Bosna i Hercegovina je, kao i mnoge druge države sveta, duboko potresena vešću o smrti jednog od najomiljenijih poglavara Rimokatoličke crkve – pape Franje. Njegova smrt 21. aprila 2025. godine nije samo ostavila prazninu među vernicima već je i izazvala niz zvaničnih reakcija i izraza poštovanja širom sveta, pa tako i u BiH. Kao odgovor na ovaj događaj, Vijeće ministara BiH odlučilo je da subotu, 26. april 2025. godine, proglasi Danom žalosti u znak pijeteta i poštovanja prema Svetom Ocu, čime se BiH svrstala među brojne države koje su simbolično izrazile tugu zbog njegovog odlaska.
U ovom tekstu detaljno razmatramo:
-
simboliku i značaj proglašenja Dana žalosti,
-
ličnost pape Franje i njegovu ulogu u savremenom svetu,
-
njegov poseban odnos prema Bosni i Hercegovini,
-
i konačno, šire posledice njegove smrti na međureligijski dijalog i globalnu zajednicu.
1. Zvanična odluka BiH: Dan žalosti za Svetog Oca
Na 54. vanrednoj sjednici, održanoj u svetlu vesti o smrti pape Franje, Vijeće ministara BiH jednoglasno je donelo odluku o proglašenju Dana žalosti koji će se obeležiti u subotu, 26. aprila 2025. godine. Ovaj čin se tumači kao ozbiljan i dostojanstven gest solidarnosti i poštovanja prema verskom lideru čija je harizma prevazilazila verske i geografske granice.
Prema saopštenju izdatom od strane institucija, Dan žalosti podrazumeva sledeće mere:
-
Obavezno isticanje zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja na svim zgradama institucija BiH.
-
Usklađivanje medijskog sadržaja sa duhom žalosti, uz izbegavanje zabavnog i komercijalnog programa.
-
Održavanje minuta ćutanja i molitvi u zajednicama koje žele da izraze svoje poštovanje.
Ovakav institucionalni odgovor svedoči o međureligijskom uvažavanju koje Bosna i Hercegovina, kao višenacionalna i višekonfesionalna zemlja, gaji prema duhovnim liderima širom sveta.
2. Smrt pape Franje – kraj jedne ere
Papa Franjo, rođen kao Jorge Mario Bergoglio 1936. godine u Buenos Airesu, bio je prvi papa iz Latinske Amerike, i ujedno prvi isusovac na čelu Rimokatoličke crkve. Njegova smrt, do koje je došlo nakon moždanog udara, predstavlja kraj jednog značajnog poglavlja u savremenoj verskoj istoriji.
Prethodnih meseci, njegovo zdravstveno stanje je bilo ozbiljno narušeno. Iako je bio viđen u javnosti, bolnički pregledi i odsustvo sa većih događaja podstakli su spekulacije o njegovom zdravlju. Njegova smrt 21. aprila 2025. godine u 88. godini života ostavila je bez reči mnoge vernike i političke lidere širom sveta.
Tokom svog pontifikata, koji je trajao više od decenije, papa Franjo je bio poznat po:
-
jednostavnom životnom stilu – često je odbijao luksuz i živeo skromno.
-
snažnim porukama o siromaštvu, klimatskim promenama i socijalnoj pravdi.
-
aktivnom dijalogu sa muslimanskim i pravoslavnim zajednicama.
-
kritičkom pogledu na konzervativne aspekte crkve, zalagavši se za inkluzivniju crkvenu praksu.
3. Papa Franjo i Bosna i Hercegovina – veze mira
Jedan od najemotivnijih trenutaka u odnosu pape Franje i Bosne i Hercegovine dogodio se 6. juna 2015. godine, kada je posetio Sarajevo. Tada je došao kao, kako je sam rekao, „hodočasnik mira i nade“, čime je poslao snažnu poruku pomirenja i suživota u zemlji koja je prošla kroz razorne posledice rata.
Posebno se pamti njegov govor na stadionu Koševo, gde je pred hiljadama ljudi uzviknuo: „Nikad više rata!“ Ova rečenica je ostala kao simbol njegovog celokupnog pontifikata – neprestane borbe za mir, toleranciju i dijalog među ljudima.
Njegova poruka imala je višestruko značenje:
-
Za narod BiH, to je bila poruka nade i podrške u posleratnom oporavku.
-
Za verske zajednice, to je bio poziv na međusobno uvažavanje i saradnju.
-
Za političke lidere, to je bio izazov – da pomire svoje razlike i stave građane na prvo mesto.
4. Globalna tuga i simbolika Dana žalosti
Odluka BiH da odredi Dan žalosti deo je šireg globalnog odgovora na smrt pape Franje. Brojne zemlje, posebno one sa značajnom katoličkom populacijom, organizovale su:
-
mise zadušnice i javne komemoracije,
-
emitovanje specijalnih emisija o njegovom životu,
-
pozive na molitvu i jedinstvo.
U tom kontekstu, BiH je, iako sa relativno manjim brojem katolika u odnosu na druge evropske zemlje, pokazala visok stepen poštovanja i zrelosti. Time je dodatno učvrstila svoj međunarodni imidž države koja poštuje različite verske tradicije i promoviše duhovni pluralizam.
Smrt pape Franje predstavlja gubitak ne samo za Rimokatoličku crkvu, već i za sve one koji su ga doživljavali kao moralni kompas savremenog sveta. Njegova jednostavnost, ljubav prema siromašnima, angažovanost za mir i otvorenost za dijalog učinili su ga istinskom figurom duhovne bliskosti, ne samo među hrišćanima već i među pripadnicima drugih religija.
Odluka Vijeća ministara BiH da obeleži njegov odlazak Danom žalosti ne predstavlja samo formalni čin, već duboko simboličnu poruku – da duhovne veličine prevazilaze granice i podele, i da poštovanje prema njima izražava univerzalne vrednosti koje su svima bliske: ljudskost, mir i dostojanstvo.
U vremenu kada svet sve više zapada u podeljenost i nepoverenje, sećanje na papu Franju može poslužiti kao podsetnik da jednostavne poruke imaju najveći odjek – kao što je njegova sa Koševa:
„Nikad više rata.“
