U selu Mrtvice,okolina Brčkog u Bosni i Hercegovini žive četiri od sedam sestara Zarić.Poznate po tome što se nisu nikada udavale i što celi život nose crninu ove sestre deluju kao da nisu sa ovog sveta.Iako u poznim godinama i dalje su jako vitalne,vredne i spremne za bilo kakvu vrstu posla.U nastavku pročitajte nešto malo više o njima i pogledajte video reportažu.

Jedna neobična svakodnevica među brdima

Duboko u tišini bosanske unutrašnjosti, između Brčkog i Lopara, u malom selu simboličnog imena Mrtvica, odvija se život koji kao da je zaustavljen u vremenu. U tom gotovo zaboravljenom kutku sveta, pet sestara, nosilaca prezimena Zarić, svakog dana dokazuju da su vrednosti poput porodične odanosti, skromnosti i radne etike neprolazne. Iako su zakoračile u duboku starost, Petra, Stoja, Goja, Anica i Živana nastavljaju da vode život kojim se retko ko može pohvaliti u današnjem savremenom društvu.

Njihov način života daleko je od luksuza i komfora modernog sveta. Ove žene su svesno izabrale da žive u skladu sa prirodom, vrednima rukama i moralnim principima koje su im preneli njihovi roditelji. Njihova svakodnevica nije ispunjena ekranima, tehnologijom ni žurbom – već mirom, radom i tihim prihvatanjem sopstvene sudbine.

Život bez kompromisa

Porodično nasleđe i neraskidiva veza

Sestre Zarić nikada nisu osnovale sopstvene porodice. Nisu se udavale, nisu odlazile iz doma u potrazi za boljim životom. Umesto toga, ostale su na imanju koje su nasledile od roditelja, Jove i Spasenije Zarić, odlučne da očuvaju dom koji je za njih više od krova nad glavom – to je simbol časti, tradicije i kontinuiteta.

U domu Zarića nikada nije bilo mesta za lenjost ili bezvoljnost. Bez prisustva muških članova domaćinstva, sestre su preuzele sve uloge koje život na selu zahteva. Tako su postale:

  • Poljoprivrednice, zadužene za setvu i žetvu

  • Stočarke, koje se svakodnevno brinu o domaćim životinjama

  • Majstorice, koje same popravljaju kuću i alatke

  • Domaćice, koje vode uredno i funkcionalno domaćinstvo

Njihova posvećenost poslu i redu u domaćinstvu nije iznuđena – ona je duboko ukorenjena u njihovom identitetu.

Odbacivanje savremenih definicija

Iako ih okolina ponekad naziva “virdžinama”, što je lokalni izraz za žene koje su preuzele muške uloge u zajednici, sestre se ne identifikuju s tim pojmom. Njihov izbor da ostanu neudate nije plod razočaranja ili životnih nedaća, već svesna i spokojna odluka da ostanu verne jedna drugoj i svom nasleđu.

U svetu u kome se sve meri kroz brak, potomstvo i status, sestre Zarić biraju skromnost, mir i zajedništvo. Njihov život svedoči da i drugačiji putevi mogu biti ispravni i ispunjeni smislom.

Radni dan bez predaha

Njihov dan počinje pre zore, a završava se kada sunce zađe iza planina. Bez pomoći, bez automatizacije, bez žalbi. Svaka od sestara zna svoj zadatak. Tokom sezone setve, njihove aktivnosti su podeljene:

  1. Jedna popravlja ogradu i proverava stanje objekata

  2. Druga priprema seme i planira redosled sadnje

  3. Treća brine o stoci – hrani, čisti i nadgleda njihovo zdravlje

  4. Četvrta sređuje kuću i priprema obroke

  5. Peta, obično najstarija, vodi evidenciju i koordinira aktivnosti

Bez mnogo reči, zahvaljujući godinama zajedničkog rada, sve funkcioniše savršeno. Navika, disciplina i ljubav prema onome što rade – to su stubovi njihove svakodnevice.

Život van medijske buke

U vreme kada je teško zamisliti život bez interneta, televizije i mobilnih telefona, sestre Zarić svesno biraju tišinu. Ne gledaju televiziju, ne slušaju radio, ne prate vesti. Poslednji put kada su dozvolile medijski kontakt bilo je za života njihove majke, Spasenije, koja je preminula 2007. godine. Od tada, u znak poštovanja, nose crninu i još više se povlače u svoj svet.

Njihovo povlačenje iz društva nije znak tuge, već izraz unutrašnje snage i stabilnosti. Kako same kažu, “nema se vremena za luksuze”, jer dani su prekratki za sve obaveze koje nosi život na imanju.

Samoodrživost kao princip

Domaćinstvo porodice Zarić funkcioniše kao mali samodovoljni ekosistem. Uzgajaju:

  • Krave, za mleko i domaće mlečne proizvode

  • Svinje i ovce, za meso i vunu

  • Kokoške, za jaja

  • Povrće i žitarice, na više hektara zemlje

Kada im zatreba dodatna površina za obradu, one je iznajmljuju bez problema. Iako stare, njihova volja i snaga ne blede. Rad im nije teret, već izraz ljubavi prema roditeljima i zemlji. Zemlja je njihov dom, njihova svetinja.

 Tihi heroji vremena koje nestaje

Priča o sestrama Zarić nije samo o ženama koje su odlučile da ostanu zajedno. To je priča o vrednostima koje polako nestaju iz savremenog društva – o solidarnosti, radu, skromnosti, lojalnosti i istrajnosti. Njihov život nije oblikovan očekivanjima drugih, već unutrašnjim kompasom koji im jasno pokazuje šta je zaista važno.

One ne traže priznanja, ne jure za slavom niti očekuju pomoć. Njihovo bogatstvo je u:

  • unutrašnjem miru

  • porodičnom jedinstvu

  • redovnom, poštenom radu

  • očuvanju domaćinstva i tradicije

U svetu prepunom brzine, buke i površnosti, Petra, Stoja, Goja, Anica i Živana Zarić podsećaju da postoje drugi načini postojanja – možda tiši, ali daleko dublji.

Njihov dom u Mrtvici nije samo fizičko mesto. To je simbol otpornosti, vere u vrednosti prošlih vremena i svedočanstvo da se ispunjen život može živeti i bez svega što se danas smatra neophodnim.

Ads

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR