Legenda na točkovima: Kultni autobus iz filma „Ko to tamo peva“ ponovo vozi!

Simbol jedne epohe

Retki su oni koji ne prepoznaju ovaj autobus već na prvi pogled. Žućkasti Mercedes sa natpisom „Krstić i sin“, dimnjakom na krovu i prepoznatljivim škripavim ulaskom u kadar postao je jedan od najupečatljivijih simbola jugoslovenske kinematografije. Snimljen u filmu „Ko to tamo peva“ (1980), režisera Slobodana Šijana, autobus je više od filmskog rekvizita – on je pokretni spomenik jednog vremena, duha i naroda.

Povratak iz zaborava

Danas, više od četiri decenije nakon premijere, legendarni autobus iznova osvaja pažnju – ovog puta ne samo filmskih entuzijasta, već i kolekcionara, investitora i kulturne javnosti.

Kako je otkrio Vinko Grubišić, predsednik uprave produkcijske kuće Jadran film, autobus je trenutno u fazi temeljne restauracije. Cilj je jasan – očuvati njegov originalni izgled, ali istovremeno osposobiti ga za vožnju po savremenim saobraćajnim standardima.

„Ne želimo da ovo bude samo statični eksponat. Planiramo da autobus ponovo krene putevima bivše Jugoslavije, kao svojevrsna pokretna pozornica, šou na točkovima,“ navodi Grubišić.

Vozilo koje je nadživelo svoju epohu

U pitanju je Mercedes-Benz O 3500, model koji je proizvodila Nemačka odmah nakon Drugog svetskog rata, od 1949. godine. Iako se radnja filma dešava 1941. godine, a sam autobus tehnički ne pripada tom periodu, njegov estetski izgled i grub industrijski dizajn savršeno su se uklopili u vizuelni identitet filma.

Publika se nije pitala za godine proizvodnje – ono što je autobus nosio na sebi i u sebi bio je duh filma: prkos, ironija, apsurd, i čista emocija.

Ponude i emocije: Cena koja se ne meri novcem

Iako Jadran film nije zvanično oglasio prodaju, za autobus su već stigle četiri konkretne ponude. Prema stručnim procenama, tržišna vrednost ovog vozila kao oldtajmera iznosi oko 60.000 evra. Međutim, njegova kulturna i emocionalna vrednost je neuporedivo veća.

„Nije to samo lim i točkovi. To je komad istorije. Kad ga ljudi vide, u njima se probudi sećanje – na film, na prošlost, na ono nešto što ne možeš definisati, ali ti srce zatreperi,“ objašnjava jedan od potencijalnih kupaca.

Autobus je, dakle, postao više od simbola filma – on je nosilac kolektivnog pamćenja, dio jednog zajedničkog imaginarijuma naroda sa ovih prostora.

Autentična restauracija: „Krstić i sin“ ponovo na putu

U obnovi vozila posebna pažnja se posvećuje očuvanju autentičnih elemenata:

• boja karoserije ostaje karakteristična žuta,

• natpis „Krstić i sin“ biće ručno osvežen,

• dimnjak će ponovo stajati na krovu,

• čak će biti sačuvane i rupe od sačme, kao omaž scenama iz filma.

Grubišić sa osmehom dodaje:

„Možda bi volan trebalo da preuzme neki novi ‘Miško’ – ali, zna se, mora da zna da vozi zavezanih očiju!“

Planovi: Nostalgija na točkovima

Nakon završetka restauracije, planirana je turneja po zemljama bivše Jugoslavije. Autobus će posetiti gradove u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji. Cilj nije komercijalna eksploatacija, već kulturno povezivanje kroz nostalgiju i zajedničko sećanje.

Autobus će biti korišćen kao pokretni filmski muzej, pozornica za projekcije, performanse i razgovore o filmu i vremenu koje je obeležio. Zamislite – gledati „Ko to tamo peva“ iz autobusa koji je i sam bio zvezda filma. Magično, zar ne?

 Više od prevoznog sredstva

Kultni autobus iz „Ko to tamo peva“ nije samo vozilo. On je filmski junak, kulturni artefakt, emotivni okidač. Njegov povratak na scenu – ovoga puta u stvarnom životu – pokazuje koliko duboko film može da se ureže u kolektivnu svest jednog naroda.

U vremenu kad se granice brišu, a nostalgija za prošlim danima raste, ovaj autobus nije samo putovanje kroz prostor – on je putovanje kroz vreme.

I negde na tom putu, čuće se i dalje pesma iz kabine:
„Za Beograd vozim, gospođo…“