Život Ere Ojdanića: Harmonika, Ljupka i buran put kroz estradu

U današnjem članku donosimo vam životnu priču Ere Ojdanića, legendarnog narodnog pevača čiji život više liči na filmski scenario nego na običnu biografiju. Od skromnih početaka, preko slave duž Ibarske magistrale, pa sve do porodičnih tragedija i biznis uspeha – Era je prešao dugačak, emotivno nabijen i često nepredvidiv put.

Rani brak i život bez odrastanja

Era se prvi put oženio sa samo 19 godina, ali kako sam priznaje – „nikada zapravo nije odrastao“. Dok je on putovao, svirao i vodio život ispunjen muzikom i ženskim avanturama, glavni teret porodične svakodnevice preuzela je njegova supruga Ljupka.

Iako je često lutao, nikada nije umanjio značaj koji je Ljupka imala u njegovom životu. Nazivao ju je „najboljom ženom na svetu“, s punim pravom – jer pored toga što je vodila kuću, motel, kuvala i podizala decu, Ljupka je i sama bila muzičarka – svirala je harmoniku. Njena snaga bila je stub oko kojeg se vrtela cela porodica.

Od vašara do muzičke scene

Rođen u siromašnoj porodici, Era je prve pare zaradio sa samo osam godina, svirajući dečju harmoniku na vašarima. Tokom 1970-ih postaje prepoznatljivo lice na Ibarskoj magistrali, gde stiče reputaciju najpoznatijeg amaterskog pevača u regionu.

Ljupku je upoznao upravo kroz muziku – i ona je, kao devojčica, svirala harmoniku. Njihova veza je počela iz zajedničke ljubavi prema muzici, ali se vremenom pretvorila u životno partnerstvo koje je preživelo sve moguće izazove.

Porodične borbe i duboke tuge

Zajedno su dobili troje dece – među njima i ćerku Jasminu, čiji je dolazak na svet obeležen komplikacijama koje su ostavile teške posledice. Jasmina je zbog toga postala 80% invalid, što je Eru zauvek obeležilo. Ipak, nikada nije tražio sažaljenje:

„Pomirio sam se sa sudbinom. Najvažnije mi je da je Jasmina pokretna i da može samostalno da funkcioniše.“

Veći deo brige o Jasmini preuzela je Erina majka, jer je Ljupka većinu vremena bila posvećena radu u porodičnom motelu. Uz Jasminu, Era ima i ćerku Milenu, koju ističe kao najprivrženiju, kao i sina Dragutina, sa kojim danas vodi restoran i motel „Era i sin“ – ponosno lociran baš na Ibarskoj magistrali, mestu njegovih muzičkih početaka.

Dragutin ima sina Andriju, a Era ne krije ponos. Kao znak zahvalnosti prema snaji, odlučio je da joj plati estetsku operaciju – ugradnju silikona, čime još jednom potvrđuje da život Eri nikada nije bio običan.

Ljubavi, prevare i poslednji rastanak

Iako je često bio neveran, njegov brak sa Ljupkom trajao je sve do njene iznenadne smrti 2009. godine. Taj trenutak označio je prekretnicu:

„Bez nje je sve teže i praznije. Ona je bila temelj svega.“

Era danas nosi vedro lice, ali tuga je, kako kaže, zauvek ostala u njemu.

Pored dece iz braka, ima još dvoje – Andreasa i Bjanku – iz vanbračnih veza. I njih je prihvatio, pružio im finansijsku sigurnost i uključio ih u širu porodicu.

Biznis, misice i moto života

Uprkos godinama, Era i dalje ne miruje. Vodi ugostiteljski posao, poseduje apartmane u Crnoj Gori, bavi se poljoprivredom i organizuje Izbor za mis Lipovačkih noći, jedan od najdugovečnijih izbora lepote u Srbiji.

Njegova životna filozofija, kaže, stane u jednu rečenicu:

„Treba raditi, a i živeti.“

Era je i danas aktivno prisutan u muzici, iako priznaje da se tržište promenilo:

„Spuštam cenu nastupa, konkurencija je velika. Nikada nisam glumio zvezdu – važno mi je da postoji dogovor.“

Ljubav u poznim godinama – i razočaranje

Iako je tvrdio da se nikada više neće ženiti, 2014. godine najavio je veridbu sa Dijanom Miladinović, 32 godine mlađom ženom. Upoznali su se još 1997, ali je ljubavna priča započela tek 2013. Ipak, veza nije potrajala:

„Potrošio sam na nju 9.000 evra. Nije imala dovoljno energije da me prati ni u ljubavi, ni u životu.“

Tako je još jedna romansa završena, a Era se vratio onome što najbolje zna – radu, muzici i porodici.

 Život kao estrada

Život Ere Ojdanića je sve – samo ne običan. Od siromašnog dečaka sa harmonikom do vlasnika motela, od porodičnog čoveka do skandaloznih naslovnica, njegov put je ispisan strastima, bolom, uspomenama i pesmom.

I bez obzira na sve – on se smeje, peva i živi punim plućima. Jer, kako kaže – „treba i raditi, ali i živeti“.