U danšnjem članku vam donosimo vijest koja nam je stigla iz Vakufa te se proširila po cijelom svijetu.Naime radi se o rupu koja se preko noći stvorila a mještani nemaju objašnjenje za nju.

U srcu Bosne i Hercegovine, u pitomom Gornjem Vakufu, svakodnevni život teče mirno, ispunjen običajima, gostoprimstvom i prirodnim lepotama koje su godinama privlačile posetioce. Ljudi su navikli na tišinu, redovan ritam poljoprivrednih poslova i spokoj koji pruža zemlja. Međutim, nedavni događaj na porodičnoj plantaži lješnjaka porodice Zulum naglo je prekinuo tu mirnu svakodnevicu.

Na mestu gde su do juče stajala stabla i čvrsta zemlja, otvorila se velika rupa. Bila je tamna, ispunjena vodom i toliko duboka da se činilo da nema dna. Ono što je na prvi pogled izgledalo kao običan geološki fenomen, brzo je preraslo u priču koja je spojila nauku, narodna verovanja i zajednički strah.

Prvi susret sa nepoznatim

Vlasnik imanja, Mirsad Zulum, priznao je da je trenutak kada je ugledao rupu bio jedan od najšokantnijih u njegovom životu. Kada ga je sin pozvao da vidi šta se dogodilo, isprva je pomislio da se radi o šali. Međutim, kada je stigao na lice mesta, prizor mu je oduzeo dah.

„Rupa, a oko nje zemlja propala kao da je nikad nije ni bilo“, ispričao je kasnije. Na oko tri metra od površine već se videla voda, dok je ponor išao dublje, što je potvrđivao i zvuk kamenčića koji su, bačeni unutra, dugo odzvanjali u tami. Posebno upečatljiv detalj bio je lješnjakovo drvo na ivici rupe – iako se tlo urušilo, stablo je ostalo da stoji, nagnuto, ali nesalomivo. Za mnoge meštane, upravo to drvo postalo je simbol otpornosti i upornosti prirode.

Različita tumačenja u selu

Kako to obično biva u malim sredinama, vest se brzo proširila. Ljudi su dolazili da vide rupu, a sa sobom su donosili i svoja objašnjenja.

• Jedni su smatrali da je reč o prirodnom procesu, uzrokovanom podzemnim vodama ili geološkim promenama.

• Drugi su posegnuli za starim verovanjima i simbolikom. Starija meštanka podsetila je na reči predaka: „Kada se zemlja otvori sama od sebe, to je znak da dolazi nešto veliko.“

U bosanskoj tradiciji ovakvi događaji često su povezivani sa nesrećom, opomenom ili predznakom. Strah i nelagoda ubrzo su se raširili među ljudima.

Pokušaji da se rupa zatvori

Mirsad, želeći da zaštiti imanje, u početku je razmišljao da rupu zatrpa kamenjem. Čak je uz pomoć prijatelja započeo pripreme. Međutim, komšije su ga brzo upozorile da bi naglo zatrpavanje moglo izazvati još veće urušavanje tla.

Na kraju je odlučeno da je najpametnije sačekati dolazak geologa i stručnjaka. Oni bi mogli da procene da li je rupa izolovan slučaj ili pak nagoveštaj ozbiljnije pretnje za celo područje.

Naučno objašnjenje

Prema izveštajima Federalnog hidrometeorološkog zavoda BiH, ovakvi ponori najčešće nastaju na terenima bogatim krečnjakom ili peskom. Voda tokom godina ispire zemlju i stvara podzemne šupljine. Kada postanu prevelike, tlo iznad njih jednostavno popusti i uruši se.

Dakle, sa naučne strane, rupa u Gornjem Vakufu bila je rezultat prirodnih procesa. Ipak, racionalna objašnjenja nisu uspela da uklone osećaj nelagode. Za mnoge meštane, rupa je i dalje nosila tajanstvenu i simboličku težinu.

Rupa kao poruka prirode

Za neke, ovo je bio povod za dublje razmišljanje. Jedan meštanin izjavio je: „Čovek misli da je gospodar, a zapravo je samo gost u ovom svetu.“

Na taj način, rupa je postala simbol krhkosti ljudske sigurnosti. Podsetila je sve da se ono što doživljavamo kao stabilno može promeniti u trenutku, bez ikakve najave.

Slični događaji širom Bosne i Hercegovine

Kako su mediji podsetili, ovakve pojave nisu nepoznate u BiH. U Posavini, Semberiji i delovima Krajine ranije su zabeležene slične situacije kada su rupe gutale oranice, pa čak i ugrožavale kuće.

Stručnjaci su tada isticali da je od presudne važnosti:

1. Brzo reagovati i obezbediti mesto.

2. Sprovesti geološka istraživanja.

3. Obavestiti lokalno stanovništvo kako bi se sprečila panika.

Zajednica pred nepoznatim

Bez obzira na uzrok, rupa u Gornjem Vakufu postala je mesto okupljanja i razgovora. Ljudi su se skupljali oko nje, delili svoja verovanja, brige i nade.

• Deca su je posmatrala sa znatiželjom.

• Stariji su u njenom postojanju tražili dublje značenje.

• Komšije su jedni druge bodrile, pokazujući da strah može prerasti u solidarnost.

Večernji list BiH naglasio je upravo tu društvenu dimenziju – ovakvi događaji, koliko god zastrašujući bili, često pokažu koliko su ljudi spremni da se ujedine i podrže jedni druge.

Priča iz Gornjeg Vakufa nije samo lokalna zanimljivost. Ona je podsetnik svima nama da živimo na zemlji koja se stalno menja. Rupe, ponori i urušavanja nisu samo geološki fenomeni – oni nas podsećaju na ljudsku prolaznost i nemoć pred prirodom.

Za neke, rupa je upozorenje; za druge, prirodna pojava; a za sve – događaj koji je uneo promenu u svakodnevni život. Bilo da je stručnjaci u narednom periodu uspešno saniraju ili da ostane trajni ožiljak na zemljištu, jedno je sigurno: ostaće u sećanjima i lokalnim legendama Gornjeg Vakufa.

Ova rupa je postala više od fizičkog otvora u zemlji. Ona je otvorila prostor za pitanja, razgovore i zajedničko razmišljanje o svetu u kojem živimo. Jer ako nas priroda neprestano podseća da ona ima poslednju reč, onda je na nama da naučimo kako da živimo u skladu sa njom, a ne protiv nje.