Umro je legendarni bh. glumac i pisac Josip Pejaković

Odlazak velikana bosanskohercegovačke kulture

Bosna i Hercegovina je izgubila jednog od svojih najznačajnijih kulturnih stvaralaca — Josipa Pejakovića, čoveka koji je svojom umetnošću obeležio čitave decenije i ostavio neizbrisiv trag u pozorištu, filmu, televiziji, pa čak i muzici. Njegova smrt u 78. godini života označila je kraj jedne epohe i pokrenula lavinu emotivnih oproštaja širom regiona.

Vijest o njegovom odlasku javnosti je najpre saopštio njegov sin, Dejan Pejaković, a potom su se putem društvenih mreža počeli oglašavati i brojni ugledni umetnici i intelektualci. Među prvima su se javno oprostili Nihad Kreševljaković, poznati reditelj i kulturni radnik, i Lana Zablocki, istaknuta kritičarka i književnica. Njihove reči bile su prožete tugom, ali i poštovanjem prema nasleđu koje je Pejaković ostavio.

 Životni put Josipa Pejakovića

Rani život i obrazovanje

Josip Pejaković je rođen 1948. godine u Travniku, istorijskom gradiću smeštenom u srcu Bosne. Odrastao je u okruženju bogatom kulturnom tradicijom, što je bez sumnje uticalo na razvoj njegovih umetničkih sklonosti. Tu je završio osnovno i srednje obrazovanje, a svoje glumačko usmerenje počinje da gradi upisom u Dramski studio u Sarajevu, gde se školovao u klasi poznatih pedagoga Kaće Dorić i Josipa Lešića.

Njegove prve značajnije glumačke kreacije bile su studentske uloge: Tuzenbah u Čehovljevoj “Tri sestre” i Filtos u “Koncertu u jajetu” autora Fernando Arrabala. Već tada je bilo jasno da je reč o talentu koji poseduje autentičnu izražajnost i dubinu.

Glumačka karijera: Teatar, film i monodrame

Josip Pejaković je jedan od najplodnijih bosanskohercegovačkih glumaca. U Narodnom pozorištu Sarajevo, gde je proveo najveći deo svoje profesionalne karijere, ostvario je više od 50 premijernih uloga. Njegov umetnički opus obuhvata:

• Pozorišne predstave:

  • Kome zvono zvoni

  • Kuća oplakana

  • Višnjik

  • Braća Karamazovi

  • Tri sestre

  • Hamlet u selu Mrduša Donja

  • Kralj Lear

  • Divlje meso

  • Legenda o Ali-paši

  • Hasanaginica

  • Julije Cezar

  • Sprovod u Terezienburgu

  • i mnoge druge…

• Filmski rad:

  • Ljudski faktor

  • Kuća pored puta

  • kao i nekoliko značajnih dokumentarnih i igranih projekata

• Monodrame:

  • Oj živote

  • On meni nema Bosne

  • i druge koje su oslikavale unutrašnji bol, nostalgiju i egzistencijalna pitanja.

U njegovom izrazu uvek se mogla osetiti snažna emocionalna komponenta, često protkana patriotizmom, ironijom i kritikom društva.

Nagrade i priznanja

Njegov rad nije ostao nezapažen. Tokom karijere, dobio je niz značajnih nagrada, među kojima se ističu:

• Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva (1974)

• Nagrada ZAVNOBIH-a za životno delo (1991)

• Priznanje Udruženja dramskih umetnika BiH

Ove nagrade svedoče o kontinuitetu kvaliteta i uticaju koji je Pejaković imao na kulturu BiH.

Borba s bolešću i lična hrabrost

Iako se poslednjih godina borio sa brojnim zdravstvenim problemima — čak 17 operacija tokom života — Josip nije gubio duh. Godine 2019. je čak izjavio da je “bio otpisan”, ali se zahvaljujući sopstvenoj volji uspeo oporaviti. Njegova upornost i mentalna snaga inspirisale su mnoge koji su se našli u sličnoj životnoj situaciji.

Pisac, scenarista i reditelj

Pored glume, Josip Pejaković se bavio i pisanjem. Njegovi filmski scenariji i monodrame predstavljaju poseban deo njegovog opusa. Među najznačajnijima su:

• Oj živote

• On meni nema Bosne

• Ljudski faktor

• Kuća pored puta

Ovi tekstovi se odlikuju autentičnim bosanskim duhom, jednostavnošću izraza, ali i dubokom misaonošću.

Druge uloge i interesi

Zanimljivo je da je u mladosti bio i pevač travničkog rock sastava Veziri, koji je ostavio trag na lokalnoj muzičkoj sceni. Kasnije ga je na toj poziciji zamenio Seid Memić Vajta, a Pejaković se odlučuje da se potpuno posveti glumi.

Nakon amaterskih uloga u travničkom pozorištu, prelazi u Sarajevo, gde ubrzo postaje miljenik kako publike, tako i kritike.

Književni doprinos i očuvanje kulturne baštine

U maju 2022. godine, Pejaković je objavio svoju poslednju knjigu pod nazivom “Sevdalinka”, u kojoj se bavio analizom i poetikom ove tradicionalne muzičke forme. Pored toga, zajedno sa muzičarem Rambom Amadeusom, podneo je kandidaturu prema UNESCO-u sa ciljem da sevdalinka dobije status nematerijalne svetske kulturne baštine. Time je još jednom pokazao koliko mu je stalo do očuvanja identiteta i kulture Bosne i Hercegovine.

 Sećanje koje ostaje

Josip Pejaković nije bio samo glumac, pisac ili reditelj. Bio je simbol jednog vremena, ogledalo društva, i svedok istorije Bosne i Hercegovine. Njegovo stvaralaštvo ne može se svesti na broj odigranih uloga ili napisanih scenarija. Njegov uticaj se ogleda u načinu na koji je komunicirao sa publikom, u dubini emocija koje je unosio u svaki svoj nastup, i u hrabrosti da govori o temama koje drugi izbegavaju.

Njegova smrt ostavlja prazninu, ali i bogato nasleđe koje će trajati i inspirisati buduće generacije umetnika. Josip Pejaković će zauvek ostati jedna od najsvetlijih figura bosanskohercegovačke kulture.