Nova pretnja na horizontu
U svetlu sve češćih upozorenja vodećih zdravstvenih stručnjaka, Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa potencijalno ozbiljnom zdravstvenom krizom. Nakon što je virus ptičjeg gripa počeo nekontrolisano da se širi, ne samo među životinjama već i među ljudima, javlja se sve veća bojazan da bi ova bolest mogla prerasti u sledeću globalnu pandemiju. Posebno zabrinjavajuće je što se virus već proširio na sve savezne države, ostavljajući trag u poljoprivredi, posebno u mlečnim i živinarskim sektorima.
Opasnosti koje dolaze i mere koje treba preduzeti
Širenje virusa i prvi smrtni slučajevi
Do danas je soj ptičjeg gripa H1N1 potvrđen kod preko 1.000 stada mlečnih krava, dok je virus identifikovan i kod 70 ljudi, od kojih je jedna osoba preminula. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije. Iako do sada nije zabeleženo direktno prenošenje sa čoveka na čoveka, stručnjaci smatraju da je to pitanje vremena, ukoliko se virus nastavi razvijati kroz mutacije i tzv. reasortmente – procese u kojima dva različita virusa razmenjuju genetski materijal kada istovremeno zaraze jednog domaćina.
Ugrožena poljoprivredna industrija
Jedna od najpogođenijih grana jeste industrija peradi, naročito u regionima gde se nalaze velike farme bez adekvatne biološke zaštite. Od 2022. godine, u cilju kontrole širenja virusa, više od 168 miliona ptica je uništeno ili eutanazirano. Ova mera je, iako nužna, izazvala ozbiljne ekonomske posledice – pre svega drastičan rast cena jaja i smanjenje dostupnosti proizvoda od živine na tržištu.
Stručnjaci iz Global Virus Network (GVN) naglašavaju da je situacija posebno rizična zbog:
-
visoke koncentracije životinja na malom prostoru,
-
neadekvatne kontrole ulaska i izlaska sa farmi,
-
loše edukacije radnika i stanovništva,
-
nedostatka vakcina za životinje,
-
ograničenih resursa za monitoring infekcija.
Mutacije i moguća pandemija
Iako virus H5N1 trenutno nije sposoban za efikasno širenje među ljudima, zabrinutost raste jer je već dokazano sposoban da zarazi različite sisare, uključujući krave. Takvi slučajevi povećavaju mogućnost da virus, kroz evoluciju, dobije sposobnost direktnog prenošenja među ljudima.
Upravo iz tog razloga, GVN poziva međunarodnu zajednicu da ozbiljno pristupi ovom izazovu. Potrebna je koordinisana i odlučna reakcija u vidu:
-
jačanja sistema za rano otkrivanje i praćenje virusa,
-
razvoja sigurnosnih protokola u oblasti stočarstva i peradarstva,
-
obrazovanja populacije o rizicima kontakta sa zaraženim životinjama,
-
istraživanja i razvoja vakcina za ljude i životinje.
Pozivi na globalno delovanje
Direktor GVN-a, dr Peter Palis, poznat po svom radu na gripu, ističe da svet ne sme dozvoliti da ponovi greške iz ranih dana COVID-19 pandemije. On apeluje na vlade da već sada počnu sa pripremama i da ne čekaju dok virus ne postane globalna pretnja.
Njegove reči dodatno potvrđuje i dr Eb Osterhaus, stručnjak za viruse životinja, koji upozorava da je situacija s H5N1 posebno zabrinjavajuća zbog rastuće prisutnosti virusa među sisarima. On smatra da bi razvoj vakcina i upravljanje kontaktima između ljudi i životinja mogli igrati ključnu ulogu u prevenciji potencijalne krize.
Hitnost i nada
Situacija s virusom ptičjeg gripa u Sjedinjenim Državama podseća na rana upozorenja koja su prethodila prethodnim pandemijama. Širenje među mlečnim kravama, peradi i već evidentirani slučajevi među ljudima znak su da svet mora hitno delovati.
Ako se ne preduzmu mere, mogućnost prenosa s čoveka na čoveka više neće biti pitanje da li, već kada. Zbog toga je važno da se odgovorne institucije, ne samo u SAD, već i širom sveta, pozabave sledećim koracima:
-
Obezbediti jasne protokole za prevenciju i nadzor na farmama.
-
Razviti i testirati vakcine koje bi mogle sprečiti širenje virusa.
-
Informisati i edukovati javnost o potencijalnim rizicima i merama zaštite.
-
Podstaći međunarodnu saradnju u razmeni podataka, iskustava i resursa.
Ukoliko se odgovori budu davali pravovremeno, sa naučno utemeljenim strategijama i globalnim delovanjem, postoji nada da će se novi virus staviti pod kontrolu pre nego što izazove katastrofalne posledice po javno zdravlje, ekonomiju i svakodnevni život ljudi širom sveta.
