U moru crnih i sumornih tema, definitivno je svakome od nas potrebno da se malo nasmejemo, a kako drugačije nego uz dobar i kvalitetan vic. Međutim, koliko su se vremena promenila, dovoljno je da samo sebi postavite pitanje, kada ste se poslednji puta kvalitetno nasmejali, a da vam je neko u društvu ispričao neki vic? Definitivno vicevi su itekako izlapeli, a niko ih skoro više ne priča, a forma tog umora uopšte nije poznata današnjim mladim generacijama.
Međutim, i kada vam neko ispriča jako kvalitetan vic on i ne bude uopšte smešan, jer je jako bitno da se taj humor zna izneti na pravi način, Zato je danas opet podređeno sve društvenim mrežama, i tamo uglavnom možemo pronaći viceve u samo pisanoj formi. Vic kao format humora, pojavio se još sredinom 17 veka još u Velikoj Britaniji, a jako je brzo stigao i na ove prostore, Ovde su uglavnom vicevi sortirane na ono tipa:Bio hrvat, srbin i musliman, a druga vrsta je bio Huso i Haso. Svako podneblje krije nekog svog lokalnog junaka za viceve, a nedavno smo imali pregršt viceva na temu Novaka Đokovića i Australije.
Svakao da najbolje i dalje prolaze vicevi koji su povezani za političarima, običnim ljudima, ali i pooliciji koja je uvek na mti običnih ljudi koji itekako u nekim slučajevima udaraju na njihov koeficijent inteligencije, koji je definitivno upitan u nekim slučajevima. Evo jednog moji je itekako popularan u poslednje vreme:
Zazvoni telefon u policijskoj stanici: “Dobar dan, izvolite?” Pomozite mi brzo, ušla mi je mačka u stan! “Polako, polako, gospođo, pa to nije ništa strašno.”, “Nisam ja gospođa, nego papagaj!.
