pitanju pomaganje i razumevanje drugih.

U moru izraza saučešća koje su pristizale njegovoj porodici, uobičajene rečenice su zamenjene ličnim porukama – punim sećanja, poštovanja i ljubavi. Mnogi su spominjali njegov osmeh, njegovu sposobnost da svakoga sasluša, kao i retku osobinu da ne sudi drugima.

Sećanje koje traje i smisao gubitka

U današnjem vremenu, kada se često čini da ljudske vrednosti blede, Benjamin Spahović je ostavio primer koji bi trebalo da bude uzor. Iako mlad, iza sebe je ostavio bogato nasleđe – ne u materijalnom smislu, već u ljudskosti, pažnji i ljubavi.

Njegova smrt nas podseća na krhkost života, ali i na to da nije važno koliko dugo živimo, već kako živimo i kako nas se drugi sećaju. Benjaminovo ime ostaje urezano u sećanjima njegove porodice, njegovih prijatelja i cele zajednice koja ga je poštovala.

Oni koji su ga poznavali sada nose njegov duh u sebi – u svojim postupcima, u vrednostima koje prenose dalje i u načinu na koji se odnose prema drugima. Njegova kćerka Reina, iako će odrastati bez oca, imaće čast da jednog dana sazna kakav je čovek njen otac bio – ne po pričama u novinama, već po duboko emotivnim sećanjima svih onih koji su ga voleli.

Na kraju, ono što ostaje jeste molitva – da mu Milostivi Allah dž.š. podari večni mir, da ga smesti u najlepše džennetske bašte, i da njegovoj porodici podari snagu i sabur da kroz bol prođu sa uzdignutom glavom i dostojanstvom, kakvo bi i on želeo za njih.

Benjamin Spahović (1997 – 2025)
Neka mu je vječni rahmet, a porodici iskreno saučešće.