Dijana Popović (42) preminula je 4. septembra na klinici u Havani, gde je lečila dijabetičko stopalo, a njena majka Malina očajno traži način da njeno telo dopremi u Srbiju.

Tužna priča Dijane Popović: borba za život koja se završila prerano

Život često piše priče koje su bolnije od bilo koje fikcije. Takva je i sudbina Dijane Popović (42) iz Petrovčića, žene koja je od detinjstva vodila neumornu bitku sa dijabetesom tipa 1. Njena nada da će pronaći lek u dalekoj Havani završila se tragedijom, ostavljajući njenu porodicu u očaju i sa gotovo nemogućom misijom – da telo svoje voljene ćerke vrati kući, u Srbiju.

Njena majka, Malina Popović (72), sa suzama priča o poslednjim trenucima, o decenijama teške borbe i o beskrajnoj želji da makar dostojanstveno sahrani svoju ćerku. Ovaj događaj osvetljava ne samo ličnu tragediju jedne porodice, već i ozbiljnost komplikacija koje dijabetes nosi, kao i težinu odluka koje porodice donose u nadi da će pronaći spas.

Život sa bolešću od ranog detinjstva

Dijana je imala svega sedam godina kada joj je dijagnostikovan dijabetes tipa 1. To je hronično stanje koje zahteva svakodnevnu kontrolu, veliku disciplinu i život u skladu sa strogim pravilima. Uprkos svemu, kako njena majka priča, hrabro je nosila svoj teret.

Ipak, bolest je s godinama napredovala. U poslednjem periodu, stanje se drastično pogoršalo – pojavilo se dijabetičko stopalo, jedna od najopasnijih komplikacija dijabetesa. Ta komplikacija podrazumeva razaranje nerava i krvnih sudova, zbog čega rane teško zarastaju i vrlo lako prelaze u infekcije koje ugrožavaju ceo organizam.

Malina s tugom objašnjava: „Svi prsti na levoj nozi morali su da joj budu amputirani, a na desnoj palac. Noga joj je oticala, bolela je, rane nisu zarastale, a na jednom mestu se čak videla kost.“

Potraga za nadom na Kubi

Lekari u Beogradu predlagali su amputaciju noge. Međutim, Dijana je čula da se u bolnici “Sira Garsija” u Havani koristi specijalni kubanski preparat Herberprot-P, lek namenjen upravo zarastanju rana kod dijabetičara. Ta informacija vratila joj je veru da postoji mogućnost izlečenja bez daljih amputacija.

Kako bi došla do lečenja, porodica je morala da sakupi značajnu svotu novca – 2.800 dolara za terapiju, bez troškova puta. Iako je suma bila nedostižna za njih, rodbina, prijatelji i komšije su se ujedinili, pomogli koliko su mogli, i Dijana je 21. avgusta otputovala na Kubu.

Za sve njih, to je bio trenutak nade. Dijana je bila presrećna, verovala je da će se vratiti zdrava i da će njena muka napokon prestati.

Neočekivani obrt u bolnici

Nakon što je 22. avgusta primljena u bolnicu u Havani, isprva je bila optimistična. Međutim, stanje se ubrzo pogoršalo. Počela je da halucinira, ubrzo joj je pozlilo i prebačena je na intenzivnu negu. Jezička barijera otežavala je komunikaciju porodice sa lekarima, što je dodatno povećavalo strah i nesigurnost.

Nažalost, situacija je krenula nizbrdo. Dijana je pala u komu, a 3. septembra doživela je srčani udar. Iako su lekari uspeli da je reanimiraju i priključe na aparate, nešto kasnije usledio je novi infarkt, posle kojeg nije bilo spasa. Dana 4. septembra proglašena je mrtvom.

Za majku Malinu, to je bio trenutak u kojem je izgubila najvažniju bitku svog života – bitku za ćerkin život. „Izgubila sam je i više ništa ne mogu da uradim. Sada samo želim da mi se telo vrati, da konačno dođe kući,“ rekla je kroz suze.

Pomoć iz ambasade

U tim trenucima bola, porodica nije ostala potpuno sama. Veliku podršku pružila im je Jelena Živojinović, otpravnica poslova u Ambasadi Srbije u Havani i ćerka glumca Velimira Bate Živojinovića. Ona je više puta posetila Dijanu dok je bila na intenzivnoj nezi, razgovarala s njom i pokušala da joj pruži utehu.

Posle Dijaninog odlaska, Jelena je bila ta koja je porodici prenela tužnu vest i pomogla im da se snađu u situaciji koja je za njih bila potpuno nepoznata. Malina ističe da je toj podršci beskrajno zahvalna.

Medicinski izveštaj i dijagnoza

Prema medicinskom izveštaju, kod Dijane je, osim problema sa stopalom, došlo i do razvoja dijabetičke ketoacidoze – komplikacije kada visok nivo šećera u krvi uzrokuje nagomilavanje kiselina u organizmu. Ovo stanje može biti smrtonosno ako se ne tretira na vreme, jer telo tada počinje da se truje sopstvenim metabolitima.

Nažalost, u njenom slučaju sve se razvilo prebrzo, a terapija nije uspela da zaustavi tragičan ishod.

Porodična borba i novi problem

Kao da gubitak nije bio dovoljan, porodicu je zadesio još jedan težak teret – pitanje kako da telo Dijane bude dopremljeno u Srbiju. Troškovi lečenja već su iscrpeli njihove resurse. Bolnica je porodici saopštila da je potrebno platiti dodatne troškove zbog intenzivne nege, a transport posmrtnih ostataka u domovinu zahteva još značajna sredstva.

Malina kroz suze kaže: „Sve smo potrošili da bismo je poslali tamo. Sada više nemamo ništa. Želim samo da se moje dete vrati kući, čekaću je koliko god treba.“

Ranija borba i transplantacija bubrega

Ono što dodatno oslikava snagu i upornost ove žene jeste činjenica da je Dijana već jednom pobedila veliku bitku. Naime, 2015. godine imala je transplantaciju bubrega, a donor joj je bila upravo njena majka Malina.

„Dala sam joj bubreg, dala bih joj i život da sam mogla. Ali nisam mogla…“ govori majka, koja i dalje ne može da prihvati da njena ćerka više nije živa.

Sudbina Dijane Popović potresna je priča o istrajnoj borbi protiv teške bolesti, o nadi koja je vodila do daleke Kube i o tragediji koja je usledila kada se najmanje očekivala.

Ova priča jasno pokazuje:

• koliko je dijabetes ozbiljna i podmukla bolest,

• koliko porodice ulažu snage, ljubavi i nade u spas svojih najbližih,

• i koliko je teško nositi se sa posledicama kada medicina više ne može da pomogne.

Za porodicu Popović, ostaje bol, ali i želja da makar telo njihove ćerke bude vraćeno u domovinu. Taj povratak nije samo logističko pitanje – to je potreba za zatvaranjem jednog bolnog poglavlja, za dostojanstvom i mirom.

Dijanin život, iako kratak, svedoči o ljudskoj hrabrosti, istrajnosti i veri u nadu. Njena majka Malina svojim rečima sažima suštinu majčinske ljubavi: „Dala sam joj organ, dala bih joj i život da sam mogla. Sada želim samo da je vratim kući.“