Neki kažu da ne postoji “idealno vreme” za bebu, ali jedan par je doneo tešku odluku jer smatraju da su previše zauzeti za svoje novorođenče. Njihova priča izazvala je buru komentara na internetu, a mnogi korisnici Redita izrazili su šok i nevericu nad odlukom roditelja.

U svetu u kojem se roditeljstvo često prikazuje kao najveći životni blagoslov, priča o paru koji je dobrovoljno odlučio da svoje novorođenče da na usvajanje izazvala je lavinu reakcija i podelila javnost.
Na internetskom forumu Reddit, gde je priča prvi put objavljena, korisnici su izrazili šok, nevericu i ogorčenje zbog načina na koji su roditelji opisali svoje emocije i odluku.
Mnogi su njihovu odluku okarakterisali kao hladnu i bezosećajnu, dok su drugi pokušavali da pronađu racionalno objašnjenje za njihov čin, pitajući se da li su mentalni pritisak, stres i moderno društvo doprineli ovoj odluci.

U središtu priče nalazi se par koji je svoju tromesečnu ćerku, Elizabet, poverio na usvajanje – ali ne bilo kome, već majci porodilje, što je dodatno zakomplikovalo moralnu i emocionalnu dimenziju slučaja.

Beba kao “neodgovarajući dodatak”

Roditelji, koji su želeli da ostanu anonimni, otvoreno su priznali da se ne osećaju spremnim da budu roditelji.
Majka, po imenu Katarina, navela je da od prvog dana nije osećala povezanost sa bebom. Samo dve nedelje nakon porođaja vratila se na posao, želeći da se, kako je rekla, “vrati u normalan ritam života”.

Njen suprug objašnjava da su oboje maksimalno fokusirani na karijeru, a dolazak bebe potpuno je poremetio njihov svakodnevni tempo.
“Elizabet je promenila sve — moj raspored, moje prioritete, ali najviše moju ženu. Ona je postala nesrećna, udaljena i stalno umorna,” napisao je otac u objavi.

Za njih, novorođenče nije predstavljalo radost već “neodgovarajući dodatak” životu koji su pažljivo gradili.
Ova formulacija posebno je razbesnela korisnike interneta, jer je u očima mnogih odražavala hladnoću i emocionalnu distancu roditelja.

Uloga Katarinine majke

Srećom, u ovoj priči postoji osoba koja je prepoznala koliko je malena Elizabet potrebna pažnji i ljubavi – Katarinina majka.
Kako par navodi, baka je od samog početka preuzela brigu o bebi dok su roditelji bili zauzeti poslom.

Njena pomoć bila je ključna:

• hranila je bebu,

• uspavljivala je kada plače,

• vodila je na lekarske kontrole,

• i praktično preuzela ulogu majke.

Otac priznaje da je Katarina retko kada prilazila detetu, osim kada je nešto morala da uradi, a čak je i tada delovala nezainteresovano i emocionalno odsutno.
Kada bi beba plakala, majka bi često samo zatvorila vrata sobe ili se povukla u radnu sobu, dok bi baka ostajala da je teši.

Odluka o usvajanju

Nakon nekoliko nedelja, par je doneo radikalnu odluku — da svoje dete daju na usvajanje.
Otac je objasnio da su o svemu dugo razgovarali i zaključili da nisu sposobni da pruže detetu ono što mu je potrebno.
Kako bi izbegli da beba ode u nepoznatu porodicu, Katarinina majka je odlučila da sama usvoji Elizabet.

Naizgled, rešenje je bilo “idealno” — dete ostaje u porodici, a roditelji se vraćaju svom životu.
Međutim, moralna dilema i emotivna složenost ove situacije izazvale su burne rasprave.
Mnogi korisnici Reddita pitali su se kako neko može tako lako da “odustane” od sopstvenog deteta, dok su drugi upozoravali da prisilno roditeljstvo bez ljubavi može biti pogubno i za dete i za roditelje.

Izjava oca i njegovo objašnjenje

U svom postu, otac je pokušao da objasni odluku sledećim rečima:

“Sećam se života bez moje ćerke. Borim se da se setim života bez moje supruge. Volim svoju ćerku, nemojte me pogrešno shvatiti, i dati je na usvajanje nije lako. Ali zadržavanje bi moglo učiniti moju suprugu nesrećnom, a ona već jeste nesrećna.”

Zatim je dodao:

“Želim ono što je najbolje za Katarinu i za Elizabet, i iskreno mislim da je ovo možda najbolja opcija za sve.”

Njegove reči, iako pokušavaju da prenesu racionalno objašnjenje, izazvale su snažan talas negodovanja.
Mnogi su smatrali da otac govori o ćerki kao o “projektu” koji nije uspeo, a ne o živom biću.
S druge strane, bilo je i onih koji su pokušali da sagledaju situaciju iz njihove perspektive, ističući da nije svako rođen da bude roditelj i da je možda bolje da dete odrasta u okruženju gde će biti voljeno i prihvaćeno.

Reakcije korisnika interneta

Objava na Redditu ubrzo je postala viralna.
Korisnici su u komentarima iznosili snažne emocije i mišljenja:

• “Oni su praktično tretirali napuštanje deteta kao transakciju između dve strane,” napisao je jedan korisnik.

• Drugi je dodao: “Ovi ljudi zvuče kao roboti koji isprobavaju ljudski život. Ko stvori dete, pa nakon tri meseca kaže ‘nije za nas’? To je neshvatljivo.”

• Treći korisnik je podelio ličnu priču: “Ovo je moj najveći strah kada su deca u pitanju. Bio sam planirano dete koje je ipak zapostavljeno. Zato nikada nisam želeo decu, jer znam koliko to boli.”

Neki su istakli i širu društvenu dimenziju problema:

“Ova priča pokazuje koliko današnji svet nameće kult uspeha i karijere, gde čak i roditeljstvo postaje smetnja. Ljudi se više plaše ‘gubitka vremena’ nego gubitka povezanosti sa sopstvenim detetom.”

Na društvenim mrežama otvorila se i rasprava o mentalnom zdravlju majki posle porođaja.
Mnogi su izrazili sumnju da Katarina možda pati od postporođajne depresije, što bi moglo objasniti njenu emocionalnu udaljenost.
Psiholozi su u komentarima napominjali da nedostatak podrške i pritisak savršenstva često guraju žene u osećaj krivice, otpora ili bežanja od majčinske uloge.

Priča o Katarini i njenom suprugu izazvala je lavinu moralnih, psiholoških i društvenih pitanja.
Njihova odluka da svoje tromesečno dete poverе na usvajanje — čak i ako u okviru porodice — pokazuje koliko savremeni način života može udaljiti ljude od osnovnih vrednosti i instinkata.

Iako mnogi osuđuju roditelje zbog, kako kažu, emocionalne hladnoće i sebičnosti, ne može se zanemariti činjenica da u pozadini možda stoje mentalni i emocionalni problemi, kao i pritisak modernog društva da uspeh i karijera uvek budu na prvom mestu.

Ovaj slučaj nas podseća na nekoliko ključnih istina:

1. Roditeljstvo nije obaveza, već odgovornost.

2. Ljubav ne dolazi uvek spontano – ponekad zahteva vreme, podršku i razumevanje.

3. Društvo mora pružiti veću pomoć majkama posle porođaja, posebno onima koje se bore sa depresijom, strahom ili osećajem nepripadanja.

Na kraju, mala Elizabet sada odrasta uz baku koja je pokazala da istinska roditeljska ljubav ne mora uvek dolaziti od bioloških roditelja.
Njena priča, iako bolna, nosi poruku nade – da i u najtežim okolnostima može postojati neko ko bira da voli, čak i kada drugi odustanu.