Dario Ristić zvani Brzi uhapšen je krajem prošle sedmice na sarajevskom aerodromu prilikom povratka iz Rusije.

Hapšenje Daria Ristića, poznatog pod nadimkom Brzi, na sarajevskom aerodromu krajem prošle sedmice izazvalo je veliko interesovanje u javnosti Bosne i Hercegovine, ali i šireg regiona. Prema informacijama koje prenosi portal Istraga, Ristić se vratio iz Rusije, a pri pasoškoj kontroli utvrđeno je da je protiv njega raspisana crvena Interpolova potjernica.

Njegovo ime se već ranije povezivalo sa stranim ratištima, konkretno sa ukrajinskim, gde je, prema prikupljenim podacima, ratovao kao deo proruskih jedinica. Nakon što je predat Sudu BiH, određen mu je jednomesečni pritvor. Ovaj slučaj otvara niz važnih pitanja: kako se građani BiH nalaze u stranim vojnim formacijama, na koji način ih identifikuju mediji i istraživači, i kakve su posledice povratka u domovinu nakon ratovanja u inostranstvu.

Hapšenje na aerodromu

Prema zvaničnim informacijama, Ristić je uhapšen na sarajevskom aerodromu nakon što je doputovao iz Rusije, letom preko Istanbula. Tokom pasoške kontrole, službenici Granične policije BiH proverili su njegov identitet i potvrdili postojanje međunarodne poternice koja je za njim raspisana još 13. marta 2024. godine.

Nakon toga, predat je Sudu BiH, koji mu je već sledećeg dana odredio pritvor u trajanju od mesec dana. Ovaj potez nije iznenađenje jer se radi o osobi osumnjičenoj za učešće u ratnim operacijama u inostranstvu – delu koje se u BiH smatra ozbiljnim krivičnim prekršajem.

Biografski okvir

• Ime i nadimak: Dario Ristić, poznat kao Brzi.

• Mesto rođenja: Modriča.

• Godina rođenja: 1990.

• Napustio BiH: 2023. godine.

• Uloga: borac u jedinici “Permski medvjedi”, jednoj od proruskih formacija angažovanih u Ukrajini.

Njegovo ime se u javnosti prvi put ozbiljnije spominje zahvaljujući istraživačkom radu portala BIRN BiH, koji je u maju 2023. godine objavio detaljan tekst o njegovom učešću na frontu.

Medijsko razotkrivanje identiteta

Prvi tragovi njegovog ratnog angažmana pojavili su se na ruskim i proruskim Telegram kanalima. Posebno je bila zapažena objava iz marta 2024. godine na kanalu “Permski medvjedi”. U snimku se mogao videti maskirani muškarac u rovu, sa automatskom puškom u rukama, koji šalje pozdrave svom rodnom kraju, konkretno naselju u Modriči.

Iako mu je lice bilo gotovo u potpunosti prekriveno kapom, ostali materijali – fotografije, prethodne objave, privatni profili i razgovori koje su novinari vodili sa njegovom porodicom – pomogli su da se potvrdi da je u pitanju upravo Dario Ristić.

Ključni dokazi koje su novinari koristili:

• Fotografije i video-snimci sa fronta objavljeni na Telegramu.

• Podaci sa društvene mreže Vkontakte, popularne u Rusiji.

• Informacije dobijene od porodice i bezbednosnih izvora.

• Vremenska linija njegovog kretanja: od dolaska na sarajevski aerodrom u novembru 2023. godine, pa sve do rovova u Ukrajini u martu 2024.

Sve to ukazuje na ozbiljnost i organizovanost istrage novinara, koji su uspeli da razotkriju i potvrde njegov identitet uprkos pokušajima da se prikrije.

Boravak u Ukrajini

Kao deo jedinice “Permski medvjedi”, Ristić je učestvovao u borbenim dejstvima na teritoriji Ukrajine. Dostupne fotografije pokazuju njegovo prisustvo u okupiranim oblastima krajem 2023. godine. Do sredine februara 2024. godine već je bio identifikovan na teritoriji Rusije, što znači da je bio aktivno uključen u vojne aktivnosti tokom višemesečnog perioda.

Teške posledice

Tokom ratovanja, Ristić je doživeo tešku povredu – izgubio je nogu. Ova činjenica je verovatno bila presudna u njegovom kasnijem životu, jer su mu upravo zbog toga ruske vlasti odobrile državljanstvo Ruske Federacije. Međutim, uprkos novom statusu i činjenici da bi mogao ostati u Rusiji, Ristić je doneo odluku da se vrati u Bosnu i Hercegovinu, što je na kraju dovelo do njegovog hapšenja.

Pravne implikacije

U Bosni i Hercegovini je ratovanje na stranim ratištima krivično delo. To znači da građani koji se priključe stranim oružanim formacijama mogu biti krivično gonjeni po povratku u zemlju. Sud BiH je već u nekoliko prethodnih slučajeva donosio presude protiv osoba koje su ratovale u Siriji, Iraku ili drugim kriznim područjima.

Ristićev slučaj se uklapa u tu praksu i verovatno će poslužiti kao još jedan primer da se zakon primenjuje bez obzira na ideološku ili političku pozadinu rata na kojem je neko učestvovao.

Šta će biti predmet suđenja?

• Utvrđivanje okolnosti njegovog odlaska iz BiH i priključenja ruskim snagama.

• Analiza dokaza prikupljenih od medija, porodice i međunarodnih izvora.

• Provera dokumentacije o ruskom državljanstvu i da li to menja njegov pravni status u BiH.

• Pitanje da li je postojala regrutacija, finansiranje ili podrška od trećih lica.

Širi značaj slučaja

Ovaj događaj nije samo pitanje individualne odgovornosti, već i deo šireg fenomena odlaska građana BiH na strana ratišta. Iako se u javnosti češće govori o odlascima u Siriju i Irak, rat u Ukrajini je otvorio novo polje u kojem se pojavljuju dobrovoljci iz regiona.

Posledice ovakvih angažmana su višestruke:

• Bezbednosne: povratnici sa ratišta mogu predstavljati rizik za stabilnost i sigurnost u zemlji.

• Političke: otvara se pitanje odnosa BiH prema međunarodnim sukobima i prema velikim silama koje u njima učestvuju.

• Društvene: porodice i zajednice moraju se suočiti sa stigmom i posledicama kada se otkrije da je njihov član bio deo stranih vojnih operacija.

Hapšenje Daria Ristića – Brzog na sarajevskom aerodromu pokazuje koliko je problem učešća građana BiH na stranim ratištima ozbiljan i složen. Ovaj slučaj ima sve elemente drame: povratak iz rata, tešku povredu, dobijanje stranog državljanstva, ali i suočavanje sa pravosudnim sistemom svoje matične zemlje.

Najvažnije poruke koje proizlaze iz ove priče su:

• Zakon je jasan – učešće na stranim ratištima kažnjava se bez obzira na ideologiju.

• Mediji i istraživači igraju presudnu ulogu u razotkrivanju identiteta i praćenju ratnika-dobrovoljaca.

• Bezbednosni aspekt povratnika mora biti pažljivo praćen kako bi se sprečile potencijalne pretnje.

Na kraju, iako Ristić sada poseduje i rusko državljanstvo, činjenica da se odlučio na povratak u BiH pokazuje da lične, emotivne i porodične veze često prevagnu nad svim drugim. Ipak, taj povratak sada ga suočava sa ozbiljnim posledicama, a njegov slučaj će nesumnjivo ostati primer u pravnoj i bezbednosnoj praksi Bosne i Hercegovine.