Sjedinjene Američke Države počele su opozivati i odbijati vize osobama koje na bilo koji način slave nedavno ubistvo konzervativnog aktivista Čarlija Kirka, potvrdio je američki državni tajnik Marko Rubio, piše Euronews.
Politički triler: „Atentat u dolini Utaha“
U Americi, zemlji koja se zaklinje u slobodu govora, jedan pucanj prekinuo je živote mnogih – ne samo onoga kome je bio namenjen. Čarli Kirk, kontroverzni konzervativni aktivista, ubijen je tokom govora studentima na prestižnom kampusu u Utah Valleyju.
Udarac koji je odjeknuo širom zemlje
Publika je u prvi mah pomislila da se radi o vatrometu. Međutim, u trenu tišine shvatili su da je metak prozujao salom. Kirk je pao, pogođen u vrat, dok su studenti panično bežali.
Uhvatanje osumnjičenog, mladog Tajlera Robinsona, trajalo je više od trideset sati. Kada je konačno priveden, javnost je već bila podeljena: da li je ovo bio politički čin, ili lični obračun?
Odmazda preko granica
Dok je zemlja još brojala rane, državni sekretar Mark Rubio izašao je pred kamere. Njegova poruka bila je hladna i oštra:
– Amerika neće ugostiti nikoga ko slavi smrt naših građana. Ako ste ovde sa vizom i aplaudirate ubistvu političke ličnosti – spremite se za deportaciju.
Naredba je pala kao bomba. Konzularni službenici širom sveta dobili su zadatak da pretražuju društvene mreže stranaca, tražeći tragove simpatija prema napadu. Broj opozvanih viza ostao je tajna, ali poruka je bila jasna – nema milosti za one koji aplaudiraju nasilju.
Slomljeni glasovi opozicije
Nije prošlo dugo dok se nisu pojavili prvi strahovi. Analitičari, pa čak i deo konzervativnih kolumnista, počeli su da šapuću: da li je ovo stvarna borba protiv mržnje, ili početak gušenja političke opozicije?
Pam Bondi, državna tužiteljka, u intervjuu je izjavila:
– Postoji sloboda govora, ali postoji i govor mržnje. Ako napadate naše građane, ići ćemo za vama.
Reči su zvučale kao deklaracija rata, ali i kao klizav teren. Kritičari su podsećali na Prvi amandman, koji ne poznaje kategoriju „govora mržnje“. Granica između zaštite i cenzure postajala je sve tanja.
Tiha čistka
U danima posle atentata stigle su vesti o ljudima koji su izgubili poslove zbog podrugljivih objava na internetu. Jedan pilot American Airlinesa prizemljen je jer je „lajkovao“ uvredljiv komentar. Novinar sa lokalne stanice ostao je bez emisije jer je podelio satiričan meme.
Svaka nova priča širila je strah – da li će sledeći tvit, sledeći emotikon, sledeće „srce“ pod pogrešnom objavom, značiti kraj karijere ili deportaciju?
Senka nad demokracijom
Dok su u javnosti odzvanjale izjave političara, iza zatvorenih vrata odvijale su se tihe rasprave. Jedni su tražili stroge mere, tvrdeći da je Amerika u ratu sa sopstvenim ekstremistima. Drugi su upozoravali da se, pod izgovorom borbe protiv nasilja, pravi prostor za političku čistku.
U studentskim domovima, kafićima i na forumima, ljudi su sve češće šaputali pitanje koje niko nije smeo glasno da postavi:
– Ako danas zabranjuju da se smeješ smrti protivnika, šta će sutra zabraniti?
