U ranim jutarnjim satima 21. aprila 2025. godine, svet se oprostio od jedne od najznačajnijih figura savremene religijske scene – pape Franje, rođenog kao Jorge Mario Bergoglio. Njegova smrt označila je kraj jedne epohe, a ujedno otvorila novo poglavlje za Rimokatoličku crkvu, koja sada ulazi u period sede vacante, do izbora novog poglavara. Preminuo je u Casa Santa Marta, svojoj skromnoj rezidenciji unutar Vatikana, nakon što je prethodnog dana uputio poslednji blagoslov Urbi et Orbi, obraćajući se milionima vernika širom sveta. Njegova smrt izazvala je ogromnu tugu, ali i duboko poštovanje prema čoveku koji je svoj pontifikat posvetio poniženima, marginalizovanima i reformama unutar crkve.
Trenutak smrti i potvrda
Papa Franjo je preminuo u 7:35 ujutru, nakon što je doživeo moždani udar koji ga je doveo u komu, a potom i do zatajenja srca. Iako je već bio u ozbiljnim zdravstvenim problemima, njegova poslednja pojava – obraćanje na Uskrs sa Trga Svetog Petra – ostala je snažna simbolika njegove istrajnosti i vere.
Smrt poglavara crkve zvanično su potvrdili šef vatikanskog zdravstvenog odeljenja i kardinal komornik Svete rimske crkve, u ovom slučaju kardinal Kevin Farel. U skladu sa višedecenijskom tradicijom, odmah je pokrenut protokol koji uključuje zatvaranje papinskih odaja, sigurnosno obezbeđenje dokumentacije, ali i simbolično uništavanje “ribarskog prstena” – ličnog pečata pape. Ovaj čin, izveden ceremonijalnim čekićem, nosi duboku poruku – da niko više ne može delovati u ime preminulog poglavara.
Pripreme za oproštaj
Telo pape Franje biće izloženo od 23. aprila u Bazilici Svetog Petra, kako bi se vernici iz čitavog sveta, ali i državnici, lideri i predstavnici religija mogli oprostiti od njega. U skladu sa svojom filozofijom jednostavnosti i skromnosti, Franjo je odbacio protokole raskošnih katafalka – njegovo telo će počivati u otvorenom kovčegu, bez zlatnih ukrasa i veličanstvenih simbola.
Njegova sahrana zakazana je za subotu, 26. aprila, u 10 časova, na Trgu Svetog Petra, i očekuje se da će prisustvovati veliki broj državnih i verskih lidera, kao i stotine hiljada vernika. Ono što ovu sahranu čini istorijskom jeste papičina lična želja da ne bude sahranjen u Vatikanu – već u bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, čime postaje prvi papa u poslednja tri veka koji ne počiva unutar vatikanskih zidina.
Pogrebna simbolika i testamenat
Još jedna značajna odluka koju je Franjo doneo jeste izbor pogrebnog kovčega. Za razliku od tradicionalne prakse trostrukih kovčega (od čempresa, cinka i bresta), on je zahtevao jednostavan kovčeg – izrađen od drveta i cinka. U kovčeg će biti položen i takozvani “rogito”, svitak koji sadrži pregled njegovog života, značajnih trenutaka pontifikata, i ličnih vrednosti – sve to zatvoreno u metalnu cev.
Ovim činom Franjo ostaje dosledan samom sebi – čoveku koji je od početka pontifikata težio poniznosti, bliskosti sa narodom i otporu prema moći i luksuzu.
Smrt pape Franje označava kraj jedne duboko transformativne ere u istoriji Katoličke crkve. Njegova odluka da živi i umre u skromnosti, da odbaci raskoš koju su vekovima nosili njegovi prethodnici, i da čak i mesto večnog počinka bude izvan Vatikana, govori o ličnom integritetu i viziji crkve bliske čoveku.
Sledeći koraci uključuju sazivanje konklave, između 6. i 11. maja, gde će kardinali mlađi od 80 godina pokušati da pronađu naslednika dostojnog Franjine misije. Potreban je dvotrećinski konsenzus, a proces može trajati više dana. U tom vremenskom rasponu, dok beli dim ne označi da je novi papa izabran, crkva ostaje u stanju sede vacante, ali sa jasnim i snažnim nasledstvom koje je Franjo ostavio – nasledstvom ljubavi, reformi i otvorenosti prema svetu.
