Ustavni sud BiH ukinuo entitetske zakone: Detaljna analiza odluke i njenih posledica

U poslednjem pravno-političkom razvoju na teritoriji Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine donio je presudnu odluku kojom se ukidaju određeni zakonski akti usvojeni od strane Republike Srpske (RS). Reč je o zakonima i odlukama koje su, prema mišljenju suda, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Ova presuda ima dalekosežne posledice po unutrašnje odnose između entiteta i države, kao i po razumevanje nadležnosti unutar ustavnog okvira BiH.

Ovim činom, sud je odlučno reagovao na pokušaje entitetskih vlasti da preuzmu ovlašćenja koja pripadaju isključivo državnom nivou, čime je još jednom potvrđena hijerarhija pravne norme i primat Ustava BiH nad svim drugim pravnim aktima u zemlji.

1. Ukinuti zakoni i njihova pravna težina

Ustavni sud BiH je ovom odlukom poništio sledeće normative:

• Zakon o neprimjenjivanju zakona i zabrani djelovanja vanustavnih institucija

• Zakon o dopuni Krivičnog zakonika RS

• Odluke i zaključci NSRS (Narodne skupštine Republike Srpske) koji proističu iz navedenih zakona

Svi ovi akti su, prema oceni suda, protivni osnovnim načelima ustavnog poretka BiH. Posebno su označeni kao suprotni članovima I/2. i III/3.b) Ustava BiH, koji precizno definišu principe delovanja državnih institucija i raspodelu nadležnosti između entiteta i centralne vlasti.

2. Povreda ustavne nadležnosti

U osporenim zakonima, RS je pokušala da:

• Ignoriše važenje zakona koje donosi država

• Zabrani delovanje institucija koje su pod jurisdikcijom države

• Uvede nova krivična dela koja targetiraju nelojalnost prema entitetskim institucijama

Ustavni sud je u svojoj odluci jasno istakao da entiteti ne mogu jednostrano preuzimati nadležnosti koje su Ustavom dodeljene državi. Ova presuda se oslanja na ustaljenu sudsku praksu, kojom je ranije definisano da se svi akti koji narušavaju institucionalni balans u BiH smatraju neustavnim.

3. Poništavanje zakona i pravnih efekata

Sud je doneo odluku da:

• Zakoni gube važnost od trenutka objave u „Službenom glasniku RS“

• Zaključci NSRS nemaju pravnu snagu od dana kada su usvojeni

Ovakvo ukidanje važenja „ab initio“ znači da se tretiraju kao da nikada nisu ni postojali. Time su eliminisani svi pravni efekti koji bi eventualno mogli proisteći iz ovih akata.

4. Analiza Zakona o neprimjenjivanju zakona

Ustavni sud je detaljno razmotrio Zakon kojim je RS proglasila da neće primjenjivati zakone i odluke državnih pravosudnih tela. Ovim je praktično suspendovano delovanje:

• Suda BiH

• Tužilaštva BiH

• Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA)

• Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTV)

Ovakav akt je, prema mišljenju suda, direktno narušio suverenitet Bosne i Hercegovine, jer je entitet pokušao da povrati nadležnosti koje mu ne pripadaju prema Ustavu.

5. Nadležnosti entiteta: šta Ustav dozvoljava?

Ustav BiH precizira da:

• Entiteti imaju samo one nadležnosti koje nisu dodeljene državi (član III/1.)

• Pitanja pravosuđa i bezbednosti spadaju u isključivu nadležnost države (član III/5.)

Na osnovu toga, ni jedan entitet nema pravo da samostalno reguliše ili zabranjuje delovanje državnih institucija, niti da stvara zakonodavne okvire kojima bi se ograničila vlast centralnih organa.

6. Neosnovano uvođenje krivičnih dela

U Zakonu o dopuni Krivičnog zakonika RS uvedeno je novo krivično delo: nepoštivanje ili neizvršavanje odluka institucija RS. Sud je, međutim, istakao sledeće:

• Krivično pravo treba biti krajnje sredstvo u regulisanju društvenih odnosa

• Sporna odredba je preširoka i neprecizna, što narušava pravnu sigurnost građana

• Takva norma omogućava kažnjavanje za nepoštivanje bilo koje odluke, bez obzira na njenu pravnu snagu, zakonitost ili ustavnost

Ovim se, kako je Sud naveo, eliminisala uloga sudske i ustavne kontrole, jer su entitetske odluke predstavljene kao apsolutno obavezujuće, čak i kad su neustavne.

7. Kršenje pravne hijerarhije

Kao jedan od najtežih prekršaja, Sud je označio pokušaj RS da:

• Proglasi nadmoć entitetskih akata nad odlukama državnih institucija

• Ukloni mehanizme provere ustavnosti i zakonitosti

• Poseduje superioritet nad zakonima BiH, što direktno krši osnovnu pravnu strukturu države

Ovim se faktički menja ustavno uređenje BiH, bez saglasnosti državnog parlamenta, što je neprihvatljivo i nezakonito.

8. Posledice odluke suda

Doneta presuda ima više dimenzija:

• Pravna dimenzija – svi sporni akti su poništeni i izgubili su pravni značaj

• Politička dimenzija – potvrđeno je da entiteti nemaju pravo da derogiraju državni suverenitet

• Institucionalna dimenzija – pojačana je pozicija državnih organa kao vrhovnih autoriteta u pravosuđu i bezbednosti

Odluka Ustavnog suda BiH predstavlja prekretnicu u zaštiti ustavnog poretka i integriteta državnih institucija. Jasno je potvrđeno da Republika Srpska nema pravo da samostalno uređuje pitanja koja su u isključivoj nadležnosti države, niti da krivičnim zakonima kažnjava delovanje koje nije u skladu s entitetskim aktima.

Najvažnije poruke ove presude su:

1. Ustav BiH je najviši pravni akt i ima primat nad svim drugim zakonima

2. Entiteti ne mogu jednostrano menjati raspodelu nadležnosti

3. Državne institucije su jedine ovlašćene da regulišu ključna pitanja pravosuđa i bezbednosti

4. Krivične norme ne mogu služiti kao instrument političke kontrole

U kontekstu dugotrajne ustavne i političke nestabilnosti, ovakva presuda predstavlja važan signal očuvanja pravne države, ali i upozorenje da svaki pokušaj podrivanja državnog sistema neće ostati bez odgovora. Bosna i Hercegovina, uprkos brojnim unutrašnjim podelama, još uvek poseduje pravne mehanizme koji štite njen suverenitet i jedinstvo.