Ne postoji niko ko nije čuo za famoznu razliku između Nemaca i Srba, koja se nekada videla u restoranima bivše Jugoslavije. Ovako su naši momci od Vardara do Triglava pričali kako je tada bilo čudno biti Nemac – svako je plaćao svoje račune, a mi smo se takmičili ko može da pojede ceo sto. Takođe, ako Nemci ne popiju flašu vina, ostatak nose kući, što je sramota za nas. Nikada nismo spakovali ništa za “ponijeti”. Danas je, međutim, razmišljanje malo drugačije, ali ne dovoljno drugačije. Beograđanka je odlučila da živi kao Nemica, bar na poslu, i prošlog meseca uštedela 200 evra. To je sve. „Pre svega, sve moje kolege kupuju doručak u pekari, koji ih svakog jutra košta najmanje 250 dinara. Za vreme ručka naručuju hranu i prosečna cena obroka je oko 500 dinara. Dakle, 750 dinara po osobi Jedan dan dinara je samo za hranu, slatkiše, kafu… Svakog dana na posao potroše najmanje 1.100 dinara”, rekao je sagovornik B. Z.
Kako je rekla, doručkovala je kod kuće, a ručak donosila od kuće i tako je spojila prijatnost sa korisnošću. “Za razliku od drugih ljudi, ja znam šta jedem. To je hrana koju pripremam na zdrav način, ne osećam se krivom za ono što jedem i ne rizikujem da jedem nešto što mi se možda ne sviđa”, rekla je ona. Na pitanje kako da reši problem kafe na radnom mestu, odgovorila je: “Imam instant kafu na poslu, a naravno pijem i kod kuće. Isto je kao u kafiću. Sipam instant kafu u toplu vodu, dodam mleko i eto…” Prosta računica pokazuje da je u novembru svakog dana uštedela više od 1.000 dinara, što je ekvivalentno oko 200 evra mesečno. Pa šta je uradila sa 200 evra? “Odlučila sam da ne trošim. Nastaviću ovako da štedim cele godine, pa ću sledeće zime sa dečkom na egzotično putovanje, u sred zime! Onda će me svi pitati gde sam uzmi moj novac, i to je izvor…”, bila je iskrena.
