Uvod
Politička kriza u Bosni i Hercegovini ponovo je dobila novu dimenziju izjavom jednog od najuticajnijih političkih figura iz susedne Srbije, Aleksandra Vulina, potpredsednika Vlade. Njegove reči, upućene kako Evropskoj uniji, tako i bošnjačkom političkom rukovodstvu, odjeknule su kao još jedan pokušaj da se dodatno zakomplikuju ionako napeti politički odnosi u regionu. U isto vreme, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izneo je svoj „kompromisni“ predlog za deeskalaciju tenzija, koji mnogi ocenjuju kao manipulaciju zakonodavstvom u svrhu lične koristi.
Ova situacija ukazuje na duboku političku krizu u BiH, u kojoj se osnovna načela pravde, vladavine zakona i demokratije sve češće zloupotrebljavaju za očuvanje političke moći i izbegavanje odgovornosti. Ova dinamika pokazuje ne samo unutrašnje slabosti političkog sistema BiH, već i sve veću umešanost susednih zemalja u njene unutrašnje poslove.
Razrada
Vulinova kontroverzna izjava
U svom najnovijem obraćanju, Aleksandar Vulin je izneo tvrdnju da bi jedino moguće rešenje za aktuelnu krizu u Bosni i Hercegovini bilo da Evropska unija i bošnjačko političko rukovodstvo naprave “korak unazad”. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između entiteta unutar BiH – pre svega Republike Srpske (RS) i Federacije BiH – već na visokom nivou.
Vulin je, govoreći u ime srpske strane, izjavio:
“Jedino rešenje za krizu u BiH je da EU i bošnjačko rukovodstvo naprave korak nazad i shvate da moraju da poštuju RS. Ne možete 49 posto teritorije da proglašavate remetilačkim faktorom. Kakvu BiH hoćete, ako nećete uspešnu RS?”
Ova izjava nosi višestruke implikacije:
-
Osporava suverenitet BiH kao države time što se entitet RS tretira gotovo kao zasebna država.
-
Pokušava da delegitimiše bošnjačko rukovodstvo implicirajući da ono ne poštuje unutrašnje političke realnosti.
-
Stavlja EU u poziciju „krivca“ za destabilizaciju, sugerišući da su njene intervencije nepravedne i jednostrane.
Vulinova retorika zapravo funkcioniše kao politička strategija destabilizacije, jer se oslanja na narativ u kojem je RS „žrtva nepravde“ koju sprovodi međunarodna zajednica i probosanske snage.
Dodikova ponuda pod uslovima
U istom danu, političku scenu uzburkao je i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji je pokušao da plasira predlog koji na prvi pogled deluje kao poziv na kompromis, ali se u suštini svodi na pravnu i političku manipulaciju.
Dodik je izjavio da je spreman da povuče zakone koje je Narodna skupština RS usvojila, a koji direktno onemogućavaju rad četiri ključne državne institucije u tom entitetu. Međutim, njegova ponuda je uslovna – zahteva da visoki predstavnik Christian Schmidt prvo povuče svoje nametnute zakone, među kojima su i izmene Krivičnog zakona BiH.
Ovi zakoni, koje je Schmidt usvojio, bili su ključni za podizanje optužnice protiv samog Dodika. Prema pravnoj logici:
-
Ako bi zakon bio povučen retroaktivno, optužba protiv Dodika više ne bi imala zakonsku osnovu.
-
Time bi se brisalo postojanje krivičnog dela, čime bi Dodik bio oslobođen svih posledica.
Ovakav razvoj događaja stvara pravni paradoks: osoba protiv koje je pokrenut postupak nudi kompromis koji bi doveo do poništenja tog postupka, a sve to na osnovu zakonodavnih alata koje sama ne priznaje. Na taj način, Dodik pokušava da se zaštiti od pravne odgovornosti kroz političku ucenu, istovremeno ignorišući pravni poredak države u kojoj obavlja najvišu funkciju entitetske vlasti.
Širi kontekst: politička dinamika i međunarodni odnosi
Ove izjave i inicijative ne mogu se posmatrati izolovano, jer su deo šire političke slike u kojoj:
-
Republika Srpska sve više deluje kao paralelna struktura, odbijajući da poštuje odluke državnih institucija.
-
Milorad Dodik koristi institucionalnu moć da podriva suverenitet BiH, dok istovremeno koristi zakone da izbegne ličnu odgovornost.
-
Aleksandar Vulin, govoreći iz Srbije, pokušava da legitimizuje ovu dinamiku uz poruke podrške RS-u, čime Srbija ponovo demonstrira političko mešanje u unutrašnje stvari BiH.
Takođe, ovde treba istaći i širu geopolitičku pozadinu. Dodik uživa podršku od strane Vladimira Putina, Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, što dodatno komplikuje situaciju, jer se regionalna stabilnost pretvara u geopolitičko pitanje koje nadilazi unutrašnje odnose u BiH.
Zaključak
Trenutna kriza u Bosni i Hercegovini je mnogo više od pukog političkog neslaganja između entiteta. Ona je refleksija dubokih strukturnih problema, kao i pokušaj političkih elita da koriste zakonodavstvo i medije za održavanje lične moći i izbegavanje odgovornosti.
Najvažnije implikacije trenutne situacije uključuju:
-
Eskalaciju institucionalne blokade, naročito kroz zakone koje je NSRS usvojila, a koji paralizuju rad državnih organa.
-
Pokušaj legalizovanja političke ucene u vidu Dodikovog uslovnog povlačenja zakona.
-
Umešanost susedne Srbije, kroz izjave Vulina koje otvoreno sugerišu nepriznavanje autoriteta BiH.
-
Zloupotrebu međunarodnog prava, kako bi se izbegla odgovornost za krivična dela.
-
Geopolitičku polarizaciju, s obzirom na podršku Dodiku od strane nekih autoritarnih lidera u Evropi i Rusiji.
U krajnjoj liniji, stabilnost BiH zavisiće od sposobnosti domaćih i međunarodnih aktera da zaštite ustavni poredak, vladavinu prava i demokratske institucije. Umesto da se pregovori vode pod ucenom i pretnjama, potrebna je čvrsta pravna osnova i jedinstvena međunarodna strategija za očuvanje mira i funkcionalnosti države.
