UN upozorava: 14.000 beba u Gazi moglo bi umrijeti u naredna 48 sata ako pomoć ne stigne

Ovaj tekst je vezan za dešavanja u Gazi.U nastavku možete pročitati opširnije.

Sredinom teške humanitarne krize u Pojasu Gaze, međunarodna zajednica suočava se sa alarmantnim apelima za hitnu intervenciju. Među najglasnijima koji upozoravaju na ozbiljnost situacije jeste Tom Fletcher, podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, koji je u intervjuu za BBC Radio 4 istakao da je količina pomoći koja stiže u ovaj region poražavajuće nedovoljna. U svom obraćanju, Fletcher nije krio zabrinutost i podvukao da se svet nalazi na ivici velike humanitarne tragedije, ukoliko se hitno ne reaguje.

Hitnost situacije i dramatične brojke

Jedna od najupečatljivijih izjava Toma Fletchera odnosila se na broj beba čiji životi vise o koncu. Prema njegovim rečima, ako se pomoć ne dostavi u roku od samo 48 sati, moglo bi stradati čak 14.000 beba. Ova brojka, izrečena gotovo očajničkim tonom, služi kao brutalni pokazatelj koliko je kriza duboka i koliko su civili, posebno deca, ugroženi.

„Želim spasiti što više od tih 14.000 beba koliko god možemo u naredna 48 sata“, naglasio je Fletcher, pozivajući na globalnu mobilizaciju.

Simbolično prisustvo pomoći – pet kamiona

Fletcher je posebno osudio činjenicu da je samo pet kamiona sa humanitarnom pomoći ušlo u Gazu tokom prethodnog dana. Ovaj broj je, prema njegovim rečima, tek „kap u moru“ u poređenju sa stvarnim potrebama na terenu. Iako su ti kamioni tehnički uspeli da pređu granicu i uđu na teritoriju Gaze, pomoć još uvek nije stigla do civila, već je ostala blokirana na prelazu.

Ova činjenica posebno zabrinjava, jer ukazuje na logističke i političke prepreke koje i dalje sprečavaju da pomoć stigne tamo gde je najpotrebnija – u ruke ljudi koji gladuju, boluju i bore se za opstanak svakog dana.

Uloga UN i žrtve među humanitarnim radnicima

Fletcher je naglasio da Ujedinjene nacije poseduju timove koji se nalaze direktno na terenu i svakodnevno procenjuju potrebe lokalnog stanovništva. Ovi timovi su ključni u identifikaciji najugroženijih grupa i u organizaciji distribucije pomoći.

Međutim, situacija je dodatno otežana činjenicom da su brojni članovi tih timova izgubili živote tokom sukoba. Ovaj tragični podatak baca svetlo na još jednu dimenziju krize – onu koja se odnosi na bezbednost i žrtve među humanitarnim radnicima, ljudima koji svakodnevno rizikuju sopstvene živote kako bi pomogli drugima.

Međunarodni pritisak i izraelski odgovor

Zbog rastuće zabrinutosti i sve glasnijih apela iz različitih delova sveta, Izrael je, makar formalno, počeo da reaguje. Premijer Benjamin Netanyahu najavio je delimično ublažavanje ograničenja na isporuku pomoći u Gazu, koja su na snazi već više od jedanaest nedelja.

Ova izjava stigla je u nedelju uveče i predstavljena je kao pokušaj da se spreči potpuna humanitarna katastrofa. Međutim, iz perspektive Ujedinjenih nacija, ovaj potez je daleko od dovoljnog. Čak i ako se intenzitet isporuka blago poveća, broj kamiona i količina pomoći i dalje ne zadovoljavaju ni osnovne potrebe stanovništva, koje je na ivici gladi i bez adekvatne medicinske zaštite.

Šta konkretno nedostaje u Gazi?

Situacija u Gazi je višeslojno katastrofalna. Među najosnovnijim stvarima koje trenutno nedostaju stanovništvu nalaze se:

• Hrana – osnovne životne namirnice su u nestašici ili su nedostupne velikom broju ljudi;

• Voda – usled oštećenja infrastrukture i blokada, pristup pijaćoj vodi je drastično smanjen;

• Lekovi i medicinska oprema – bolnice su prenapučene, resursi su iscrpljeni, a mnogi pacijenti nemaju pristup osnovnim terapijama;

• Sanitetski materijal – higijenski uslovi su užasni, što povećava rizik od zaraznih bolesti;

• Energija – česta su isključenja struje, što dodatno otežava rad zdravstvenih i humanitarnih službi.

Fletcher je upozorio da bez konkretne i masovne dostave pomoći, ovakvi uslovi mogu voditi ka širenju bolesti, povećanom broju smrtnih slučajeva i totalnom kolapsu zdravstvenog sistema.

Geopolitička i etička odgovornost

Ono što je implicitno prisutno u Fletcherovim rečima jeste i poziv na odgovornost svih aktera koji mogu uticati na situaciju. Bilo da se radi o državama koje imaju politički uticaj, o međunarodnim organizacijama, ili o samim stranama u sukobu, svako mora preuzeti deo tereta i obaveze da spreči masovno stradanje civila.

Fletcher ne upire prst direktno, ali je jasno da izraelska ograničenja predstavljaju ključnu prepreku. Odluka da se ublaže ta ograničenja dolazi tek nakon intenzivnog međunarodnog pritiska, što postavlja pitanje: Zašto je pomoć postala političko oružje umesto univerzalnog prava svakog čoveka?

Apel Toma Fletchera ne može se posmatrati kao još jedna izjava u nizu. Njegove reči predstavljaju poslednje zvono za uzbunu, koje se oglašava u trenutku kada vreme ističe za hiljade nevinih ljudi, uključujući bebe i decu.

U celokupnoj situaciji postoje tri ključna zaključka:

1. Humanitarna pomoć mora biti izuzeta iz političkih manipulacija. Pravo na život, hranu i medicinsku pomoć ne sme zavisiti od političkih kalkulacija.

2. Međunarodna zajednica mora hitno reagovati, ne samo izjavama, već konkretnim akcijama. Svaki izgubljeni sat može značiti izgubljene živote.

3. Izraelske mere su nedovoljne i moraju se dodatno liberalizovati. Pet kamiona pomoći dnevno za regiju sa više od dva miliona ljudi je neprihvatljivo.

Na kraju, pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste: Da li će svet zaista reagovati na vreme ili ćemo još jednom gledati tragediju sa strane, nemoćni i nemi, kada već bude prekasno?