Zastupnica će podnijeti inicijativu da se ulica Koševo preimenuje u ulicu Halida Bešlića

Zastupnica u Skupštini Kantona Sarajevo Admela Hodžić najavila je da će podnijeti inicijativu da se sarajevska ulica Koševo preimenuje u ulicu Halida Bešlića.

Vest o smrti Halida Bešlića, jednog od najomiljenijih muzičara s prostora bivše Jugoslavije, potresla je ceo region. Njegove pesme su obeležile decenije, a njegov glas i karizma ostavili su neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju. Dok se građani širom Bosne i Hercegovine, ali i zemalja regiona, opraštaju od legende, pojavila se ideja koja bi mogla postati simbol trajnog sećanja na njega – inicijativa da jedna sarajevska ulica ponese ime Halida Bešlića.

Ovu inicijativu pokrenula je Admela Hodžić, zastupnica u Skupštini Kantona Sarajevo, ističući da bi preimenovanje bilo gest zahvalnosti prema čoveku koji je čitav svoj život posvetio muzici, ljudima i svom gradu. Međutim, predlog je izazvao i brojne reakcije – od podrške do polemike.

Dok jedni smatraju da je Halid zaslužio ulicu u srcu Sarajeva, drugi postavljaju pitanje: da li je ulica Koševo, čije preimenovanje je predloženo, pravi izbor?

1. Inicijativa zastupnice Admele Hodžić

Zastupnica Admela Hodžić objavila je putem društvenih mreža da će uputiti zvaničnu inicijativu Skupštini Kantona Sarajevo kojom predlaže da se ulica Koševo preimenuje u ulicu Halida Bešlića.

U svom statusu, Hodžić je naglasila da njen predlog nije samo administrativna ideja, već emocionalna i simbolična gesta prema umetniku koji je celog života bio sinonim za Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu.

Podsetila je i na to da je sam Halid, u jednom od svojih intervjua, govorio o skromnosti i prolaznosti slave. Tom prilikom rekao je:

“Mi ćemo svi biti zaboravljeni. Pjevači poslije karijere žive možda 15, 20 godina ili 30 i to je kraj. Ako je bio dobar čovjek, može i ulicu da dobije.”

Ova Halidova rečenica danas deluje gotovo proročanski. U njoj se ogleda njegova životna filozofija – skromnost, svest o prolaznosti slave, ali i vera da ljudska dobrota ostaje kao najtrajnije sećanje.

2. Ideja o ulici kao simbolu sećanja

Inicijativa zastupnice Hodžić nije prva te vrste. Sarajevo je grad koji kroz svoje ulice i trgove već čuva uspomene na brojne umetnike, naučnike i heroje. Međutim, Halid Bešlić zauzima posebno mesto u srcima građana.

Njegova biografija, pesme i način života urezali su ga u identitet grada. Mnogi smatraju da bi ulica sa njegovim imenom bila simbol generacijske zahvalnosti, jer je Bešlić ne samo pevao o Sarajevu, već ga je i predstavljao svuda gde je nastupao – kao ambasador dobrote, jednostavnosti i emocije.

Prema rečima Hodžić, davanje imena ulice Halidu Bešliću značilo bi:

• priznanje za njegov umetnički doprinos,

• čuvanje uspomene za buduće generacije,

• i trajno podsećanje na vrednosti koje je zastupao – ljubav, poštenje i čovečnost.

3. Rasprava i reakcije javnosti

Objava zastupnice izazvala je veliki broj komentara na društvenim mrežama.
Većina građana izrazila je bezrezervnu podršku ideji da Halid Bešlić dobije ulicu u Sarajevu, smatrajući da je to najmanje što grad može učiniti za čoveka koji ga je proslavio.

Međutim, rasprava se razvila oko konkretnog predloga – da se ulica Koševo preimenuje.

U komentarima su se mogla pročitati različita mišljenja:

• Neki su istakli da je Koševo već istorijski i simbolički važno ime, povezano s čuvenim sarajevskim stadionom, kulturnim institucijama i identitetom grada.

• Drugi su predložili da se, umesto postojeće ulice, pronađe nova ulica ili naselje koje bi nosilo ime Halida Bešlića, naročito u delu Sarajeva gde je proveo veći deo života.

• Bilo je i onih koji su smatrali da naziv Koševo ne treba menjati, već da Bešliću treba posvetiti trg, park ili most – mesto okupljanja koje bi simbolično spajalo ljude, baš kao što je to činio on svojom muzikom.

Ove različite reakcije pokazuju da građani gaje veliko poštovanje prema Bešliću, ali i da žele da se njegovo ime poveže sa mestom koje će autentično odražavati njegovu ličnost i vezu sa Sarajevom.

4. Šira simbolika preimenovanja ulica

Preimenovanje ulica u čast zaslužnih pojedinaca uvek je tema koja izaziva pažnju javnosti. Nosi sa sobom emocionalnu i identitetsku težinu. Ime ulice ne predstavlja samo oznaku prostora, već i poruku o tome koga društvo želi da pamti i ceni.

U tom smislu, inicijativa za “ulicu Halida Bešlića” nadilazi birokratski čin – to je gest kulturnog pamćenja.
Halid Bešlić je svojim pesmama – od “Miljacke” do “Romanije” – ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom identitetu Bosne i Hercegovine. Njegove melodije prate svakodnevicu, svadbe, radosti i tuge običnih ljudi.

Zato mnogi smatraju da bi bilo prirodno da jedan deo Sarajeva nosi njegovo ime, jer je on bio njegov glas i srce.

5. Ličnost Halida Bešlića i njegov odnos prema slavi

Zanimljivo je što je upravo sam Halid u svojim intervjuima govorio o odnosu između slave i zaborava. Njegove reči – “Ako je bio dobar čovjek, može i ulicu da dobije” – nisu bile izraz taštine, već duboke životne filozofije.

Halid je smatrao da su pesme prolazne, ali da dobrota i poštenje ostaju. Njegov život bio je dokaz toga: i pored ogromnog uspeha, ostao je prizeman, dostupan i povezan sa običnim ljudima.

Zato predlog da se jedna sarajevska ulica zove po njemu ne doživljavaju svi samo kao počast umetniku, već i kao priznanje čoveku koji je znao da ostane skroman u svetu koji lako zaboravlja zahvalnost.

6. Procedura i naredni koraci

Admela Hodžić je najavila da će detaljno obrazloženje inicijative priložiti u proceduru na narednoj sednici Skupštine Kantona Sarajevo.
U obrazloženju će, kako je navela, biti uključeni razlozi zbog kojih smatra da upravo Halid zaslužuje ovu počast, kao i simbolična vrednost samog čina.

Prema propisima, proces preimenovanja ulice uključuje:

1. Podnošenje inicijative nadležnom organu.

2. Razmatranje predloga u komisiji za imenovanje ulica.

3. Javnu raspravu i konsultacije sa građanima.

4. Konačno izglasavanje na skupštinskom zasedanju.

Očekuje se da će ova inicijativa otvoriti širu raspravu o kulturnoj politici i načinu na koji Sarajevo odaje počast svojim umetnicima.

7. Glas naroda i emocija Sarajeva

Bez obzira na konačnu odluku, jedno je sigurno – Sarajevo nikada neće zaboraviti Halida Bešlića.
Njegov glas i pesme zauvek su utkane u gradsku svakodnevicu: čuju se na svadbama, kafanama, stadionima i u domovima.

Zbog toga mnogi smatraju da pitanje “da li Halid treba imati ulicu” uopšte ne bi smelo biti predmet rasprave, već samo “koja ulica najlepše nosi njegov duh”.

Mnogi su u komentarima napisali:

• “Halid je bio simbol Sarajeva, kao Miljacka i Trebević.”

• “On je bio glas našeg naroda, zaslužuje da ostane u srcu grada.”

• “Samo neka to bude ulica u kojoj se čuje pesma i smeh, jer to je bio Halid.”

Ove rečenice najbolje oslikavaju emociju koja je preplavila ljude nakon njegove smrti – tugu, ali i ponos.

Predlog da ulica u Sarajevu ponese ime Halida Bešlića više je od obične inicijative. To je izraz kolektivne zahvalnosti, želja da se jedan neponovljiv život i delo zauvek ukorene u tkivo grada koji ga je oblikovao i koji mu je bio sve.

Iako su se pojavila različita mišljenja o tome koja bi tačno ulica trebala poneti njegovo ime, suština ostaje ista – Halid je zaslužio da ga Sarajevo pamti.

Njegove pesme nisu bile samo muzika, već priče o ljubavi, nostalgiji i ljudskosti.
Njegov glas bio je glas naroda, a njegov karakter primer kako slava ne mora da promeni čoveka.

Možda će se u narednim mesecima odlučiti da se ne menja ime ulice Koševo, već da se pronađe druga lokacija – možda trg, možda šetalište, možda most.
Ali jedno je sigurno: ime Halida Bešlića ostaće deo Sarajeva, bez obzira na to da li će stajati na tabli ulice ili u srcima ljudi.

Halid je sam jednom rekao:

“Mi ćemo svi biti zaboravljeni, ali ako je čovjek bio dobar – ostat će trag.”

Taj trag danas živi kroz njegove pesme, kroz emocije koje je budio, i kroz predlog da njegovo ime zauvek bude deo grada kojem je dao dušu.